petak, 18.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:58

Slatke muke ministra finansija

Sada predstoji povećanje plata i penzija, za šta imamo prostora u budžetu, najavio Dušan Vujović. Izvesnu dozu gorčine uneli podaci o niskom rastu
Autor: Anica Teleskovićutorak, 24.10.2017. u 22:00
Душан Вујовић, Себастијан Соса и Стивен Ндегва (Фото Танјуг)

Dušan Vujović, ministar finansija, trenutno je na slatkim mukama. Tako je bar juče priznao učesnicima 17. ekonomskog samita koji se već drugi dan zaredom održava u hotelu „Metropol”. U državnoj kasi pojavio se višak, a glavna briga ministra finansija jeste na koji način će Srbija taj novac da potroši. U vreme kada je Vujović 2014. preuzeo resor, manjak u srpskom budžetu bio je među najvećima u Evropi i iznosio je 6,6 odsto. Sada je konsolidovano posmatrano, državna blagajna u suficitu oko 100 milijardi dinara, a procena ministra Vujovića je da će do kraja godine blagajna biti u plusu od 35 do 50 milijardi dinara. Samo republička kasa, bez fondova pokrajinskog i lokalnih budžeta, trenutno je u suficitu 86 milijardi dinara.

– Sada predstoji sladak zadatak, a to je povećanje plata i penzija, za šta verujemo imamo prostora. To povećanje će ići od nula do deset odsto, što je nešto što država može da priušti građanima i penzionerima, vodeći pri tom računa o tome da ne ugrozi postignute rezultate – rekao je Vujović.

Izvesnu dozu gorčine na ove slatke rezultate dodao je bivši guverner Dejan Šoškić, koji je bio moderator ovog panela. Ne sporeći da budžet sada mnogo bolje izgleda nego ranije, Šoškić je podsetio učesnike foruma da je u proteklih pet godina prosečna stopa rasta iznosila 0,5 odsto i da je naša privreda stagnirala.

– Rast je sada problem broj jedan srpske ekonomije. Dugoročna održivost fiskalnih rezultata zavisi i od sposobnosti privrede da raste. Da bismo po standardu dostigli razvijene zemlje Evropske unije nama su neophodne stope rasta veće od šest odsto – rekao je bivši guverner.

Dragan Đuričin, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, situaciju u kojoj se naša zemlja sada nalazi opisao je slikovito:

– Srbija trči trku za većim rastom kao sprinter sa kesom na glavi. Da bismo trčali brže, moramo da skinemo tu kesu – rekao je Đuričin.

Simbolično, tu kesu u interpretaciji profesora Đuričina predstavljaju preduzeća u državnom vlasništvu, koja su još nereformisana i njihov status nije rešen.

Da nam je neophodna nova strategija rasta smatra i Stiven Ndegva, novi šef kancelarije Svetske banke u Beogradu.

– Planirana stopa rasta od 3,5 odsto za sledeću godinu zvuči dobro, ako se ima u vidu da je prosečan rast u prethodnih nekoliko godina iznosio 0,5 odsto. To je dobro, ali nedovoljno da bi Srbija izbegla zamku niskog rasta i niskih prihoda – rekao je Ndegva i ponovio da u narednom periodu naša zemlja mora da udvostruči stope rasta.

Ndegva je čestitao ministru finansija na ostvarenim rezultatima, ali se, takođe, poslužio jednom slikovitom ilustracijom kada je govorio o tome kakva budućnost našu zemlju čeka. To je isto kao da sada imate dete od tri, četiri godine, rekao je Ndegva. Što praktično znači da se datum rođenja tog deteta poklapa sa periodom kada je Srbija 2014. godine donela odluku da primeni teške mere fiskalne konsolidacije, koje su podrazumevale i smanjenje plata i penzija.

– Sada je pitanje kakvu ekonomiju ostavljate u nasleđe tom detetu za 15 godina – rekao je Ndegva i podsetio da je naša zemlja pre krize imala prosečan rast od oko šest odsto.

U tom kontekstu govorilo se i o novom aranžmanu sa Međunarodnim monetarnim fondom koji bi, pre svega, bio usmeren na privredni rast.

– Konačnu odluku o tome da li će novog programa biti, kao i o kakvom aranžmanu je reč, doneće srpske vlasti – rekao je Sebastijan Sosa, šef kancelarije MMF-a u Beogradu.

Mi smo tu da tu odluku podržimo, dodao je. Ako do nove saradnje dođe, naša početna pozicija biće mnogo bolja nego što je bila u februaru 2015. godine kada smo ušli u aktuelni program, čiji je glavni stub bila fiskalna konsolidacija – rekao je Sosa.

Precizniji odgovor na pitanje da li će novog programa sa Fondom biti, znaće se posle 7. novembra kada se završava osma revizija aktuelnog aranžmana, odgovorio je ministar finansija Dušan Vujović. Kako je najavio, misija predvođena Džejmsom Rufom u Beograd stiže krajem ove nedelje, a pregovori o osmoj reviziju počinu u ponedeljak. Ministar finansija rekao je i to da ukoliko bi Srbija ušla u novi aranžman sa fondom da bi za nas bio idealan takozvani PCI instrument (Policy Coordination Instrument). Reč je o specifičnom programu gde zemlja ne povlači nikav novac od MMF-a, niti joj je neophodna takva vrsta novčane podrške. Konkretno, Fond tokom ovog programa ima više savetodavnu, nego kontrolnu ulogu kao što je to do sada bio slučaj.

 

Pare nisu prepreka za investiranje

Tokom jučeranjeg dana nekoliko učesnika samita istaklo je kako je Srbiji neophodno više investicija i da je taj udeo u bruto domaćem proizvodu (BDP) mali i iznosi svega 18 odsto. Ministar finansija je kasnije u razgovoru sa novinarima odgovorio na ove primedbe.

– Mnogo lakše je najaviti velike investicione projekte, ali je teže obezbediti realistično planiranje. Mi nemamo finansijska ograničenja da bismo više investirali, već na strani nedovoljno kvalitetnih projekata – rekao je ministar aludirajući na to da se dobar deo sredstava namenjen za investicije na kraju godine ne potroši. Antrfile 2: Rast Srbije je zdrav

Šef kancelarije MMF-a u Beogradu Sebastijan Sosa izjavio je juče da je na usporavanje privrednog rasta Srbije u ovoj godini uticao privremeni poremećaj u proizvodnji energetskog sektora i jaka suša, a da, kada se isključe ta dva faktora, naša zemlja beleži zdrav rast od tri odsto. Podsetio je da industrijska proizvodnja beleži rast od šest odsto, da se povećava broj izdatih građevinskih dozvola, da je do juna otvoreno je 120.000 novih radnih mesta.

 

Pet preporuka Svetske banke

Prvi među pet glavnih ciljeva za ubrzanje rasta trebalo bi da predstavlja smanjenje državnog udela u brojnim sektorima ekonomije – od transporta do farmacije, rekao je Ndegva.

On je naveo da su najvažnije kompanije u našoj zemlji u vlasništvu države, koje nisu efikasne ni profitabilne, a izlaskom države iz njih privukle bi se strane investicije i unapredilo njihovo poslovanje.

Drugi cilj je sačinjavanje inventara državne imovine nad nekretninama, jer sada ne postoji pregled svih nepokretnosti, zgrada, stanova, objekata, čiji je vlasnik država.

Ndegva je naveo da izrada novog poreskog sistema treba da bude treći ključni zadatak. Takođe je istakao značaj ukidanja trgovinskih barijera kao četvrtu preporuku Svetske banke, ocenivši da je regionalno povezivanje dobar put u tom pravcu.

Peti cilj kome treba težiti, kako bi se BDP udvostručio, jeste stvaranje digitalne ekonomije, rekao je Ndegva.

 


Komentari8
aa314
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

zoran
pa gospodo,ovaj naslov ne prilici stavrnom stanju u srbiji.molim vas ovaj naslov lici pre za privredu nemacke a ne srbije.vrlo dobro znate koliko ukupno duguje drzava,drzavne firme,privatne firme i na kraju gradjani.kada se to sabere mislim da dugujemo oko 24.milijarde dolara ako se ne varam.tako da nigde nema slatih muka,i ne zavaravajte narod molim vas.
Marko Kostić
Na prvi pogled izgleda da je ministar finansija napravio finansijski perpetum mobile,jer budžet beleži sve veći plus,iako BDP ne raste ,a ono malo privrede što je ostalo jedva baulja.Tajna je u nečem drugom.Ako se pogleda budžet za 2017,može se lepo videti ogroman broju stranih zajmova uzetih za sve i svašta,a koji su finim potezom prebačeni u prihodnu stranu budžeta.Van redovnih kredita i prodaja obveznica za otplatu dospelih glavnica i kamata,država je uzela veliki broj malih kredita,koji u ukupnoj sumi dostiže skoro 800 miliona evra.Naša država nema para da iz sopstvenih prihoda finansira projekte,već uzima strane kredite koje lepo prebaci na prihodovnu stranu budžeta i eto plusa u budžetu koliko hoćes.Pad dolara u odnosu na evro je smanjio izdvajanja za kamate na dolarske kredite i time dodatno povećao plus.Otplata glavnice dospelih dugova za ovu godinu od 850 milijardi dinara u potpunosti je izdvojena iz budžeta i finansira se uzimanjem novih kredita.Tu leži vrag.
Miodrag X
Ovaj naucio da otima i laze od velikog vodje. Pitajte narod koliki suficit ili gubitak ima u porodicnom budzetu. Svi teski gubitnici sem onih koji dobijaju doznake iz dijaspore.
Србо
Харач, харач, рајо, харач...
slobodan
,U drzavnoj kasi ima visak. Penzionerima je protivustavno uzeto 615 miliona EUR,neka vrati penzionerima, Manje ce Drzavu kostati nego da to bude vracala po odlukama iz Strazbura(tad ce morati platiti i kamte)

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja