četvrtak, 21.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:14

Bunjevci neće da budu Hrvati

Insistiramo da se Skupština Vojvodine izjasni o naredbi iz 1945. godine kojom se Bunjevci proglašavaju Hrvatima kao o aktu nasilne asimilacije, kaže Mirko Bajić
Autor: Aleksandra Isakovsreda, 25.10.2017. u 21:33
Мирко Бајић, други слева, на конференцији СББ-а (Фото: А. Исаков)

Subotica – Nacionalni savet bunjevačke manjine pre godinu dana predao je predlog zaključka Skupštini Vojvodine da se naredbe Glavnog odbora Narodnooslobodilačkog odbora Vojvodine od 14. maja 1945. godine proglase aktom nasilne asimilacije i diskriminacije prema Bunjevcima, i akt protivan ljudskim pravima i slobodama. Skupština Vojvodine do sada taj zaključak niti je razmatrala, niti odbacila i Savez bačkih Bunjevaca (SBB), kao politička partija sada želi ovu inicijativu da istakne na političkom planu, rekao je Mirko Bajić, predsednik SBB-a na konferenciji za medije.

On je podsetio da je postojao dogovor da će se ova tema naći na dnevnom redu nakon što se u Skupštini Vojvodine održi i naučni skup na temu Bunjevaca i njihovog identiteta.

Skup je održan, i upravo ovih dana treba da izađe i zbornik radova. Istovremeno, kaže Bajić i dva profesora Pravnog fakulteta u Novom Sadu podnela su peticiju o ukidanju akta iz 1945. godine.

U naredbi GO NOOV iz 1945. godine piše: „Događa se, da se mnogi Hrvati uvode kao Bunjevci i Šokci u rubrike, gde se označava narodnost, a ne kao Hrvati na primer u legitimacije, razne evidencije i spiskove, i to biva često i po njihovom izričitom zahtevu ili po volji i nahođenju dotičnog činovnika. Kako bunjevačke i šokačke narodnosti ne postoje, to vam se naređuje da sve Bunjevce i Šokce imate da tretirate isključivo kao Hrvate bez obzira na njihovu izjavu”.

„Približava se 25. novembar kojim obeležavamo Dan velike Narodne skupštine na kojoj su ovi prostori pripojeni kraljevini Srbiji i Bunjevci su bili važan činilac u donošenju odluke koji je značajan za državu u kojoj živimo”, podsetio je Bajić. Predsednik SBB-a kaže da su Statutom Vojvodine Bunjevci navedeni kao autohtona nacionalna manjina, ali da oni kaskaju u ostvarivanju svojih prava jer su priznati tek po raspadu SFRJ, početkom devedesetih godina.

Bajić kaže da je ovakva naredba iz 1945. za posledicu imala da je od nekadašnjih 80.000 Bunjevaca, na poslednjem popisu bilo tek nešto više od 16.000, i da je dovela ne samo do nasilnog menjanja volje pojedinaca koji su želeli da se izjasne kao Bunjevci, već se preimenovanje iz bunjevačkog u hrvatsko odnosilo i na institucije i manifestacije poput Dužijance. „Neki kažu da je bespredmetno i politikantstvo baviti se tom naredbom, ali mi ne tražimo poništenje već da se proglasi aktom nasilne asimilacije jer se ona i danas indirektno primenjuje. Ne može se osporavati nekome pravo da se izjašnjava kao Bunjevac, niti nekome da se izjašnjava kao Hrvat, i to se međusobno ne može osporavati”, rekao je Bajić.

Bajić ne smatra da Skupština Vojvodine, za sada izbegavajući da se izjasni o spornoj odredbi iz 1945. godine, taktizira da ne bi dodatno poremetila odnose između Srbije i Hrvatske. „U Deklaraciji kojom dve zemlje regulišu položaj međusobnih manjina nema ni reči o Bunjevcima, i mi smo to pozdravili, i smatramo da je potrebno uspostaviti normalne odnose i ne želimo da Bunjevci budu predmet bilo kakvog potkusurivanja”, rekao je Bajić.

Mirko Bajić je takođe javno pozvao političke predstavnike hrvatske zajednice u Srbiji na dijalog jer to sugeriše i poglavlje 23 u procesu pridruživanja Srbije EU gde se konstatuje da su odnosi između bunjevačke i hrvatske manjine loši. Bunjevački nacionalni savet je pre više od mesec dana pozvao na razgovor Hrvatsko nacionalno vijeće, ali za sada bez rezultata. Bajić navodi da ne veruje da njihova inicijativa o proglašenju naredbe iz 1945. godine za akt nasilne asimilacije, može da bude prepreka uspostavljanju ovog dijaloga. „Nadam se da niko ne misli da dekretom može da se odredi kako će neko da se izjasni. To naravno, danas nije moguće. Naš zahtev ne može ili ne bi smeo da remeti bilo kakve odnose. Ne verujem da neko misli da akt treba i danas da se primenjuje i znam da ne bih bio za vlast u državi koja bi takav akt tolerisala”, rekao je Bajić, čija je partija deo skupštinske većine zajedno sa SNS i SVM.


Komentari32
95815
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Петар Ј акшић
Невероватно је колико је крипто национализам био присутан у политици КПЈ.Дакле,прво су створене суверене КП Словеније и Хрватске,које су на 5.конференцији КПЈ у Дубрави(Загреб_194о.) преузеле контролу над целокупном КПЈ.Зар је могуће да је подрепашко руководство КПСрбије и КПВојводине сомнабулно и кукавички пристало на елементарно право Буњеваца да, не буду ,оно што јесу,дакле Буњевци.
ВлаДо
Сваки Србин који промени првобитну православну веру у било коју другу ,треба по националности да остане Србин.Основно обележје националне припадности је језик.Сви остали атрибути националне припадности као што су држава,застава,грб,химна,вера,писмо итд нису битни у идентификацији националне припадности јер постоје у свету бројне нације без ових атрибута.Сви Бошњаци,покатоличени Срби,суботари и остали,променом вере нису променили ни једну једину реч у свом говору.
Jeremija
SPC se odrekla Srba nepravoslavaca, pa je tako počelo.
Preporučujem 25
Ante
Apsolutno se slazem.. uopce nije bitno da li su Hrvati, i koliko Bunjevaca sebe smatra Hrvatima. Svatko ko se ne osjeca Hrvatom, i osjeca da je nesto drugo, to je i jedino ispravno, osobna sloboda da bude ono sto osjeca da jeste, i pravo da se tako izjasnjava. Nazalost, mnogim Srbima u Hrvatskoj je lakse da budu Hrvatima, i Hrvatima u Srbiji da budu Srbi. To je jos jedna nepravda, al sta ces.. tesko da ce se uskoro promijeniti to.
Драган
Не можемо поредити положај Срба у Хрватској и положај Хрвата у Србији. Срби нити су протеривали Хрвате са њихових огњишта, нити су правили концентрационе логоре, нити Хрватима забрањују употребу њиховог језика и писма... Све то Хрвати јесу радили и раде Србима у Хрватској.
Preporučujem 57
ralence
Мађари уче у својој историји данас да при доласку седам Племена Мађара-Хуна на данашњу територију Мађараске су затекли староседеоце Словене на тој територији који су их прихватили као савезнике против Германских племена.
bojan
Prosto je neverovatno da je ta uredba još na snazi. Šta radi država. Zašto Bunjevcima ne dozvoliti da kažu šta misle. Istorijski i genetski jedno su sa nama Srbima. Vjera je nebitna. I da kažu da su svoji bolje. Ali Hrv nisu sigurno.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja