ponedeljak, 22.04.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:26

Divljač na optičkom nišanu države

Divljač je vlasništvo svih građana, a ne onih koji bi samo da je ustrele. – Dodela lovišta na upravljanje u pripremi
Autor: Goran Volfutorak, 24.10.2017. u 22:00
Узгајалиште дивљих свиња (Фото Србијашуме)

Lov je za nekog hobi, zabava koja se završava uz kotlić ili ražanj, za nekog ubijanje nedužnih bića, a za nekog ozbiljna privredna grana. Sve zavisi od toga da li ste lovac, ekolog, veterinar, biolog, šumar ili turizmolog... Profesor Milutin Đorđević, izvršni direktor za lovstvo i ribarstvo u JP „Srbijašume”, smatra da za svakog u novoj organizaciji lovstva ima mesta. Ali, oni koji se ubuduće budu bavili razvijanjem i očuvanjem ovog veoma važnog državnog resursa – moraju biti dobri domaćini i koristiti struku.

– Lovstvo se mora organizovati po konceptu održivog korišćenja. Lov može biti komercijalni, ali i sanitarni i selekcijski. Dakle, samo ono što se može i mora, kroz odstrel se uzima prirodi. Svakako da lovstvo može da se znatno razvije i postane važna privredna delatnost, ali ne sme da se izgubi iz vida da je sva divljač – državna, vredna narodna imovina, na koju polažu pravo i buduće generacije. Ni prepelica, ni jelen ne znaju gde je granica državnog, a gde privatnog zemljišta ili šume. Onaj kome se u budućnosti budu predala lovišta na upravljanje mora biti savestan i stručan – kaže direktor Milutin Đorđević, koji je i profesor na Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu.

Ideja da se bilo kome prodaju lovišta je neutemeljena, jer niko ne može ni poklanjati ni prodavati državno, privatno ili zadružno zemljište, koje je stanište divljači u lovištima. Javno preduzeće „Srbijašume” raspolaže sa oko 950.000 hektara državnih šuma. Oko 480.000 hektara čine lovišta kojima upravlja ovo preduzeće, a ostatak koriste lovačka udruženja.

– Mi kao javno preduzeće, koje prevashodno štiti opšti interes, pored otvorenih lovišta imamo oko 5.500 hektara ograđenih površina u kojima uzgajamo autohtone i određene alohtone vrste divljači. Uprkos tome, u našoj zemlji ima mnogo manje divljači nego u zemljama koje su po staništu slične našoj. U lovištima JP „Srbijašume” imamo oko 11.000 primeraka krupne divljači (evropskog jelena, divokoze, divlje svinje, srne). Nije svejedno gde se gaji krupna divljač. Ako se previše namnože ili koncentrišu na malim površinama češća je pojava bolesti, štete po poljoprivredu i šumarstvo. Dakle, lovstvo nije samo odstrel već pre svega uzgoj i zaštita iz čega proizilazi uspešan lov – opominje Đorđević.

Srbija je još 2010. godine usvojila Zakon o divljači i lovstvu kojim je predvidela da se odrede lovna područja, usvoje programi, strategija razvoja, osnuje fond za razvoj, ustanove granice lovišta i ona posebne namene (na državnom zemljištu) dodele bez konkursa, i ona na pretežno privatnom posedu dodele na upravljanje uz raspisivanje konkursa.

U Vojvodini taj posao je 2012. dobrim delom urađen. Lovišta posebne namene dodeljena su Nacionalnom parku „Fruška gora” i „Vojvodinašumama”, postoji jedno privatno loviše na 2.000 hektara i nekoliko lovišta ustanovljenih na ribnjacima. U ostalom delu Srbije ovaj posao nije ni započet.

„Srbijašume” gazduju nad 44 lovišta. Divljač je, kako naglašava Đorđević, nacionalno blago i od toga korist moraju imati svi građani, a ne samo lovci. Poveriti laicima da upravljaju ovako važnim prirodnim resursom, bez poštovanja struke i profesionalizma je opasno. To ne znači da neki delovi lovišta ne mogu po zakonu biti izdati. Niko nema ništa protiv ulaganja privatnog kapitala u lovišta, ali uz jasno definisana pravila.

„Srbijašume” kao javno preduzeće koje se stara o izuzetno važnom prirodnom blagu ne protivi se ulasku privatnog kapitala u lovstvo, ali pod jasno definisanim pravilima i procedurama, sa ciljem očuvanja koncepta integralnog gazdovanja resursima. Delovi lovišta, kaže Đorđević, po sadašnjem zakonu mogu biti izdati privatnicima, ali uz saglasnost Ministarstva poljoprivrede. Prema rečima ovog stručnjaka, rešenje je u nekom vidu privatno-javnog partnerstva. Da bi se ova privredna grana razvila, potrebno je ulaganje. Sada u Srbiji ima 1.000 lovočuvara i upravnika lovišta, koji su zaposleni na poslovima lovstva. Većina je u zabačenim područjima, gde svako radno mesto znači kao tri u gradu.

– Teritoriju drže ljudi a ne dronovi – naglašava Đorđević i dodaje da svako ko ozbiljno hoće da uloži u jug, istok, pa i zapad Srbije, mora biti podržan. Ali, umesto ideja da se svi lovočuvari prevedu u volontere (a svi su do jednog profesionalci u svom poslu) na poslovima lovstva se može zaposliti još najmanje 1.000 ljudi i tako bar neko zadržati u opustelim krajevima, a to je kao da je izgrađeno nekoliko fabrika.

Svaki ribolovac kupuje dozvolu za rekreativni ribolov, od koje je 10 odsto taksa državi, još 20 odsto PDV i za ribolovce to nije problem. Lovci plaćaju članarinu svojim udruženjima, koja tim novcem raspolažu. Za neke je problem plaćati 10 odsto takse na odstrel divljači državi i kupiti lovnu kartu od 1.000 dinara. Ono što posebno iritira jesu tvrdnje pojedinih lovaca da oni nemaju para za plaćanje odstrela divljači, a opremljeni su puškama, optičkim nišanima vrednim po nekoliko hiljada evra. Prihodi ostvareni od lovne karte i odstrela moraju se prvenstveno upotrebiti za poboljšanje fondova divljači, kroz izgradnju uzgajališta divljači i profesionalizaciju službe lovstva. Onaj kome se u budućnosti lovišta povere na upravljanje mora raspolagati stručnim ljudima, materijalnim resursima i adekvatnom opremom. Lov može postati važna grana „zelene ekonomije”, ali za to su potrebna i ozbiljna ulaganja.

 

 


Komentari1
47749
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

ВлаДо
Ако ловци имају право да лове онда еколози имају исто тако право да се забрани лов.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja