nedelja, 18.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:02

Zašto da vozimo bicikl ako možemo raketu

Ovo je moto koreografa Jakopa Godanija, autora performansa koji će biti izveden na otvaranju obnovljenog Muzeja savremene umetnosti
Autor: Aleksandra Mijalkovićsreda, 18.10.2017. u 21:31
Јакопо Годани (Фото Ж. Јовановић)

Svečano otvaranje obnovljenog Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, koje počinje u petak u 10 sati, a na koje se čekalo punu deceniju, povod je za dolazak poznatog svetskog koreografa Jakopa Godanija, umetničkog direktora Drezden Frankfurt kompanije. Specijalno za ovu priliku on je osmislio performans u kojem će, osim 17 članova njegove baletske trupe, učestvovati i naši plesači odabrani na audiciji održanoj početkom septembra u Nacionalnoj fondaciji za igru.

Godani je prvi put bio u Srbiji prošle godine, sa svojom predstavom „Primarna trilogija”, koju je kompanija Drezden Frankfurt izvela na Beogradskom festivalu igre. Za razliku od tih 75 minuta zgusnutih, žestokih pokreta i snažnih emocija, po kojima su njegova dela poznata, koreografija koju će naša publika imati prilike da vidi sutra sastoji se od „živih slika“, odnosno od teatralnih kompozicija sačinjenih od ljudskih tela, u sporom ili kao zamrznutom kretanju.

– Kako bi drugačije plesači izdržali četiri sata na sceni koja, u stvari, i nije prava baletska scena, već mermerni pod? Skok na takvoj podlozi bi mogao da izazove ozbiljne povrede, a već u subotu nas u Nemačkoj čeka premijera novog komada na kojem smo dugo radili. Ali, svih ostalih sedam dana performansa, koliko je predviđeno da traje otvaranje, nastupaće 12 igrača iz Beograda i Novog Sada. To su sve sjajni profesionalci, otvorenog duha, radoznali, posvećeni... Divno je raditi sa njima – kaže za „Politiku” Jakopo Godani.

Doduše, dodaje, donekle je bio iznenađen što se nekoliko plesača, koji su bili primljeni na audiciji, nikad više nije pojavilo - to još nigde nije doživeo.

A njegovo iskustvo je zaista bogato. Radio je, u protekle tri decenije, otkako je počeo karijeru, sa mnogim svetskim baletskim kompanijama i velikim izvođačima, kreirajući za njih originalna dela ne samo kao koreograf, već i kao dramaturg, stilista, kostimograf, scenograf... Pored ostalog on razvija i inovativne načine korišćenja rasvete, video-radova i projekcija, kreira i prilagođava muziku za neke od svojih komada.

Godani je rodom Italijan iz La Specije, gde je 1984. godine počeo da uči balet i modernu igru kod Loredane Rovanje, koju smatra svojim najvažnijim učiteljem – ona je prva prepoznala, podstakla i razvila njegov talenat. Tri godine je studirao vizuelne umetnosti u Školi lepih umetnosti u Karari, što mu je, kaže, pomoglo da kasnije svoje koreografije upotpuni kao zaokružena autorska dela. Nakon toga se usavršavao u međunarodnom centru za igru Morisa Bežara – Mudra u Briselu.

– Tu sam naučio mnogo toga o igri i o sebi, ali i o tome šta znači biti dobar koreograf, dobar učitelj: pre svega zapaziti koje su krajnje mogućnosti učenika i pomoći mu da ih dosegne! Moj prvi tamošnji nastavnik je bio spreman da me otera jer nisam imao dovoljno iskustva. Ali samo iskustvo, poznavanje određenih tehnika, ne znači puno ako nije praćeno razumevanjem suštine plesa i spoznajom sopstvenih kapaciteta – ističe Godani.

Prvi profesionalni plesni nastup je imao 1988. godine u nekoliko pariskih trupa savremene igre, da bi 1990. osnovao sopstvenu kompaniju u Briselu i tako počeo koreografsku karijeru. Od 1991. do 2000. godine, bio je prvi solista u Baletu Frankfurt, pod vođstvom Vilijama Forsajta. Od pre dve godine je na čelu Drezden Frankfurt kompanije, mada i dalje sarađuje i sa drugim trupama iz sveta.

Dok je radio sa čuvenim Forsajtom, prihvatio je njegovo u to vreme novo i inovativno viđenje igrača kao „humane životinje” i plesa kao izvornog pokreta a ne veštačke tvorevine koja se zasniva na ponavljanju obrazaca.

– Još tada sam bio protiv svih, nametnutih ili voljno prihvaćenih ograničenja. Iako sam u međuvremenu razvio sasvim drugačiji pristup filozofiji i tehnici igre, ostao sam uveren da igra zahteva potpunu slobodu, da je svako nametanje pravila kao zatvaranje u kavez, i da je moj zadatak kao koreografa da plesačima omogućim da izvuku iz sebe i ono što nisu znali da imaju, da dosegnu svoj maksimum. I to odmah, a ne da protraće dve, tri godine da bi saznali šta sve mogu. Zašto bi vozili bicikl ako mogu da voze raketu! – smatra naš sagovornik.

Poznati koreograf na umetničku igru gleda kao na način da se filozofija svakodnevnog života prenese na jedan složeniji nivo, a od svojih igrača zahteva da nastupaju kao tim, jer će tako i publici pokazati kako se zajedničkim naporima može sve postići.


Komentari2
c68ea
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Зоран Маторац
То мора да је неко тешко ..., као онај "Олимп" са Битефа. Сад се све своди на што јачи визуелни доживљај, сценски спектакл.
Jovan Milanovic
Zato sto nemamo raketnu stazu, a tesko bi bilo stati na crveno.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja