nedelja, 25.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:44

Gimnazije zrele za reforme

Novoobjavljena brošura „Šta je dobro u našim gimnazijama, a šta treba menjati” potvrđuje da većina profesora smatra da je ovaj vid obrazovanja kvalitetan, ali ga treba unaprediti
Autor: Milenija Simić-Miladinovićutorak, 17.10.2017. u 22:00
Сремски Карловци: најстарија српска гимназија (Фото Анђелко Васиљевић)

Gimnazijsko obrazovanje dugo je volšebno izmicalo reformskim procesima koji im sada gromko kucaju na vrata. Da se pod gimnazijskim krovom zadrži ono što je dobro, a promeni i unapredi ono što ne valja neodložna je namera nadležnih u prosvetnoj vlasti. A koji su to nesporni kvaliteti, ali i problematične tačke i manjkavosti sadašnje koncepcije školovanja u gimnazijskim klupama, vrh obrazovnog sistema pitao je nastavnike, direktore i stručne saradnike svih škola ovog tipa u Srbiji.

Pristigli odgovori 872 zaposlena u 84 gimnazije poslužili su kao građa za novu brošuru pod nazivom „Šta je dobro u našim gimnazijama, a šta treba menjati”. Prikaz stavova gimnazijskih radnika, kao deo detaljne analize trenutnog stanja u gimnazijama na kojoj će se temeljiti buduće promene, ovih dana objavili su Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Citat Dušana Radovića: „Moramo se potruditi da nam škole ne ostare, da nam se pre vremena ne umore i da ne ostare prosvetni radnici, da nam deca dolaze u školu svoje, a ne naše mladosti”, koji je jedan nastavnik naveo odgovarajući na pitanje šta bi u u gimnazijskom obrazovanju najpre trebalo promeniti, izdvojio se kao misao vodilja brošure, ali i predstojeće reforme.

Nosioci obrazovno-vaspitnog rada u gimnazijama ovaj vid školovanja uglavnom opisuju kao kvalitetno, holističko, temeljno, sveobuhvatno, svestrano, ambiciozno, ozbiljno, kolevku buduće akademske elite… Međutim, nije zanemarljiv procenat zaposlenih koji smatraju da je gimnazijsko obrazovanje zastarelo, preteško, nefleksibilno, neinovativno, preobimno, previše zahtevno, suviše tradicionalno i slično. Najčešće, i kao najvažniji kvalitet gimnazije, ističu da one najbolje pripremaju učenike za dalje školovanje na fakultetima, ali ubedljiva većina, čak 86 odsto profesora, prepoznaje da bi se određenim promenama ove škole morale unaprediti.

Među najupečatljivijim nedostacima zaposleni uviđaju da nema dovoljno gimnazijalaca, da je nastava dominantno predavačkog tipa, da bi preobimne programe trebalo skratiti i osavremeniti u znatnoj meri. Kao dobrodošlim promenama profesori se nadaju boljoj saradnji sa resornim ministarstvom i većoj podršci prosvetne vlasti. Priželjkuju da im plate budu veće, da se manje bave administrativnim poslovima i da imaju veću autonomiju u pogledu realizacije nastavnih planova i programa. Njihov je stav i da bi valjalo unaprediti način provere znanja i ocenjivanja gimnazijalaca, i to uvođenjem inicijalnih i standardizovanih testova. Gimnazijski predavači žele kvalitetnije udžbenike i da digitalne verzije školske literature budu dostupnije.

Prednosti školovanja u gimnazijskim klupama su dostizanje visokog nivoa opšteg obrazovanja, odlaganje odluke o budućem zanimanju, postavljanje obrazovnih temelja podmlatku fakultetski obrazovane društvene elite sa razvijenim radnim navikama i željom za celoživotnim učenjem i usavršavanjem, kako zaključuju profesori.

Iz njihovog ugla, potrebno je unaprediti maturski ispit, izmeniti dosadašnji koncept prevere znanja za kraj gimnazijskog obrazovanja, uvesti nacionalnu maturu kao uslov za upis na fakultete. Ako nadležni za reformu gimnazijskog školovanja uvaže sugestije nastavničkog kadra, gimnazijalci će dobiti više prostora za samostalni istraživački rad, gradivo će biti sažeto, broj predmeta smanjen, moderne tehnologije koristiće se obilato, kabineti će biti opremljeni savremenim nastavnim sredstvima, a nastava će prerasti u elektronsku.

Vaspitna uloga nije zanemarena

Nasuprot uvreženom mišljenju da škole, pa i gimnazije, slabo ostvaruju vaspitnu ulogu, rezultati analize stavova zaposlenih u gimnazijama svedoče da u ovim kućama znanja vaspitavanje učenika nije zanemarena funkcija školovanja. Većina profesora uverena je da se najznačajniji vaspitni uticaj škole na učenike zasniva na ličnom primeru ponašanja nastavnika. Najmanje je predavača koji smatraju da su „rad, red i disciplina” osnov školskog vaspitavanja, a umesto toga radije pribegavaju podsticanju solidarnosti, saradnje, tolerancije, uvažavanja različitosti, timskog rada i preuzimanja odgovornosti za sopstvene postupke. Kao važno za vaspitni uticaj nastavnici prepoznaju i jasno definisanje pravila i doslednu primenu nagrada i kazni, a kao pogodne aktivnosti za unapređenje vaspitnog rada navode: časove odeljenskog starešine, školske sekcije, dodatnu nastavu, pripreme za takmičenja, posete ustanovama kulture, studijska putovanja, ekskurzije, učestvovanje u humanitarnim akcijama…


Komentari18
b8230
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Raca Milosavljevic
... pripadam pretposlednjoj generaciji stare predratne gimnazije,daleke1975-te,onda je krenuo sunovrat sa Suvaricama,a vrh tog zla je danas Bolonja na fakuktetima ... a evo opet nas neko uci kako nam treba dualno obrazovanje ... a sve smo to imali lepo rasporedjeno ali ...prokletstvo drzave koja nema svoje ja,nego dozvoli da neko kalemi bezvredne i lose ideje uvezene iz neke strane politicke kuhinje ...
Nina
Gimnazije su vazne i takve skole moraju da postoje. Predlazem da se sprovede istrazivanje medju svrsenim gimnazijalcima (a ne samo medju profesorima) koji su maturirali pre najmanje 10 godina i mogu sa dovoljne vremenske distance da kazu sta od naucenog u gimnaziji smatraju korisnim za opste obrazovanje, studiranje, posao... Evo ja, na primer, mogu da izdvojim tri predmeta iz kojih sam stekla trajno znanje: matematika, srpski i engleski. Sto se ostalih predmeta tice, sve sam pozaboravljala, iako sam bez problema mogla da naucim za 5 za svako odgovaranje, pismeni, kontrolni. Najvecu "rupu" imam iz umetnosti... Ukratko, znanje mi je ostalo iz predmeta gde su ucenici redovno ucestvovali na casu, a "izvetrilo" sve sto se svodilo na predavanje i reprodukciju gradiva. Vazne su, naravno, licne sklonosti i interesovanja u okviru porodice, ali i sama nastava. Dakle, smanjiti obim gradiva, a ono najvaznije ponavljati i naci nacin da ucenici aktivno ucestvuju i sto vise rade prakticno.
Dragan
Tako su najavili informatiku kao obavezan predmet pa ispade vracena samo za 5 razred.Sta to znaci nekima je vazna i obavezna a ovi sto nisu imali srece da se tada rode ko im kriv.Kad ce se uvesti jedinstveni udzbenici a ne svaki zaseok ima svoj program i udzbenike koje im je prodao izdavac Pera.Sta je sa ocenjivanjem nastavnika i kvaliteta rada ? I poslednje ali sigurno ne najmanje vazno - u kojoj skoli ce deca uciti prakticne stvari koje im trebaju za svakodnevni zivot - higijenu licnu i zivotnog prostora, pravilnu ishranu i pripremu hrane, brigu o svom zdravlju i pruzanju prve pomoci kada se nadju u takvoj situaciji ? Mi smo sve to nekada ucili kroz domacinstvo i prvu pomoc i zastitu vrlo vazne predmete od kojih je danas jedan izborni / zasto?/ a drugi se ne uopste ne uci kroz opste obrazovanje?
Aleksa Petrović
Колико знам наш школски систем је регулисан и Законом о основама система образовања и васпитања. Али, образовања још и има али васпитања нема нигде. Кад кажем васпитање не мислим само на лепо понашање већ и стицање радних навика и објективног сагледавања личних резултата сваког ученика. Какав ће сутра радник бити тај ученик, кад из школе изостаје , у школу долази кад хоће, какулише када ће професор да га испитује и шта ће да га испитује, захтева позитивну оцену за тотално незнање и сл. Па наравно, долазиће на посао са закашњењем, калкулисаће са боловањима, тражиће плату за нерад и то вам је наш пробле.
Vitez
Da li ima smisla da se reformiše gimnazija, dok istovremeno ostavljamo školski sistem u temelju nereformisanim? Deca u osnovnim školama osam predugih i dragocenih godina uče mnogo toga od čega im 95% neće trebati. Nefunkcionalnost školstva se ogleda i u tome što se do desete godine ne vrši usmerenje dece, nego sva idu u isti razed premda su na različitom nivou. Kasnije još idu četiri godine srednje. I? Ništa, i dalje su nespremna za život ali i za posao. Pa na sve to još četiri godine fakulteta! KOLIKO se treba školovati i ZA ŠTA?! A o vaspitanju da i ne govorim. Krajnje nefunkcionalan sistem u temelju.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja