utorak, 12.12.2017. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:25
U KULTURNOM DODATKU 29. OKTOBRA

I nada je čin otpora

petak, 27.10.2017. u 16:31
Давид Гросман: Увредљиво је признати пораз док имате снаге да узвратите (Фото Архипелаг)

INTERVJU

Dolazim iz porodice migranata, moja baka je bila izbeglica, moj otac takođe. Znam kako je kada su prema vama stalno sumnjičavi, kao što znam da ako vas neko pogleda dobronamerno odjednom povratite ljudskost, kaže izraelski pisac David Grosman koji se pred srpsku publiku vraća sa romanom koji je osvojio ovogodišnju Međunarodnu  Buker Man nagradu, u prevodu Davida Albaharija

Na malu pozornicu noćnog kluba u Netaniji, turističkom gradiću na mediteranskoj obali Izraela, izlazi komičar. Publika je masa koju treba da zavede, da joj privuče pažnju na ono što ima da kaže. Njegove šale su grube i neumesne, ali gledaoci se valjaju od smeha. Žele da se zabave i nepripremljeni su za ono što sledi. A sledi gorka ispovest čoveka koji više ne može sam da nosi patnju i krivicu koja mu je utisnuta od detinjstva.

Novi roman izraelskog pisca Davida Grosmana Konj ulazi u bar je knjiga o tragičnim događajima koji odrede sudbinu pojedinca, o odnosu kolektiva prema individualnoj patnji i umetnika prema publici. Kao i  prethodne romane (Vidi pod: Ljubav, Njeno telo zna, Do kraja zemlje i Izvan vremena ) koji su izašli u izdanju Arhipelaga i ovaj je preveo srpski pisac David Albahari. Grosman gaji veliko poštovanje prema svojim prevodiocima i njihovoj sposobnosti da se suoče sa njegovim jezičkim bravurama, o čemu svedoči i to što je  prestižnu nagradu Međunarodni Buker Man, koju je dobio za Konj ulazi u bar, podelio sa prevodiocem na engleski jezik Džesikom Koen.

– Veoma sam privilegovan što tako divan čovek i prevodilac ulaže toliko vremena i napora da prevodi moje knjige – rekao mi je sa druge strane telefonske veze povodom srpskog izdanja. Upravo se vratio u Izrael iz Bugarske, gde je predstavio knjigu. Grosman osluškuje svoju publiku poput stendap komičara u njegovom romanu. Poput njega on pokušava da dopre do dubljih slojeva ljudske duše i oseti njihove drhtaje.

Ana Otašević

300 GODINA PRAVOSLAVLjA U RIJECI
Srbi u luci različitosti

U tim mračnim trenucima, kada ste se u roku od 24 sata morali da odlučite da li ste Hrvat, Srbin ili nešto treće, Rijeku je spasla činjenica da se mnogi njeni stanovnici nacionalno osećaju na jedan način, jezično na drugi, a kulturno na treći

Srpska pravoslavna crkva u Rijeci (Foto Vikimedija/Gryshchuk Yuriy)

Kada je tih 218 pravoslavnih porodica stiglo iz turske Dalmacije u Rijeku, 9. jula 1717, tada je posebnim dekretom cara Karla Šestog ozvaničeno da se tim porodicama dopušta doseljavanje „s pravom da podignu crkvu, imaju svog sveštenika, grade kuće i slobodno ispovedaju svoju veru, a da ih u tome niko ne sme ometati”. Od tog datuma prošlo je 300 godina. U međuvremenu, srpska i pravoslavna zajednica u Rijeci prošla je kroz mnoge komplikovane istorijske događaje, nedaće i ratove, uključujući i one poslednje, ali njihov život u ovom gradu uvek je u dobroj meri bio prožet duhom suživota i tolerancije, sadržanih u toj prvoj povelji. Ovih dana srpska zajednica u Rijeci obeležila je svoje postojanje u gradu na Kvarneru manifestacijom Trista godina pravoslavlja u Rijeci i time kao da je želela da potvrdi da, šta god se događalo u širem okruženju, u Evropi ili svetu, uvek postoji neko mesto gde ljudi različitih kultura, nacionalnosti i vera mogu da žive konkretan život snošljivosti i dobrosusedstva. Rijeka jeste takav grad. Za vreme Austrougarske ona je bila u službenim dokumentima zapisana kao „corpus separatum”, dok je ona danas „luka različitosti”, kako Rijeka samu sebe doživljava, u kojoj se skrasilo dvadeset dve narodne zajednice, različitog porekla i verske pripadnosti.

Bojan Munjin

21. VEK
Osma sednica i ubijanje pamćenja

Filip Filipović je u borbi da sruši nasilnički srpski,režim, glavu izgubio u dalekoj Moskvi, u Staljinovim velikim čistkama 1938. godine, verovatno ni kriv ni dužan, a Borisav Jović  je sve ove godine i živ i zdrav, iako je uspeo da, sa visokog i odgovornog mesta, činodejstvuje u brutalnom rasturanju sopstvene države, koja se zvala Jugoslavija

Izdaja i amnezija često idu zajedno: Borisav Jović, 1987. (Foto NIN/Branko Dimitrijević)

Treba da počnete da gubite pamćenje, makar u delovima i delićima, da biste shvatili da pamćenje tvori naše živote. Život bez pamćenja uopšte i nije život. Naše pamćenje je naša čvrstina, naš razum, naš osećaj, čak i naše dejstvovanje. Bez njega smo ništa. Tako je govorio veliki Luis Bunjuel.

Haj-tek svet, u kome živimo, na sasvim nov način utiče na to kako promišljamo i kako živimo naše „pamćenje kulture“. Tu se pojavila i nova suprotstavljenost. Sa jedne strane preplavljeni smo upozorenjima na sveopštu političku, društvenu i kulturnu amneziju, sve do insistiranja na smrti istorije, odnosno na stvorenom stanju postistorije. Sa druge strane, u proteklih dvadeset godina došlo je do neviđene „eksplozije“ sećanja. Jer, u vremenu sadašnjem, u kome pred našim očima izrastaju globalne, nadljudske i „natprirodne“ superstrukture, i pitanje nacionalnog identiteta sve više se vidi kao pitanje kulturnog ili kolektivnog pamćenja/sećanja, a ne više samo kao pitanje prihvaćenog identiteta nacije ili države. Pa tako većina diskusija danas kreće od činjenice da je pitanje sećanja prevazišlo zvanične političke i kulturne instance i adrese. To se jasno vidi u borbama za prava, skoro svih društvenih grupa, pogotovo manjinskih zajednica, koje se već duže vreme organizuju upravo oko pitanja kulturnog sećanja, i to prevashodno sećanja na zabrane i tabue koji su, u prošlosti, nametnuti kao kočničari borbi za ljudska prava uopšte. U svim zapadnim zemljama migracije i demografske promene stvaraju dodatan pritisak na društveno i kulturno sećanje, a javne debate koje proističu iz tog novog stanja skoro uvek su izrazito politizovane.

Stanko Crnobrnja

KONTROVERZE
Muzej Biblije u komšiluku Bele kuće

Osim što u ipresivnoj zgradi od 40 000 kvadrata zamalo nisu završile prošvercovane umetnine iz Iraka, muzej je, prema mišljenju liberalne javnosti, manje kulturna ustanova a više politička poruka radikalnih hrišćana

Muzej Biblije: radikalna Amerika uzvraća udarac

Da citiram Bibliju… Kako kaže Biblija... Kao što je gospod kazao u Bibliji… Godinu dana posle izbora na kojima su predsednički kandidati više citirali Sveto pismo od ustava i Deklaracije nezavisnosti, Amerikanci su u neposrednoj blizini Bele kuće dobili velelepni muzej posvećen isključivo knjizi nad knjigama.

Muzej Biblije, vredan pola milijarde dolara, biće otvoren sledećeg meseca u zgradi od 40.000 kvadratnih metara u centru Vašingtona, ali je izazvao brojne kontroverze i pre zvaničnog otvaranja. Osim što u njemu zamalo nisu završile prošvercovane umetnine iz Iraka, on je, prema mišljenju liberalne javnosti, manje kulturna ustanova a više politička poruka radikalnih hrišćana u trenutku kada je jedan od njih, Majk Pens, postao potpredsednik države.

Muzej je osnovala i finansirala konzervativna hrišćanska porodica koja drži Hobi lobi, lanac prodavnica sa materijalima za kućnu radinost i uređenje enterijera.

Jelena Stevanović

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU


Komentari1
3b0e9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

natalija
A ko to "režira" nego velike sile poput Rusije, SAD, Kine, Francuske, ....velike sile i države srednje veličine su za 2 hiljade godina vladale ratovima i uništavanjem resursa planete Zemlje....Planeta Zemlja može da preživi samo kada budu nestale države (danšnjeg tipa) naročito države NACIJE....sa njima nastavak ratova do ISTREBLJENJA.....

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Kultura /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja