ponedeljak, 16.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:04

„Dvorine” kriju srpsku istoriju

Crkva pod Venčacom srpsko-vizantijskog stila iz doba Nemanjića jedina je u Srbiji severno od Kosova i Metohije podignuta uz samu granicu sa Ugarskom
Autor: Ljiljana Stojanovićsreda, 18.10.2017. u 22:00
Фраг­мен­ти фре­са­ка са ли­ко­ви­ма све­та­ца (Фо­то На­род­ни му­зеј Аран­ђе­лов­ца)

Aranđelovac – Sada više nema neizvesnosti, ali za naučnu javnost, istoričare, arheologe, istoričare umetnosti, otvorena je nova sonda za istraživanje, preispitivanje poznatog i utvrđenog gradiva o graničnim dometima nemanjićkog doba i stilu neimara i slikara u monumentalnoj crkvi na padinama Venčaca, otkrivenoj prošle godine. Lokalitet „Dvorine” predstavlja potpuno novi momenat u istoriji srpskog naroda, jer se potvrdila prošlogodišnja oprezna naznaka arheologa da je neko u nekom kritičnom istorijskom momentu sredinom 14. veka imao potrebu i hrabrosti da na najsevernijoj srpskoj granici podigne crkvu dostojnu vladara.

Sve je krenulo još pre nekoliko godina sa sasvim drugim motivom, da se pronađu „Bakićevi dvori”, stanište poslednjeg srpskog despota Pavla Bakića, da bi prošlog leta arheološka ekipa Narodnog muzeja u Aranđelovcu i Filozofskog fakulteta u Beogradu, predvođena dr Dejanom Radičevićem, bila nemalo iznenađena otkrićem velike crkve, građene polovinom 14. veka, koja je ubrzo potim i oslikana.

Ovogodišnja dvomesečna kampanja, u kojoj su učestvovali i studenti arheologije, bila je usmerena na potpuno otkrivanje oltarskog prostora i približno utvrđivanje dimenzije crkve.

Prema sadašnjim saznanjima, ona je bila široka 14 metara, a sa pripratom, koja je jednovremeno građena kad i crkva, verovatno je duga više od 22 metra, objašnjava kustos Narodnog muzeja u Aranđelovcu Vladan Milivojević. On naglašava da je to bila troapsidalna građevina, sa centralnom petougaonom apsidom, dok su đakonikon i proskomidija najverovatnije trostrani, ali se to ne može tačno utvrditi, jer su u veoma lošem stanju.

– Pored toga što je oltarski prostor narušen ukopavanjem poznijih grobova, konstatovali smo da su južni i severni zid crkve izvađeni, a počupani su i temelji. Oni ne postoje i tu su samo temeljni rovovi gde su zidovi nekada stajali. Crkva je sistematski razneta, verovatno od Turaka, jer je materijal od koga je građena veoma dragocen. To su lepi tesanici od krečnjaka i sige, a ima i mermera. Zanimljivo je da južni zid uopšte nije bio utemeljen, a temelj severnog zida je plitak u odnosu na veličinu građevine, što je za nas arheologe veoma neobično. Ima crkava koje nisu utemeljene i to su male građevine, ali zidati tako monumentalnu crkvu i oslikati je tako kvalitetno, a sa nesigurnim temeljima, krajnje je zanimljivo. Pretpostavljamo da je iz nekog razloga morala na brzinu da bude izgrađena, ali zbog čega se neko odlučio da je napravi baš na Venčacu blizu Beograda, koji tokom srednjeg veka nije bio sve vreme u našim rukama, otvoreno je pitanje – navodi Milivojević.

On smatra da je crkva podignuta na Venčacu možda zbog toga što je tu veoma dugo bila severna granica sa Ugarskom i što je nekom od vladara bilo stalo da ovde ima uporište, da na neki način označi ovu teritoriju kao granični deo. Ukoliko je reč o vlasteli, zna se da su ovde vladali Vojislav Vojinović i Nikola Altomanović u sedmoj deceniji 14. veka, ali ne može se reći da je to zadužbina nekog od njih.

– Ipak, svakako je reč o veoma moćnoj ličnosti koja je bila u mogućnosti da napravi ovako monumentalnu crkvu i da dovede vrhunske majstore slikare da urade živopis koji je u rangu sa onima u Dečanima i Svetim arhangelima kod Prizrena. Samo ove godine u oltarskom prostoru sakupljeno je iz šuta 230 gajbi fragmenata fresaka izuzetnog kvaliteta sa likovima svetitelja, dosta bordura, draperija, odeždi. Predstoji njihova konzervacija, a moguće je da se od pojedinih fragmenata mogu sastaviti i veće celine. Dakle, reč je o freskama koje su nastale negde u periodu carstva. To je vreme cara Dušana, možda pri kraju njegove vladavine ili cara Uroša, a i sama crkva po arhitekturi odgovara tom periodu. To je građevina razvijenog upisanog krsta srpsko-vizantijskog stila i jedina takva ne samo u Šumadiji, nego uopšte u Srbiji severno od Kosova i Metohije, što je i za nas prilično iznenađenje – potvrdio nam je Milivojević.

Zagonetka je, međutim, šta će doneti otkopavanje naosa, koji nije detaljno otvoren i dobrim delom je prekriven nekropolom, kao što je bio slučaj i sa oltarskim prostorom, gde su ukopavanjem pokojnika u 18. i prvoj polovini 19. veka oštećeni ne samo zidovi već i ostaci podnice crkve, koja je bila veoma kvalitetno urađena. Verovatno je i u naosu ispod kupole, koju nose četiri vidljiva stupca, postojali rozeta i pod od kamena, što zajedno sa ostalim kvalitetno urađenim nadgrobnim pločama ukazuje da je ovde negde bila ozbiljna klesarska radionica, odakle su nadgrobni spomenici i drugi materijal distribuirani širom Šumadije za crkve i manastire. Pronađena je i srednjovekovna keramika, tipična za rudničku keramiku 14. veka, gde je postojala grnčarska radionica, tako da su u to vreme bile uspostavljene veoma razvijene komunikacije i razmena dobara između Venčaca i Rudnika, objašnjava Milivojević.

– Mi još nismo istražili srednjovekovne grobove. Oni se nalaze u okolini crkve i verovatno više u naosu. Ako nam se posreći, taj materijal bi mogao da nam otkrije više o samom vremenu kada su ukopavani pokojnici oko crkve, odnosno kada je crkva izgrađena i dokle je trajala – rekao je za naš list Milivojević. On primećuje, međutim, da ni ovih rezultata ne bi bilo da iza svega nisu stali Ministarstvo kulture sa 700.000 dinara, Muzej u Aranđelovcu, „Bekament”, „Fortuna”, „Omija Venčac”, Crkvena opština Banja i brojni pojedinci koji su shvatili da su za velika otkrića potrebni mnogi heroji.


Komentari8
2c890
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Radomir Istoricar i Geograf
Interesantno je da ovi komentatori mnogo izmisljaju i lazu. Slusajte vi, komentatori, Srbija je nastala 1878 godine na Berlinskom Kongresu, kada i Romanija, Crna Gora i Grcka. Pre toga nije postojala nikakva drzava na Balkanu sem osvajaca. Zato ne treba lagati narod Srbije.
Баштинар
Одг.Ј.Скерлићу. За израду родослова користио сам алат my heritage. Поседујем преписе турских дефтера за Смедеревски санџак, Пожешку и Рудничку нахију од 1476. год до Аустријских освајања. Неке сам добио из Сарајева, Земаљског музеја а неке из Међуопштинског архива у Чачку. Из Архива Србије преузео сам потребне Аустријске пописе. Српске пописе такође из Архива у Чачку и Београду. Пописе насељених баштинара на напуштени рано (старо) хришћански манастир Светог Николе добио сам из Сплита. Живим у "крштеној Србији", римској деспотији, додељене жупану Страцимиру на управљање. Налази се северно од друге римске деспотије, Рашке, додељене жупану Немањи. Иначе сво време власт династије Османа, крштена Србија је била султанов хас (санџак) и била под његовом директном управом, изузета из финансијске власт паше Смедеревског санџака. Данак се није плаћао. Родоначелник породице је пописан у дефтеру из 1528/29 године. Успут, Страцимиров манастир је старији и од Ђурђевих ступова, Хиландара и Студенице.
Preporučujem 11
Јован Скерлић
Одг. Баштинар. Свака вам част на родослову. Из којих сте књига пронашли родослов из времена турске окупације? У ком граду или области Балкана живи ваша фамилија? Што се тиче речи „Словен" она потиче од речи „словити", што значи говорити или комуницирати. Словени су народи који слове истим језиком. Руси слово „о" често изговарају као „а", а Срби читају како је написано, отуда та мала разлика у изговору. Иначе, чак и данас неки Руси слово „о" читају као „о", а не „а".
Preporučujem 5
Prikaži još odgovora
Драган БГ
Велика је историја Срба,много тога је запад сакрио, уништио, фалсификовао, избрисао.. Реч је о неколико хиљада година брисане прошлости. Убедише нас да нисмо одавде. Доста је било лажи.
Петар БГ
велика је историја коју смо ми пре свих занемарили.какав бре запад?од комуњара до ових данас не можемо да станемо на прави пут.следеће године ће 100 година од победе у првом рату у коме је наша улога била огромна.ниједне серије,филма,документарца на ту тему.тај запад је за своје улоге у сличним догађајима направио чудо.не само што би смо едуковали омладину таквим пројектима (не знају ни кад је почео 1.св рат), него би смо промовисали државу,зарадили...али не, ми ћемо да поставимо 2,3 венца одржимо говор и крај.успут ћемо гледати америчке филмове и турске серије о њиховој историји. и ко нам је после крив?!
Preporučujem 46
Dr.Sreten Bozic -Wongar
Dobar poznavalac ovog kraja kao i cele gornje Jasenice je lokalni pripovedac Vladeta Kolarevic iz Brezovca pod Vencacom. Izdavao je casopis Zmaj i sakupljao umne tvorevine lokalnog naroda decenijama.Vuk Karadzic nije boravio u ovom kraju tako da su mnoga narodna predanja ostala nezabelezena. Sve ono sto se vremenom dogadja ostavilo je trag u narodnom secanju. Kolarevic je izdao broj knjiga o svome trosku koje govore o nezapisanoj proslosti ovoga kraja. Veran svojoj seoskoj sredini i narodu mimoidjen je od Beogradske akademske elite kao i Vuk u svoje vreme. Njegov rad zbija se u kriticno vreme kada su sela u ovm kraju u izumiranju . Sa odlaskom naroda gubi se i drevno bogastvo koje je vekovima usmeno prenoseno sa kolena na koleno. Bogastvo koje treba sacuvati. Nadlezne institucije u Beogradu treba doprineti da se to narodno blago sacuva.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja