nedelja, 05.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:08

Ekološki kilovati skupi za državu

Struju iz obnovljivih izvora EPS mora da otkupljuje u narednih 12 godina, po ceni od 9,2 evrocenta
Autor: Jasna Petrović-Stojanovićčetvrtak, 19.10.2017. u 22:00

Da li Srbija zaista postaje zemlja zelene energije, kako se pre dva dana zapitao Aleksandar Antić, ministar energetike. Da bi dobio potvrdan odgovor bilo je dovoljno da pogleda svoju agendu i shvati da je u poslednja 24 časa otvorio dva vetroparka – „Malibunar”, koji će snabdevati 7.200 domaćinstava, i „Čibuk”.

Do kraja sledeće godine Srbija bi trebalo da dobije još oko 250 megavata struje iz vetra, čime će se približiti cilju da do 2020. ima 27 odsto ukupne potrošnje energije iz obnovljivih izvora. U ovom trenutku radi na obezbeđivanju još oko 500 megavata, mahom iz vetra.

Da li je reč o energetskom bumu zelenih kilovata u Srbiji?

Maja Maćić, jedna od prvih zagovornika proizvodnje struje iz obnovljivih izvora energije u Srbiji, kaže, za „Politiku” da je izgradnja većeg broja vetroparkova, koja je došla posle skoro decenije, posledica povoljne i uređene zakonske regulative

Podaci pokazuju da je zelena energija gotovo više od dva puta skuplja od najjeftinije struje EPS-a. Jer se cena kilovata dobijenih iz uglja ili vode kreće od 4,38 do 17,52 evrocenta zavisno od toga u koje doba dana i u kojoj zoni se troši. Osim toga, zelenih kilovata iz vetra u Srbiji nema u prodaji na otvorenom tržištu.

EPS ima obavezu da sve kilovate iz vetra otkupljuje od proizvođača u narednih 12 godina po ceni od 9,2 evrocenta, što između ostalog ulazi u i račun za struju pa svaki potrošač plaća naknadu od 0,093 dinara po kilovatu.

Maćićeva potvrđuje da je cena struje iz vetra skuplja od struje EPS-a, jer se električna energija u Srbiji proizvodi u termoelektranama na lignit i hidroelektranama koje su davno izgrađene i amortizovane. Tako da je cena jednog kilovata na pragu ovih elektrana prilično niska.

– Elektrane na ugalj predstavljaće bazne izvore električne energije u Srbiji sve dok ima uglja, jer se u tom slučaju proizvede onoliko struje koliko je potrebno. To, međutim, nije slučaj s strujom iz vetroparkova, jer se ona proizvodi samo onda kada ima vetra – objašnjava ona.

Profesor dr Slobodan Ružić, bivši pomoćnik ministra energetike, kaže da je malo zemalja koje nude struju iz vetra na otvorenom tržištu, jer većina ima propisane podsticajne otkupne cene fi-din tarife, kao i mi. S tim što se poslednjih meseci pripremaju propisi koji bi trebalo da regulišu i pitanje prodaje ove struje na otvorenom tržištu.

Maćićeva još dodaje da se mehanizmi podsticaja menjaju u poslednje vreme pa se i proizvođači zelene električne energije polako obavezuju da učestvuju na tržištu struje sa ostalim konvencionalnim izvorima, dok im država garantuje razliku ili tzv. premiju. Države isto tako organizuju i aukcije na kojima budući proizvođači učestvuju – i oni sa najmanjom ponuđenom cenom osvajaju tendere, kaže naša sagovornica.

Zagarantovana cena jednog kilovat-časa iz zelene energije u Srbiji i nekoj drugoj razvijenoj državi, poput Nemačke, nije uporediva.

Srbija proizvodnjom zelenih kilovata ispunjava uslove koje je pred nas postavila EU u pogledu smanjenja emisije ugljen-dioksida. Međutim, niko ne kaže da je emisija štetnih gasova 60 puta manja kod nas nego u Nemačkoj, a mi moramo da ispunimo iste kvote za zelenom energijom, a da ih pri tome EPS otkupljuje po višoj ceni nego što proizvodi svoju struju.

Upravo je problem na takozvanom balansiranju električne energije, odnosno delu koji reguliše preuzimanje struje, a koji potpuno ide na teret EPS-a. Recimo, onaj ko proizvodi struju iz vetra ne mora EPS-u da najavi koliko će mu zelenih kilovata isporučiti narednih dana kako bi naše javno preduzeće moglo da planira svoju proizvodnju. Tako da sva struja koja se proizvede iz vetra mora da se otkupi po duplo većoj ceni (oko 92,5 evra po megavatu) i da se zaustavi ili smanji proizvodnja domaće struje iz uglja ili vode čija je cena na berzi oko 48 evra.


Komentari14
24ad6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nesa
Ja upravo instaliram sistem od 5 kilovata na selu , vetrenjaca ...kostace me 5 hiljada evra. Bolje drzava da subvencionise ovako male sisteme i skine dosta potrosaca sa mreze, onda mozemo da povecamo cenu na 10 evrocenti po kw i izvozimo struju.
Mile
Novinar je u pravu.Elektricna energija (iz vetra) je jako skupa nepotrebna , stetna za gradjane i energetski sistem . Isplativa samo za investitora. Obrazlozenja u korist vetro/energije su neodrziva i netacna .Argumentacija po pitanju termoelektrana /stetni gasovi /, i hidroroelektrana /da su stare / , pa mora da s e grade nove centrale i to - vertoparkovi , je potpuno netacna .Ako moraju da s egrade nove centrale /proizvodni pogoni , opravdano je sagraditi hidroelektrane ili vise hidroelektrana (kao na primer Djerdap III , Bistrica itd ) cime ce se dobiti , cista, kvalitetna-sigurna i jeftina energija , a ispunice i propisane norme za povecanej proizvodnje iz cistih izvora .
Predrag
"Politikin" novinar očigledno ne zna razliku između energije (kWh) i snage (kW), iako bi to morao da zna pošto se bavi energetikom. Međutim, to bi svakako morao da zna bilo ko drugi ko odobrava tekst u novinama koje pretenduju da budu ugledne. Da li je moguće da je "Politika" zaboravila da novine imaju i obrazovni karakter? A razlika između energije i snage je vrlo jednostavna, samo je treba znati.
zarije bulatović
nisu samo "prijatelji" omastili brk, sva oprema mora biti kupljena od nemačkih firmi. a ako je oni ne proizvode onda od njihovih posredničkih firmi. a direktiva eu o distribuiranoj proizvodnji energije, visi o istom repu onog mačka gde i demokratska pravila evrope.
Bogdan
Otkriva se topla voda - da je direktiva EU o obaveznim kvotama proizvodnje "zelene energije" računica za mafijske muljaže zna se već niz godina, Ali novinari i političari umesto da predstave računicu narodu, guraju glavu u pesak i kao papagaji ponavljaju kako je to nešto što će nas spasiti. Razliku izmedju cene kilovata proizvedenog u hidroelektranama, termoelektranama, nuklearkama i ovih "zelenih" MORA da isplati država iz PRORAČUNA, dakle svi mi, a ta razlika će u džepove vrlih tajkuna i njihovih prijatelja na vlasti. Zato se to ovih dana potpisuje kao po tekućem traku - čik pogodite ko će da se "omasti"?
Vasa
Prema podacima EPSa za 2016. u Srbiji 1,6 miliona domaćinstava mesečno troši oko 500 kilovata. električne energij, koja se odnosi na obračunski period od 30 dana. E sad izračunajmo koliko plaćamo naknadu /taksu/ povlašćenim proizvođačima električna energije ili koliko nas koštaju ovi OIE. Cena po jedinici o,o93din/kwh x 500Kw x 1.600000 potrošača = 74.400000 din. mesečno podatci EPSa, da su u prošloj godini od proizvođača iz OIE kupili struju u vrednosti od 3,9 milijardi dinara,a da su na osnovu toga od potrošača naplatili 2,5 milijardi dinara. Iz istog izvora različiti rezultati Pitanje je gde ide taj novac već 12 godina i ko ga kontroliše?
Preporučujem 20

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja