nedelja, 26.05.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:29

Forenzičari u borbi protiv kriminala

Svaka policijska stanica u Engleskoj ima poseban tim za drogu i alkohol, a žrtve seksualnog nasilja su zbrinute čak i ako ne prijave slučaj policiji, kaže doktor Džeson Pejn-Džejms
Autor: Aleksandra Petrovićnedelja, 22.10.2017. u 22:00
Џесон Пејн-Џејмс (Фото А. Петровић)

Mesto zločina i telo žrtve na obdukcionom stolu prve su asocijacije kada se govori o forenzici i sudskoj medicini. Međutim, forenzičari se pretežno bave živim ljudima. Čitave armije stručnjaka sudske medicine svakodnevno rade na sprečavanju kriminala, na zbrinjavanju žrtava, ali i na vraćanju prestupnika s pogrešnih puteva.

O tome je ovih dana u Beogradu govorio doktor Džeson Pejn-Džejms s Fakulteta za forenzičku i pravnu medicinu pri Kraljevskom koledžu lekara u Londonu, jedan od najuglednijih stručnjaka iz oblasti kliničke sudske medicine u svetu.

Doktor Pejn-Džejms je protekle nedelje stekao zvanje gostujućeg profesora Medicinskog fakulteta u Beogradu. Održao je predavanja u Institutu za sudsku medicinu „Milovan Milovanović” i u svečanoj sali Skupštine grada Beograda, na otvaranju četvrte Globalne konferencije studenata biomedicinskih nauka, koju organizuje Medicinski fakultet u Beogradu.

Studenti medicine i predstavnici pravosuđa imali su prilike da čuju kako forenzičari u Engleskoj vode računa o građanima, posebno o pritvorenicima i zatvorenicima, ali i kako se uz dobru organizaciju u službi nauke efikasno otkrivaju putevi droge.

Velika Britanija, sa 60 miliona stanovnika, danas ima 90.000 zatvorenika. Engleska i Vels imali su sedam miliona krivičnih dela i 167.000 zaplena droge u 2015. godini, a seksualno nasilje je u najvećem porastu od 2002. godine, sa skoro 29.000 silovanja i 59.000 drugih seksualnih napada za godinu dana, naveo je doktor Pejn-Džejms.

– Trgovina drogom najčešće je povezana i s drugim krivičnim delima. Veliki broj razbojništava i krađa se vrši kako bi se došlo do novca za kupovinu droge. Većina izvršilaca krivičnih dela odmah bude prijavljena posebnim policijskim timovima koji se bave drogama i alkoholom. Svaka policijska stanica ima tim za drogu i alkohol – kaže Džeson Pejn-Džejms u razgovoru za „Politiku”.

Droga je mnogo češće uzrok saobraćajnih nesreća nego alkohol, dodaje doktor. Zato se u Engleskoj rutinski rade testovi na drogu putem pljuvačke i znoja.

– Alko-test je u Srbiji deo rutinske procedure, ali test na drogu nije – ukazuje prof. dr Đorđe Alempijević, šef Katedre za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Za otkrivanja trgovaca drogom, kada se sumnja da su progutali paketiće, Englezi ne primenjuju gastroskopiju – pregled želuca. Ova metoda nije medicinski prihvatljiva, zbog rizika koji nosi i opasnosti da paketi s drogom puknu, kao i zbog etičke obaveze lekara da ne vrše ovakve kakve intervencije bez pristanka pacijenta.

– Događalo se da se dileri uguše kada progutaju drogu i počnu da trče bežeći od policije, a gastroskopija se pokazala rizičnom jer je u jednom broju slučajeva došlo do pucanja paketa u telu, trovanja i smrti. Zato policijske stanice imaju posebno opremljene toalete u kojima forenzičari „čekaju” da osumnjičeni prirodnim putem izbace drogu koju su progutali – kaže doktor Pejn-Džejms.

Testiranje na drogu u Engleskoj ima ključan značaj ne samo u otkrivanju nego i u sprečavanju kriminala.

– Kada se prepozna da osumnjičeni ima problem s alkoholom ili drogom, specijalni tim se interesuje da li postoje i zdravstveni, porodični i socijalni problemi. Često su ljudi žrtve raznih okolnosti, a privođenje u takvim situacijama bude prilika da se te okolnosti promene. Timovi za drogu i alkohol mnogima su promenili život – kaže Pejn-Džejms.

Tako to rade Englezi. Klinička sudska medicina u Engleskoj najpre se bavi zdravljem uhapšenog građanina.

– Osumnjičeni neće nestati u moru brojki o optuženima i osuđenima. Njegovo priznanje i drugi dokazi nisu relevantni samo za policiju i sud, nego i za zdravstveni i socijalni sistem, koji mogu da ublaže posledice i da ga vrate s pogrešnog puta. Zatvor nije rešenje, jer zatvor najčešće ljude napravi gorim nego što su bili. Društvena rehabilitacija je najvažnija – kaže naš sagovornik.

Ono što je takođe veoma zanimljivo i drugačije nego u Srbiji jeste posebna procedura za žrtve seksualnog nasilja. Naime, žrtva silovanja ne mora da prolazi kroz istragu i suđenje i uopšte ne mora da prijavi silovatelja policiji, a pritom će dobiti svu potrebnu medicinsku i psihološku pomoć i negu. Britanski forenzičari su svakodnevno angažovani na zbrinjavanju žrtava seksualnog nasilja.

– U 43 oblasti u Velikoj Britaniji rade centri za žrtve seksualnog nasilja. Lekari u ovim centrima su posebno obučeni za pribavljanje i obezbeđivanje dokaza, ali i za procenu daljeg zdravstvenog tretmana žrtve. Svaka žrtva se upućuje u najbliži centar, gde se sačinjava dokumentacija o slučaju, sa svim dokazima. Samo od žrtve zavisi da li će silovatelj biti krivično gonjen – objašnjava doktor Pejn-Džejms i objašnjava da obaveza da prijave silovatelja policiji može da zaustavi žrtve da potraže pomoć.

– One kod nas dolaze upravo zbog toga što znaju da nije neophodno da prođu policijsku i sudsku proceduru. Važno je da odmah budu zbrinute i da se odmah obezbede dokazi. Ako naknadno odluče da prijave policiji, dokazi će biti dostavljeni iz centra za žrtve – kaže Džeson Pejn-Džejms.


Komentari1
c7b29
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Marko
Engleska i Amerika su zemlje sa najvecom kriminalnom stopom gde zivot cesto ne vredi ni pet para. U okrugu svake policijske stanice dejstvuje bar po jedan serijski ubica, nekolicina pedofila, i ogroman broj prestupnika i povratnika. Da ne pricamo da su to zemlje rizicne za terorizam. Nekad je to bila Irska a danas su islamisti iz njihovih kolonije Indije, Pakistana, Avganistana i sl. Masovna ubistva su takodje u modi i tamo normalno da dete uleti u skolu i sve poubija. Ili ludak, bivsi vojnik ili neki umiseljni spasilac sveta. Srbija je agrarna zemlja u kojoj se skoro do juce u vecini zlocina znao pocinilac. Ubio komsija komsiju, muz zenu, noz, sekira, pistolj sve se znalo i bez istrage. Srbija je najsigurnija zemlja Evrope uprkos Kosovu, uprkos ratovima. Nasi strucnjaci vrede vise nego taj njihov multimilionski sistem jer pola zlocina nikad ne otkriju. Kod nas je mali procenat tkz cold cases a kod njih svaka policija ima biblioteku i tim za njih. Volimo te Srbijo i ponosimo se.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Hronika /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja