utorak, 31.03.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 01:24
ZAŠTO MRZIM PONEDELjAK

Ne ložim se na mitove, nego na migove

Autor: Goran Kozićnedelja, 22.10.2017. u 22:00
Акробације „Стрижија“ на српском небу (Фото Анђелко Васиљевић)

Ložim se na „Striži”!

Šta ću kad volim. Volim da vidim gužvu ka Batajnici. I na Batajnici. Lep dan, izašao narod... Svečanost!

E, sad, reći će genijalci, loži se na Ruse i lažne mitove...

Ne ložim se na mitove, nego na „migove”.

Ložio bih se i na „fantome”, ali kada su onomad izvodili svoju koreografiju nad našim nebom ubili su nam pet hiljada građana i porušili zemlju.

I oteli Kosovo napravivši svoj nosač aviona!

***

 

Proslava rođendana SNS-a u „krugu dvojke”!?

Ludo!

Kažu mi moji „kučkari” na malom Tašu: „...Ovo je strašno...”

Šta je strašno, pitam, kad mogu pčelari, „Parni valjak” i petooktobarski demonstranti, zašto ne može i neko ko vuče i gura Srbiju uzbrdo više nego drugi.

Odoh, uostalom kasnim, u 4 h nije moglo da se priđe bivšem „Cepelinu”.

***

Jedna od najlepših priredbi svih vremena održava se svake godine u ovo vreme u Beogradu. Da, Sajam knjiga je u pitanju. Čak i kad je u pitanju, sjajan je. U stvari, kad je najviše u pitanju, najdraži nam je. A često je bio u pitanju u teškim godinama koje su za nama.

Ako postoje kosmičke sile, pozitivna i ona druga energija i slično, onda je prostor ispod najveće kupole BS jedno od najpozitivnijih mesta na svetu.

Oni koji knjige pišu i oni koji ih kupuju, i oni koji ih i pišu i kupuju, svakako su bolji deo čovečanstva. Da se oni pitaju, svet bi bio lepši, bilo bi manje nepravde i lakše bi se živelo. Ali oni se uglavnom ne pitaju pa je svet takav kakav je. Nikakav. Ali zato je Sajam knjiga takav kakav je. Sjajan.

U svet kulture država nas je uvodila, uglavnom, na pogrešan način. Morali smo s petnaest da gledamo „Borisa Godunova” u Narodnom, a to je mnogima nepodnošljivo i sa šezdeset pet. Na likovnom smo morali da objašnjavamo šta rade „Konji vrani” ispred Skupštine, a na muzičkom kako je „onaj gluvi” mogao da komponuje.

Međutim, odlazak na Sajam knjiga s posvećenom profesorkom srpskog jezika bio je više od prilike za dobro zezanje pripravnika za pubertet.

U ringu smo sa strahopoštovanjem slušali uživo spomenike literature, u prizemlju naslućivali snagu koja je pulsirala iza kožnog sna na kojem je pisalo „Encyclopaedia Britannica”, a na galerijama smo kompletirali zbirku lake literature, starih „Alan Fordova” i kineskih svilenih kalendara.

Sa Sajma smo odlazili omađijani na klecavim nogama kao da smo se vozili na velikom ringišpilu za Novogodišnji vašar, koji se takođe, valjda zbog svoje magije, održavao na istom mestu...

***

Gledam i slušam svakodnevnu borbu Tijaninog oca koji je svoju bol generisao, pretvorio u opštu, posvetio se cilju i u skladu s prezimenom juriša na taj cilj. A kako je njemu, on to zna. Svako normalan podržaće inicijativu da se ubice dece zatvore zauvek. Kada je, već, ukinuta smrtna kazna...

Evo malog priloga o dužini zatvaranja ili skraćenju života.

Odatle su i dileme.

***

Mesta više nema.

Srbiji su potrebni novi zatvori, bar koliko i nove škole...

Danas skoro 11.000 naših sugrađana (10 odsto za ubistvo) bleji po zatvorima. Da li je kriminal postao jedno od glavnih novih zanimanja ili je policija postala efikasna presudite sami.

Besparica, stalna kriza, izbeglice, promovisanje negativnih heroja, „limbo dens” s društvenim normama i moralom doveli su do toga da Srbi napune zatvor, specifično mesto gde u zamenu za slobodu možete da dobijete pun pansion.

Međutim, ko je proveo bar jednu noć u Ce-Zeu naći će da baš i nisam duhovit...

Centralni zatvor Okružnog zatvora u Beogradu, kako je po uredbi Vlade Republike Srbije od 1971. godine kršten, jedan je od najvećih zatvora u svetu a svakako najveći na Balkanu. Rađen je po uzoru na ruske kazamate a projektanti su bili Rus i Nemac koji su posle Drugog svetskog rata ostali u Jugoslaviji. Građevina na 4 hektara sa 65.000 m2 je od armiranog betona s vekom trajanja od 400 godina!

Ima 14 kilometara hodnika a broj soba i zatvorenika prećutkuje se.

To je jedini zatvor na Balkanu koji ima prostoriju za izvršenje smrtnih presuda.

Za vreme gradnje zatvor je redovno obilazilo aktuelno rukovodstvo Jugoslavije i Srbije. Pojedini funkcioneri dolazili su svakoga dana, a u nekom od tih obilazaka stvorila se ideja da sve ćelije budu okrenute prema severu kako zatvorenici nikada ne bi videli sunce.

Takođe je planirano da kroz ćelije ne prolaze nikakve cevi i instalacije da se osuđenici ne bi dogovarali kuckanjem.

Posle zatvaranja Golog otoka svi politički zatvorenici dovođeni su u Centralni zatvor u Beogradu kao najbezbedniji zatvor. Tek kasnije upućivani su i optuženi zbog raznih drugih krivičnih dela. Zna se da se šezdesetih godina prošloga veka u jednom trenutku pod krovom u Bačvanskoj našlo oko 3.000 ljudi!

Danas političkih zatvorenika, u najizvornijem smislu, više nema, ali onih optuženih za najteža krivična dela, kao što su ubistva, razbojništva i silovanja, ima napretek.

Beogradski Okružni zatvor ima i sobu za izvršenje smrtne kazne. Vaš novinar je bio u prilici da bude prvi predstavnik sedme sile koji je obišao ovo prilično jezivo mesto.

Srbija je ukinula smrtnu kaznu, ali slavni dani ovog zatvora, kako reče jedan od stražara veterana, u toj sobi su počinjali i završavali se.

Smrtna kazna izvršavala se streljanjem bez prisustva javnosti.

Posle se sačinjavao zapisnik, obaveštavala porodica osuđenog, ali se njegovi posmrtni ostaci nisu predavali porodici.

***

Soba za izvršenje smrtne kazne nalazi se u podrumu zatvora gde ne dopire dnevna svetlost. Uz sobu se nalaze samice u kojima su osuđeni provodili svoje poslednje časove. Jedan od radnika zatvora koji je prisustvovao izvršenju smrtne kazne ispričao mi je: „Došli smo da mu saopštimo a onda smo ga vezali i bili pored njega celu noć. Naravno da se osuđeni nalaze u posebnom psihičkom stanju. Mislim da fama oko poslednje želje svoje mesto ima samo na filmu. Ovde su ili plakali ili psovali. Mislim da je Hrkać tražio čašu crnog vina...”

***

Pritvorenici imaju svoje kodekse, postoji hijerarhija, zna se ko je glavni. Oni koji su fizički najjači i uradili su „muška” (ne)dela perjanice su, svi ih slušaju a neposlušnost se kažnjava. Oni koji su izvršili kukavička dela, ubice žena i dece, seksualni napasnici ne mogu da se pohvale mirnim životom u zatvoru.

Šta jedan posetilac koji je video zatvor iznutra, a ima mogućnost da nesmetano ode kući, može da oseti i saopšti. Prvo da je zatvor prepun, ali da uvek ima slobodnih mesta. Drugo da je veoma tanka linija koja deli one koji su napolju i one koji su unutra. I da se ta linija lako pređe. Onda krene borba za izlazak, advokati, rodbina, intervencije. To traje neko vreme a onda osuđenog svi zaborave. Posle nekog vremena za osuđenog se interesuje samo najuža porodica.

Povremeno...


Komentari2
0114b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Aleksandar Mihailovic
Kako onda protumačiti da se sve ovomilenijumske vlasti "lože" na "Fantome" i dželate Srbije, ubice malih Milica, da uporno puze ka njima i ispred sebe guraju narod? Da li je to normalno, odgovorno, nacionalno prosvećeno, državnički i po dobrobit ili propast Srbije i svih njenih građana? EU nam ne misli dobro! DOKAZ, nije povukla ni jedno priznanje mafijaški organizovane državne tvorevine koju čine teroristi, ratni zločinci, trgovci ljudskim organima Srba, sada i dečice Albanaca, "nepodobnih". Pogledajmo njeno reagovanje vezano za Kataloniju, zašto je nisu bombardovali i zasipali OU, plutonijumom, hemijom, rušili i ubijali kao Srbiju, posebno sve na KiM, bez razlike koje su nacionalnosti? Da li je moguće da su srpske vlasti toliko zatelebetane i zatetrebisane u dželate kojih u toj bestijalnosti nikada nije bilo ne samo na prostorima Balkana, već u istoriji čovečanstva i 77 okolnih planeta? Kada će se srpske vlasti probuditi iz zimskog sna i shvatiti da su navukle na Srbiju polarnu noć?
Jovan
E moj Aleksandre, proble je sto je dosta i obicnog sveta u bunilu i tezi ka zapadu. Pozdrav
Preporučujem 5

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja