utorak, 12.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:39

Đaka više u priči nego u pogonima

Trenutno kroz rad uče 1.482 učenika, a njih 3.077 pohađa smerove sa elementima dualnog obrazovanja u 128 srednjih stručnih škola u Srbiji
Autor: Milenija Simić-Miladinovićsreda, 25.10.2017. u 22:00
Ва­зду­хо­плов­на ака­де­ми­ја од ове го­ди­не кро­ји сво­је ка­дро­ве (Фото Ваздухопловна академија)

Svaki 55. đak sada se školuje po dualnom sistemu, što znači po meri privrede i njenih potreba, s obzirom na praksu kroz koju prolazi. Rečeno brojkama, u srednjem stručnom obrazovanju u Srbiji trenutno postoji 19 potpuno dualnih obrazovnih profila. Većina su četvorogodišnji, a više od polovine su smerovi samo jedne škole – Vazduhoplovne akademije. Ona je prva i za sada jedina u kojoj se đaci školuju isključivo po inoviranom principu, u skladu sa potrebama privrede.

Ali, u još 127 srednjih škola neguje se i dualno obrazovanje. U tim kućama znanja postoje ukupno 43 smera sa elementima ovog novog koncepta. Među njima su profili raznovrsnih područja rada, od poljoprivrede, proizvodnje i prerade hrane, preko građevinarstva, elektrotehnike, mašinstva i obrade metala, do trgovine, ugostiteljstva i turizma.

Prosvetne vlasti nameravaju da ove delimično dualne smerove, pre svega u turizmu, ugostiteljstvu i građevinarstvu, modernizuju i za narednu školsku godinu sasvim prilagode dualnom konceptu.

Ove školske godine populaciju srednjoškolaca u Srbiji čini oko 252.000 mladih, i tu je uračunato i ukupno 4.559 učenika koji obrazovanje stiču po nastavnim planovima i programima saglasnim sa zahtevima privrede. Dualne trogodišnje i četvorogodišnje obrazovne profile pohađaju 1.482 đaka, dok 3.077 njih uči u smerovima sa elementima dualnog obrazovanja.

Sve navedene brojke zvanični su podaci koje su na zahtev „Politike” precizirali nadležni u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

I pre usvajanja i stupanja na snagu prvog zakona o dualnom obrazovanju mnogo je kompanija uključeno u ovaj vid školovanja, a još više zainteresovanih da budu partneri škola koje će za njih obrazovati nedostajuće kadrove u realnim uslovima rada.

– Pri kreiranju plana upisa za srednje stručne škole oko 1.860 kompanija je poslalo takozvanu izjavu o nameri kompanije, kojom su izrazile spremnost da se uključe u dualni model obrazovanja. To je veliki broj. Za ovu školsku godinu licencirano je 205 kompanija koje su ispunile sve predviđene uslove da bi učestvovale u dualnom modelu obrazovanja – objasnila je Gabrijela Grujić, pomoćnica ministra prosvete za strateško planiranje.

Suštinska razlika između školovanja po nacionalnom dualnom modelu i srednjeg stručnog obrazovanja u kome se dualno upravo rađa i razvija, jeste u većem obimu učenja u realnom radnom okruženju u skladu s potrebama privrede, što je okosnica dualnog. Nastavnim planom i programom precizirano je koliko često i kada učenici u dualnim smerovima uče kroz rad u kompanijama. Uskoro će i zakonom biti propisane uloge, obaveze, prava i odgovornosti svih strana u dualnom obrazovanju.

– Zakon o dualnom obrazovanju donosi unapređenje tog dela srednjeg stručnog obrazovanja. Njegov osnovni zadatak je da uredi sistem među zainteresovanim stranama sa jedinstvenim ciljem da se mladima omogući da steknu kvalitetna teorijska znanja u školama i praktična u realnom radnom okruženju koje prati tehničko-tehnološki razvoj. Bez takvog modela u dosadašnjem sistemu, naročito u proizvodnim zanimanjima, doveli smo mlade u poziciju da postaju jeftina radna snaga jer nisu mogli da kvalitetno sagledaju i iskuse stvaran rad u proizvodnim procesima i nisu mogli da postanu stručnjaci – razjašnjava Grujićeva.

D. Kozomara

Dualni obrazovni profili, naglašava ona, modernizuju se i kreiraju u saradnji sa Privrednom komorom Srbije i stručnjacima zaposlenim u kompanijama. Za učenike učenje kroz rad ne predstavlja „proste manuelne zadatke”, već programiranje, projektovanje i rukovođenje „pametnim mašinama” u savremenim proizvodnim procesima, što pomaže prelazak mladih iz sveta obrazovanja u svet rada. Dualnim modelom srednjeg stručnog obrazovanja, takođe ističe naša sagovornica, izlazi se u susret i poslodavcima i učenicima i omogućava da đaci u toku školovanja steknu funkcionalno i upotrebljivo znanje, a privreda kvalitetne kadrove.

– Dualno obrazovanje od naročitog je značaja za razvoj industrije, najznačajnijeg segmenta srpske privrede, koja nezavisno od stepena tehničke opremljenosti i opšteg stanja treba da bude nosilac privrednog rasta i razvoja Srbije. Međutim, rast i razvoj same industrije suočavaju se sa ozbiljnom preprekom, a to je nedostatak obrazovanih i stručnih kadrova – zaključuje pomoćnica ministra prosvete za strateško planiranje.


Komentari8
a28f3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Darko
Ovo je kljucno : sta se dešava kada dete ostane invalid na radu a nema uplacene PIO doprinose po predlogu zakona?Nema prava na invalidsku?
Milorad Mrdja
P šta ste mislili, deca glupava. Vide gde su bedne plate sa mnogo rada, rizika i opsanosti da nedobiješ platu. Pa zato i neidu u takva zanimanja.
Боривоје Банковић
Корист од дуалног образовања је само мало већа од користи коју би нам донела изградња луке за прекоокеанске бродове на Нишави код Пирота. Пре свега, зато што велика већина запослених ради у трговини и услужним делатностима где послодаваце не занима стручност, образовни профил или искуство радника. Занима их младост, здравље и спремност да раде прековремено, викендима и празницима. "Обука" новозапослених траје између петнаест минута и неколико дана и то је сво неопходно образовање. Дуално образовање је потребно земљама са снажном индустријом. Ово је или још једна празна прича за замазивање очију овог народа, где ће неко узети велике паре на бесмисленој "реформи", или постоји намера да грађани Србије из својих истањених новчаника школују радну снагу за потребе индустрија неких других земаља. Допуштам могућност да је и једно и друго.
banco
Slažem se sa konstatacijom, nažalost. Ali od čega krenuti ako ne od toga da počnemo obrazovati ljude. Obzirom da ih obrazuju firme, logično je da će nakon školovanja upravo te firme i da ih zaposle, pa ako tu "bude bilo leba", ti ljudi će i ostati u zemlji, ako ne bude, eto im belog sveta. šta drugo reći...
Preporučujem 4
Драган
Србија је пољопривредна земља. Треба улагати у оно за што нам је Бог дао идеалне услове: у производњу хране, али финалних, а не полупроизвода. У том смеру треба да иде и реформа школства. Производња здраве хране, са свим пратећим делатностима, може запослити већину становништва Србије, а ту производњу ћемо без проблема продати на светском тржишту.Кад држава помогне да људи пристојно зарађују, улагањем у оно што сам рекао, оживеће села, млади неће одлазити у печалбу, повећаће се наталитет... решићемо многе проблеме. У чему је проблем, зашто то не урадимо? Зато што ова Влада не ради у интересу народа, него својих страних ментора, којима даје субвенције и обезбеђује јефтину радну снагу.
Sasa Trajkovic
Ideja dualnog obraovanja je u principu dobra ali bi trebala da bude povezana sa razvojem ekonomije i stranih investitora ali se u našem slučaju je i to politizovano. Problem je što se preteruje u NE realnim očekivanjima i medijskim manipulacijama i političkim spinovanjima realnosti. Kao i o tom odnosu prema podmlatku koji je pre zaštitnički deca nemaju radne navike ili se forsiraju zarad nekih ambicija svojih roditelja kao i društva u SAD u deca na raspustu rade raznose novine, mleko... rade u biblioteci, restoranima i tako zarađuju džeparac ali i razvijaju preduzetništvo i radne navike. Po broju akademaca i privatnih fakulteta mi smo obrazovana nacija ali realno mi nemamo dovoljno stručnjaka u mnogim oblastima i radnoj praksi.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja