nedelja, 15.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:03

Ima li budućnosti za gradske zanatlije

Majstore nema ko da nasledi, a „šiju ih” i velike industrije koje nude znatno jeftinije, ali manje kvalitetne proizvode
Autor: Ana Vukovićnedelja, 22.10.2017. u 22:00
И кројачки занат полако изумире (Фото Д. Јевремовић)

Mogla je Emina Erdogan da nekom od svoje svite naloži da skokne do obližnjeg supermarketa i kupi joj neke slatkiše. Mogla je, ali je i do supruge turskog predsednika stigao glas o tome da se najbolje bombone i ratluci u Beogradu prave u jednoj maloj radnji na Zelenjaku. Po tradicionalnoj recepturi, sa istorijom koja datira još od 1936. godine, i s puno ljubavi, u poslednjoj gradskoj bombondžinici, posao i dalje ne staje. Vlasnici, Bosiljčići, spadaju u malobrojne sugrađane koji godinama biju bitku s vetrenjačama kako bi sačuvali svoj porodični zanat i održali nekadašnji duh grada.

Nažalost, znatno je više njih diglo ruke i zakatančilo radnje. Na neke je podsetio istoričar i kustos Ivan Keleman koji je nedavno održao predavanje u Etnografskom muzeju.

– Ako prođete Ulicom Džordža Vašingtona, na broju 18 videćete izlog nekadašnje četkarske radnje Živković. Ona više ne radi jer Ružica, koja ju je nasledila od supruga Slobodana, zbog zdravstvenih problema ne može da se bavi ovim poslom – objasnio je Keleman i dodao da je ista sudbina snašla i „konkurenciju”, a da su među retkima koji i dalje rade radnja Ilije Marića na Zelenom vencu i Zorice Gelevski u Ulici Dimitrija Tucovića.

– Marić se još od šezdesetih godina prošlog veka bavi proizvodnjom slikarskih četkica kojima je snabdevao neke od naših najpoznatijih umetnika.  Njegovi radovi putovali su u Ameriku, Afriku, širom Evrope... Zorica Gelevski je zanat preuzela od oca i sada se ta porodica bavi izradom industrijskih metalnih četki i četki od plastičnih materijala – rekao je Keleman. Ništa više sreće, prema njegovim rečima, nije imao ni stolarsko-bačvarski zanat.

– Donedavno je u Ulici cara Dušana radio stolar Dušan Tošić koji se bavio proizvodnjom i reparacijom stilskog nameštaja. Njegov sin završio je stolarski zanat, ali očev posao nije nastavio. Ni u porodici Mirka Bibića koji je radio u Ulici Džordža Vašingtona nije bilo naslednika da preuzme zanat. Vremenu odoleva još samo radnja Svetozara Teovanova, mala trošna zgrada koja prkosi višespratnicama u svom komšiluku u Bokeljskoj ulici – nabrajao je Keleman.

Isto je i sa ostalim zanatima.

– Tesarski, rezbarski, kolarski, užarski, bojadžijski, potkivački, kovački, kujundžijski, klesarski, nožarski, pletarski i drugi zanati su većinom ugašeni najkasnije do šezdesetih godina 20. veka. Izumirali su postepeno kako su njihovi proizvodi zamenjivani industrijskom robom – kaže Vesna Dušković, muzejski savetnik Centra za nematerijalno kulturno nasleđe.

Do istog perioda radile su i terzije, ćurčije, krznari, opančari, čizmari, papudžije, obućari...

– Terzije su zamenili krojači, ali su i oni danas gotovo izuzeci. Krojačice – ali specijalizovane, nastavljaju da rade u industrijskim i poluindustrijskim pogonima za proizvodnju konfekcije – ističe Dušković i dodaje da su luladžije, četkari, dugmedžije, kujundžije, sajdžije, krojači muškog odela, šeširdžije, kapadžije, sodadžije, stolari, jorgandžije, vunovlačari... gotovo sasvim nestali.

– Proces zanatske proizvodnje nametao je visoku cenu proizvoda pa ih je zamenila jeftina industrijska roba. U poslednjih nekoliko godina ponovo se revitalizuju neki zanati kao što su ekskluzivna izrada obuće i muških košulja, dizajnerski potpisani unikatni predmeti za opremanje domaćinstva – tepisi i nameštaj. Zanati u vezi sa proizvodnjom i prometom hrane su uvek aktuelni, kao i frizerski zanat, ali su retki berberi – podseća Dušković.

Dok su zanatlije nekada bile vrlo cenjene u društvu i svrstane ponekad i u srednju klasu, sada je situacija potpuno drugačija. Mnogi ih smatraju siročićima države i predviđaju im propast, ako im nadležni ne pomognu.

– Najslabiji i najranjiviji deo sektora usluga su zanati i to su radnje koje uglavnom imaju vlasnika koji je i jedini zaposleni. Država je to prepoznala pa svake godine objavljuje konkurs i dodeljuje im subvencije. Ove godine pomoć je dobilo 19 ljudi koji se bave jednim od 15 tradicionalnih zanata – kaže Željko Stojanović, rukovodilac grupe usluga u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija.

Na spisku takvih zanata našli su se tkanje, ćilimarstvo, vez, terzijski zanat, kožuharstvo, opančarstvo, filigranstvo, grnčarstvo, bačvarstvo, kazandžijski zanat, kolarstvo, licitarstvo, mlinarstvo i pekarstvo, ikonopis i izrada tradicionalnih muzičkih instrumenata.

– Kod njih problem uglavnom nije proizvodnja, već prodaja, pa je država prethodnih godina pokušavala da im pomogne u unapređenju plasmana. Svi cene veštom rukom izrađene predmete, ali često ovakve majstore nema ko da nasledi. Zato je ove godine ideja nadležnih bila da daju pomoć onima koji obučavaju nove zanatlije i upošljavaju ih – ističe Stojanović.

Nadu da se održi duh grada oličen u malim porodičnim zanatskim radnjama podgrevaju i najave gradskih vlasti. Tako je gradski menadžer Goran Vesić letos napomenuo da postoji ideja da se Balkanska ulica sačuva kao ulica zanatlija. Valjda će, dok se to ne ostvari, ostati bar neki majstor koji bi u njoj radio…


Komentari5
42970
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Живко
Из новинског текста и предходних коментара извлачим закључак да се сви наведени праве Тоше, или им стварно није јасно(у шта не верујем), да су већини старих заната одбројани дани. Њихови евентуални купци више нису заинтересовани за опанке, ћилиме, свилене бомбоне, јоргане и др. и коме онда да се исти производи продају...једноставна логика. Право питање је зашто се ми, наводно, бринемо за њих. У питању је туризам и одржавање неке идеје о оригиналности ових простора(скоро да је више и немамо). Толико хрлимо у Европу, да смо се саплели о сопствене и натурене глупости, да нам више није јасно ко смо и шта смо. Желимо европејство а самобитност нам је неважна, па ћемо се зато лепо утопити и нестати као бивши Етрурци. Живели супермаркети, ММФ, страни инвеститори и глупави менаџери!!! И адио ћирилица!!!
Gordana Pratt
Ovo se odnosi na jedan komentar sa adresom bonbondzije. Sta je to "Belgrade" i "Belgrade county", u kojoj je to zemlji molim vas?
Konstantin Vuk Savicevic
Bombondžija 14 GAVRILA PRINCIPA, 11040, Belgrade (Savski Venac), Belgrade county, Beograd 011 2623171 https://goo.gl/maps/1PCuwhBSszp
Jaksic
Grad bi morao vise da uradi za ove radnje, da shvate da je to vazan deo turisticke ponude, i da im poreskom politikom, ako je potrebno, pomognu. Nadam se da neko cita ovo iz gradske uprave
stanislavsr
Bilo bi dobro kada bi Beograd radio na promociji zanatskih radnji (reklame, mediji...) čuvajući stare zanate i time obogatiti turističku ponudu. Recimo - koja je adresa ove radionice bombona i ratluka? Zašto je nema u tekstu?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja