ponedeljak, 16.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:18

Brojne primedbe na Nacrt strategije kulture

Dokument nije pisan na nivou ekspertskih grupa, ideološki je utemeljen, daje mogućnost za manipulaciju, ne predviđa međusektorsku saradnju, niti pominje nasleđe jugoslovenskog prostora – samo su neke od zamerki koje su se čule u EU info centru
Autor: M. Sretenovićčetvrtak, 19.10.2017. u 22:00
Вирџинија Ђековић, Горан Томка, Саша Илић, Милена Драгићевић Шешић и модератор Милена Стефановић (Фото Маша Живојиновић)

Pozivajući najširu javnost da odbaci Nacrt strategije razvoja kulture u Srbiji 2017–2027. kao neprihvatljiv u celini, Forum za kulturu Evropskog pokreta u Srbiji i Asocijacija Nezavisna kulturna scena organizovali su u EU info centru debatu „Poslednja runda: zašto Nacrt strategije izaziva otpore”. Organizatori smatraju da je tekst Nacrta metodološki neutemeljen i jezički nedosledan, i da će se koristiti za sprovođenje nacionalno orijentisanih politika.

Problem u vezi sa ovim nacrtom, za Milenu Dragićević Šešić, poznatu profesorku Fakulteta dramskih umetnosti, predstavlja sam način na koji je donet i to je, kako je istakla, problem većine strategija u balkanskim zemljama (BiH, Albaniji…), koje se pišu na nivou ministarstva, a ne na nivou ekspertskih grupa.

– Ministarstvo će sada da razmatra pristigle primedbe, ali nisu rekli ko će te primedbe da evaluira i ugradi u tekst Nacrta. I da li će tako dorađeni tekst opet da ide na javnu raspravu? U Hrvatskoj su pisali strategiju kulturnog razvoja, tako što su uspeli da za većinu resora formiraju impresivna radna tela u kojima su bili ljudi iz cele Hrvatske, ne samo iz zagrebačkog dela, kao što je manje-više ovde bio beogradski slučaj. Napravili su prostor političke debate, pa i kada ste u njoj bili preglasani, osećali ste se kao akteri pisanja tog dokumenta – rekla je profesorka.

Ona nije želela da se uključi u pisanje strategije, dodala je, jer smatra „da će vas naš administrativni aparat pustiti da predlažete ideje, a onda će vas izolovati i uzeće samo ono šta misli da mu treba”. Primetila je da se u dokumentu navodi da će Ministarstvo kulture da sprovodi strategiju u saradnji sa drugim ministarstvima, a ona smatra da je trebalo strategiju pisati u saradnji s njima. Dodala je i da Nacrt ima „veoma uspešne segmente”, kao što je onaj o vizuelnim umetnostima, gde je „diskurs potpuno drugačiji od ostatka teksta”.

Milena Dragićević Šešić: Predlaže se da pri otkupu knjiga prednost imaju one srpskih autora na ćirilici. Nigde se ne pominje njihov kvalitet. Nacrt ima veoma uspešne segmente, kao što je onaj o vizuelnim umetnostima, gde je diskurs potpuno drugačiji 

– U Nacrtu se pominje podizanje kvaliteta kadrova u kulturi, ali za tako nešto preduslov je departizacija i biranje kadrova po kvalitetu. Pominje se da će biti otvoreno sedam muzeja (plovidbe, fantastike, Nemanjića...), ali bez obrazloženja zašto baš ti muzeji, a ne neki drugi ili treći. Najindikativniji je predlog da će lokalne samouprave koje više izdvajaju za kulturu imati prednost pri predstavljanju Srbije na međunarodnim sajmovima. Znači, ako Svilajnac uloži u kulturu, vodimo ga na svetsku izložbu u Šangaj! Zašto i sa čim? Nema mera stimulacije lokalnih uprava za bavljenje kulturom. Takođe, predlaže se da pri otkupu knjiga prednost imaju one srpskih autora na ćirilici. Nigde se ne pominje kvalitet knjiga, samo da je na ćirilici. Mogu da kažem da je za moje formiranje bila značajnija prevodna literatura iz biblioteke „Sazvežđa” od domaćih pisaca. Isto tako, reč „selo” u Nacrtu se ne pominje uopšte, a govorimo o ravnopravnosti – nabrojala je Milena Dragićević Šešić.

Prema njenim rečima, Strategija daje mogućnost za manipulaciju.

– Opsesija statistikom vidljiva je u celom tekstu. Memorijalni centar Staro sajmište od sledeće godine biće ustanova Spomen-žrtve. Statistički se broji koliko je tu stradalo Srba, a koliko Jevreja. Pominje se da je genocid vršen kontinuirano u 20. veku nad srpskim narodom, što je uvredljivo za narode koji su proganjani od strane Srba. Kultura sećanja svedena je na genocid, dok svuda u Evropi ona ide na pomirenje – naglasila je profesorka.

Po njenom mišljenju, zidanje srpskih kulturnih centara u inostranstvu, što se najavljuje, besmisleno je i neisplativo.

– Ozbiljne zemlje više to ne rade. Švedski atašei za kulturu „rotiraju” se u jednom regionu, imaju tri godine da uspostave veze i vraćaju se u svoju zemlju odakle osmišljavaju projekte. Kina ima Konfučijeve centre pri filološkim fakultetima, jer im je strateški cilj jačanje lektorata. Od slavističkih katedara treba praviti kulturne centre. U tekstu se pominje i ekonomičnija upotreba kulturnog nasleđa. To je prepisano od zemalja u kojima revitalizacija nekog zamka pospešuje razvoj turizma u lokalu. Kod nas je Senjski rudnik revitalizovan, ali nije zaživeo...

Pisac Saša Ilić istakao je da je strategija ideološki vrlo utemeljena; okrenuta je ka prošlosti, institucijama kulture i baštini, ali nigde nije dat plan razvoja savremene kulture u Srbiji. U svom podtekstu, kako je dodao, Nacrt ima etnonacionalistički koncept, koji se ogleda u odnosu prema naciji i jeziku, kao i autoviktimološki narativ. Podsetio je i da ministar kulture ima „samovolju”, odnosno diskreciono pravo da nekome van konkursa dodeli sredstva za neki projekat, pa je postavio pitanje po kom osnovu se opredeljuju ta sredstva.

Kulturolog dr Goran Tomka smatra da je vlast pokušala da se iskobelja iz demokratskog postupka pisanja strategije. Kada je pisana strategija kulturnog razvoja Novog Sada, rekao je Tomka, napravljeno je istraživanje, ankete, sastanci, ali ne na već napisani tekst, već pre njegovog nastanka.

– Radne verzije teksta su stavljene na sajt, svi su mogli da prate šta tim tekstom dobijamo, zašto su neki argumenti suvisli, a neki drugi nisu. U Beogradu je ključna poruka bila: Nama vi niste potrebni! – rekao je Tomka.

Virdžinija Đeković iz Nezavisne kulturne scene ispričala je da je njima stigao mejl od ministarstva, u kojem nezavisnu scenu pita za ideje kako da se unapredi Nacrt, sa rokom od dve nedelje, ali bez ikakvog predloška teksta. – Poslali smo 30 predloga, a na taj mejl nam niko nije odgovorio. Od naših predloga usvojeno je 30 odsto opštih odredbi – rekla je Virdžinija Đeković. Govorila je i kako tekst ne predviđa međusektorsku saradnju, niti način evaluacije projekata civilnog i javnog sektora. Bilo je reči i da Nacrt ne pominje nasleđe jugoslovenskog prostora.

– Više godina se govori kako je naš kulturni centar u Parizu problematičan, što u programskom, što u finansijskom smislu. Ako sa njim ne možemo da se bavimo na pravi način, na osnovu koje analize ćemo to moći da uradimo sa novim centrima čija se otvaranja najavljuju? Činjenica da nisu javno istaknuta imena ljudi koji su pisali strategiju govori da nemamo na koga da usmerimo našu kritiku, niti da znamo koga za sve ovo da smatramo odgovornim – rekla je Virdžinija Đeković.


Komentari5
fc2c3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

дволице
Не знам много о тзв. Стратегији, али и ови критичари ми не уливају поверење. Они хоће детаље у нечему што је стратегија и састоји се од најопштијих поља и начина деловања. После пола века планског потискивања ћирилице, они имају замерку на најопрезнији начин поспешивања њене употребе у штампарству. Шта је то "наслеђе југословенског простора"? Нису ми ни они чисти, делују ми као једна од бројних организација комунистичке деце која се прабацила са синекура заснованих на југословенској идеологији на оне европске. Зашто не знамо више о њима, шта раде, на чему? Откуда само сада када треба критиковати? Први задатак српске културе би морао да буде коначно ослобађање од комунистичко-југословенске идеологије, тако присутне свуде, још.
Vera Obradovic
Podosta je primedbi u javnosti, da bi se strategija usvojila. Doraditi....
Јанко Перић
Одбацити...
Preporučujem 3
Драгољуб Збиљић
Важно је да се усвоји некаква Стратегија. Ови критизери чак кажу да у Стратегији нема "наслеђа југословенског простора". Страшна грешка критизера. Баш има у тој Стратегији превише наслеђа које је разбило српску културу.Најстрашније наслеђе је оно у "Неговању српског језика и ћирилице (стр. 71-73). Стратегија с правом спомиње "неговање ћирилице", али су мере дате у складу с "југословенским наслеђем" у неговању не суверености српске азбуке, него "подстицајним мерама" за очување ћирилице". Те мере су ништавне, јесу добронамерне, али нефункционалне и неће моћи да донесу ни један једини проценат више ћирилице у писању српског језика. Очигледно, Министарство културе није имало ни минимум нормалне храбрости да назначи неопходно нормирања српског језика са сувереном српском азбуком, каква влада у пракси св9их других језика Европе и света. Свако је писмо у сваком другом језику потпуно суверено (сто посто) у другим језицима, а једино је српски језик и данас (па и у Стратегији) без те суверености
branka
Lepo sam ja govorila kolegama iz nezavisne scene da ce Tasovca praviti od blata... covek je od njih samo trazio da budu odgovorniji i ozbiljniji nego sto jesu, i to mu nikada nisu oprostili. Ali eto im sad Vukosavljevic, heroj i vizantinac, pa nek se snalaze kako znaju i umeju.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja