Studentski trg, Kosančićev i Topličin venac – het trik su za Borisa Podreku, austrijskog arhitektu i Beograđanina po rođenju, koji je postigao za manje od godinu dana. On potpisuje tri idejna rešenja za preuređenje najstarijeg javnog prostora u Beogradu, temelja Narodne biblioteke porušene u šestoaprilskom bombardovanju prestonice i parka „Proleće” u kome se od 1936. nalazi spomenik Vojinu Popoviću poznatom po nadimku vojvoda Vuk.

Taj prostor od 3.700 kvadratnih metra oivičen ulicama Vuka Karadžića, Carice Milice i Topličin venac utopiće se u buduću pešačku zonu u centru grada i zamišljen je kao omaž Olgi Jevrić, vajarki i akademiku. Desetak njenih skulptura naći će se u parku u društvu fontane, zelenih pergola, mini stepeništa sa ispisanim stihovima srpskih pesnika, dečjeg igrališta, najavljuje Podreka za na naš list.

– Olga Jevrić bila je najveća srpska vajarka i zaslužuje da njene skulpture oplemene javni prostor tim pre što takvih modernih umetničkih dela nema u Beogradu. Svaka kulturna nacija vodi računa da skulpturama savremenika ukrasi parkove, pešačke zone i na taj način ih učini vidljivim za prolaznike a ne samo ljude koji odlaze u muzeje i na izložbe. U otvorenim prostorima postiže se intimniji odnos između publike i skulpture – objašnjava Podreka, dopisni član srpske, slovenačke, hrvatske i italijanske akademije nauka i umetnosti.

Jevrićeva je svoja dela poklonila SANU u čijoj zgradi se čuva njen legat sa 147 skulptura malog i srednjeg formata i zbirka je proglašena za nacionalno kulturno dobro.

Milutin Folić, gradski urbanista, kaže da sa SANU postoji načelan dogovor da akademija ustupi vajarkina ostvarenja za park skulptura. On naglašava da Ulica Vuka Karadžića postaje deo pešačke oaze, a Carice Milice i Topličin venac biće otvorene za automobile i popločane kamenim kockama.

– Park neće biti betoniran već će staze da budu od kamene prašine, prirodnog materijala koji upija tečnost i nije nezgodan za hodanje po njemu – naglašava Folić.

On očekuje da će sređivanje parka početi u aprilu sledeće godine i da će biti okončano do jeseni.

Podrekina (ne)realizovana dela u prestonici

Sa projektima Studentskog trga, Kosančićevog i Topličinog venca Boris Podreka, koji za sebe kaže da je srednjoevropski arhitekta, upisaće se u istoriju arhitekture prestonice i kao projektant javnih prostora za koje mu kritičari zameraju što u njima ima dosta betona.

Podrekino prvo realizovano delo u rodnom gradu je kompleks u Novom Beogradu, otvoren 2012. godine, u kojem su po njegovim rešenjima zatim podignuti i hotel „Falkenšajner” i poslovna zgrada koja se na njega naslanja.

Sa kolegom Branislavom Mitrovićem, radio je pravoslavnu crkvu u Jajincima, ali ona nije dovršena. Idejno rešenje Muzeja nauke i tehnike u Skenderbegovoj ulici bilo je i ostalo samo crtež na papiru. Nuđeno mu je i da nadogradi austrijsku ambasadu ali od toga se odustalo, jer investitori nisu imali novca.

Ruke su digli i ulagači koji su ga angažovali da na lokaciji nekadašnje kafane „Tri lista duvana” projektuje hotel. Pre pet godina trebalo je da skicira stambeno-poslovni kompleks na mestu nekadašnje fabrike „Beko”, ispod Beogradske tvrđave, ali sa grčkim investitorom nije uspeo da se dogovori.