subota, 19.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:38

Srbi­ja ži­ta­ri­ce proda­je preko po­sred­ni­ka

Udruže­nje „Žita Srbi­je” apelu­je da se re­gu­lišu pravila na vo­do­to­ku Duna­va, što bi omogu­ćilo plovidbu rečno-morskih brodo­va i iz­ba­ci­lo po­sred­ni­ke iz lanca tr­go­vi­ne
Autor: Ivana Albunovićutorak, 24.10.2017. u 22:00
Највећу количину жита извозимо преко луке у Констанци (Фото Лука Констанца)

Ne­ja­sna ve­za iz­me­đu vla­sni­štva i upra­vlja­nja u lu­ka­ma i slo­že­ne i du­go­traj­ne pro­ce­du­re za do­bi­ja­nje do­zvo­la za iz­grad­nju u luč­kim obla­sti­ma glav­ne su pre­pre­ke za po­ve­ća­nje tran­spor­ta ro­be pre­ko Du­na­va u Sr­bi­ji. 

Udru­že­nje „Ži­ta Sr­bi­je” uka­zu­je i da je još je­dan od pro­ble­ma sa ko­ji­ma se su­o­ča­va­ju tr­gov­ci ži­ta­ri­ca­ma neo­r­ga­ni­zo­van plov­ni put Du­na­va. 

– Za iz­voz ži­ta­ri­ca i ulja­ri­ca na­ma je ova re­ka ka­pi­ja ka sve­tu. Sa­mo 20 od­sto vi­ško­va mo­že­mo da pro­da­mo u okru­že­nju, tran­spor­tu­ju­ći ro­bu že­le­zni­com ili pu­te­vi­ma. Ali je­di­ni is­pla­ti­vi na­čin je pre­voz reč­nim pu­tem – ka­že Vu­ko­sav Sa­ko­vić, iz Udru­že­nja „Ži­ta Sr­bi­je”. 

Ana­li­za reč­ne in­fra­struk­tu­re u Sr­bi­ji, ko­ju je spro­ve­lo ovo udru­že­nje, po­ka­zu­je da pre­voz ote­ža­va i za­sta­re­la reč­na flo­ta kao i vi­so­ke tak­se, ko­je su uve­de­ne pre ne­ko­li­ko go­di­na i do­dat­no op­te­re­ti­le iz­vo­zni­ke i bro­da­re.

 

– Su­sre­će­mo se sa ra­znim pro­ble­mi­ma već go­di­na­ma. Lu­ke nam ni­su mo­der­ni­zo­va­ne. Neo­zbilj­no je re­ći da ni­šta ni­je ura­đe­no i da ni­je ulagano. Ali to ni­je do­volj­no za no­vi i mo­de­ran na­čin tr­go­vi­ne – sma­tra naš sa­go­vor­nik. Pr­vi pro­blem na ko­ji uka­zu­je je ne­do­volj­no skla­di­šnog pro­sto­ra u lu­ka­ma. Tr­gov­ci su pri­nu­đe­ni da ro­bu za iz­voz di­rekt­no pre­to­va­ru­ju u bar­že. To iz­i­sku­je od­re­đe­no vre­me i to je ono na šta se naj­vi­še ža­le bro­da­ri. Ži­tar­ski ter­mi­na­li, do­da­je, naj­če­šće ni­su iz­dvo­je­ni već se na istom me­stu to­va­re ku­ku­ruz i ru­de, mi­ne­ral­na đu­bri­va i dru­gi ra­su­ti te­re­ti. To opet zah­te­va vre­me da se ter­mi­na­li oči­ste, pri­pre­me ka­ko bi se iz­be­gle re­kla­ma­ci­je zbog kon­ta­mi­na­ci­je ro­be.  

Čla­ni­ce ovog udru­že­nja ape­lu­ju da se po­jed­no­sta­vi i ubr­za pro­ces in­ve­sti­ra­nja u lu­ke, raz­dvo­je ter­mi­na­li u lu­ka­ma i ob­no­vi reč­na flo­ta. Ali pre sve­ga po­kre­ne me­đu­na­rod­na ini­ci­ja­ti­va za re­gu­li­sa­nje vo­do­to­ka Du­na­va. To bi omo­gu­ći­lo plo­vid­bu reč­no-mor­skih bro­do­va (od 3.000 do 5.000 to­na) ko­ji u na­šim vo­da­ma ni­su vi­đe­ni go­di­na­ma.   

Osim do­ma­ćih pro­ble­ma tre­nut­no su naj­ve­će po­te­ško­će na međunarodnom de­lu du­nav­skog ko­ri­do­ra na 568. ki­lo­me­tru, ne­gde iz­me­đu Bu­gar­ske i Ru­mu­ni­je. Čim pad­ne vo­do­staj tu na­sta­ju pe­šča­ni spru­do­vi što pra­vi za­sto­je u tran­spor­tu i po­sku­plju­je pre­voz. To je pre­pre­ka ne sa­mo za srp­ske iz­vo­zni­ke već i za dru­ge ko­ji plo­ve ovom re­kom. U okvi­ru Du­nav­ske ko­mi­si­je tra­ži se re­še­nje ali to ide spo­ro. Za Sr­bi­ju je do­dat­ni pro­blem to što su u na­še vo­de pre­sta­li da do­la­ze reč­no-mor­ski bro­do­vi. 

– Oni su nam neo­p­hod­ni da bi­smo svo­ju ro­bu mo­gli di­rekt­no da pro­da­je­mo ši­rom Sre­do­zem­nog mo­ra. Da stig­ne­mo i do dru­gih lu­ka. Ova­ko smo ve­za­ni sa­mo za ru­mun­sku Kon­stan­cu i za­vi­si­mo od in­ter­na­ci­o­nal­nih kom­pa­ni­ja i nji­ho­vih ce­na pre­to­va­ra i skla­di­šte­nja – ob­ja­šnja­va Sa­ko­vić. Ako bi­smo po­no­vo ove bro­do­ve ima­li u sa­o­bra­ća­ju mo­gli bi­smo da snab­de­va­mo sve ze­mlje Me­di­te­ra­na. Otvo­ri­la bi nam se mo­guć­nost da ži­ta­ri­ce pro­da­je­mo di­rekt­no po­tro­ša­či­ma i bu­de­mo kon­ku­ret­ni­ji. Ta mo­guć­nost pre­sta­la je ga­še­njem „Ist­po­in­ta” Zo­ra­na Dra­ku­li­ća, ko­ji je imao si­lo­se u Kon­stan­ci i reč­nu flo­tu. On ju je pro­dao ka­da je za­pao u fi­nan­sij­ske pro­ble­me.  

 – Od ta­da se ja­vlja­ju po­sred­ni­ci u lan­cu tr­go­vi­ne ži­ta­ri­ca­ma. Osim u okru­že­nju ni­šta ne pro­da­je­mo di­rekt­no. Iako naš ku­ku­ruz, re­ci­mo, sti­že do Vi­jet­na­ma mi smo ga pro­da­li ov­de, na na­šim du­nav­skim lu­ka­ma i ku­pac ga da­lje tran­spor­tu­je do Kon­stan­ce – ob­ja­šnja­va naš sa­go­vor­nik.   

Sa­ko­vić is­ti­če da je u ru­ka­ma dr­ža­ve ubr­za­va­nje ad­mi­ni­stra­tiv­nih pro­ce­du­ra oko pro­ši­re­nja luč­kih pod­ruč­ja i iz­grad­nje no­vih ter­mi­na­la. Na taj na­čin mo­gli bi­smo da pri­vu­če­mo luč­ke ope­ra­te­re, stra­ne ali i do­ma­će in­ve­sti­to­re.


Komentari5
b6ba4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

ovo ludilo s privatizacijom zaustaviti
Arapi i Turci su zainteresovani za naše luke, viču naše vođe. Još malo pa nećemo moći izaći na reke jer će ih dati strancima.
Himna svih Slovena
Ovo je vec da i najgljuplje osobe vide marifetluke pljackasa - razbojnika sa zapada. Pruzite ruku majci Rusiji pa ce i da vam Dunav proradi braco i sestre Srpkinje. "Hej Sloveni joste zivi - rec nasih dedova - dok za narod srce bije njihovih sinova - zivi zivi DUH SLOVENSKI ZIVJECE VJEKOVMA - zalud preti ponor pakla zalud vatra groma - .........................zemlja puca dub se lama ...................mi stojimo postojano kano klisurine - PROKLET BIO IZDAJICA SVOJE DOMOVINE" Mirjana-Arizona
Петар Ј акшић
Саобраћајне тарифе су одувек биле простор бескрупулозне корупције и разноразних бирократско мафијашких комбинација.
Неда
@marko Бродарство је велика грана. Проблеме које сте навели су везани и за нијнижи облик предузетништва - породичну продавницу, малу занатску радњу... Имбецилност закона, пореског система је таква да не постоји начин на законито и поштено пословање - држава узима (буквално усисава) све кроз систем пореза и дорпиноса који се преклапају и не постоји било каква могућност инвестиција у развој од добити. На 1 динар добити држава отима 65 пара себи - нигде нема толико у познатом свету иако је приде сва роба опорезована ПДВом. Тачније - систем је такав да је најбоље уопште немати никакву добит. Све се своди на муљање како би се некако преживело. Када држава то ради у минорним породичним предузетништвима, шта тек раде са таквим гигантски подухватима као што је речно бродарство.
Preporučujem 3
marko
Додао бих да је основна идеја разних такси, парафискалних намета, компликованих процедура, замршених и недефинисаних закона, управо да дестимулише конкуренцију и да направи простор за разне муљаторе и одређивања правих правила позивом одозго. Просто речено оставља се брисани простор за неспосбне да на глуп и туп начин извлаче лову из производње. Да се не лажемо све то иде из врха државе, од самих министарстава, разноразних агенција и сличних будалаштина које су у суштини и измишљене да напараве такав хаос у систему. Парадоксално је ваљда свима да толики функционални системи постоје, чак смо и ми на моменте имали функционалну државу, и сад одједном не може. Па ваљда је свима јасно да је чиста опструкција са врха узрок ових небулозних проблема.
Preporučujem 32

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja