nedelja, 26.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:02

Skandinavski model pomirenja – šansa za stabilnost Balkana

Predlog je nedavno aktuelizovan prilikom posete generalnog sekretara Nordijskog saveta ministara Dagfina Hejbrojtena, koji je s predsednikom Vučićem razgovarao o mogućnosti da nordijski model saradnje posluži kao primer našeg regiona
Autor: Biljana Čpajakpetak, 27.10.2017. u 22:00
Са регионалног скупа процеса Брдо – Бриони у јуну: Брдо код Крања (Фо­то Бета/Д. Новаковић)

Ze­mlje za­pad­nog Bal­ka­na mo­žda je­su da­le­ko od Skan­di­na­vi­je, ali se i ov­de, s vre­me­na na vre­me, odav­no ob­na­vlja ide­ja ka­ko bi bi­lo do­bro da se naš re­gi­on „skan­di­na­vi­zu­je”, ona­ko ka­ko su to uči­ni­le Nor­ve­ška, Šved­ska, Dan­ka, Fin­ska, Island, kao i auto­nom­ne re­gi­je Gren­land, Far­ska i Oland­ska ostr­va. Ta­kav pred­log ak­tu­e­li­zo­van je i ne­dav­no ka­da je Be­o­grad po­se­tio ge­ne­ral­ni se­kre­tar Nor­dij­skog sa­ve­ta mi­ni­sta­ra Dag­fin Hej­broj­ten. Sa pred­sed­ni­kom Sr­bi­je Alek­san­drom Vu­či­ćem raz­go­va­rao je o mo­guć­no­sti da nor­dij­ski mo­del sa­rad­nje po­slu­ži kao pri­mer za­pad­nom Bal­ka­nu. 

Hej­bro­ten je ta­da is­ta­kao da su nor­dij­ske ze­mlje, kao ma­le po bro­ju sta­nov­ni­ka, pre­po­zna­le pred­no­sti za­jed­ni­štva i da su, iako ne uvek la­ko, na­šle na­či­na da stvo­re od­re­đe­ni ni­vo in­te­gra­ci­je, ko­ja je stvo­ri­la uslo­ve za iz­u­ze­tan eko­nom­ski raz­voj.

Na­gla­sio je i da je taj mo­del sa­rad­nje do­veo i do ve­li­kog po­ve­re­nja me­đu ta­mo­šnjim na­ro­di­ma, dok je Vu­čić na­veo da Sr­bi­ja po­dr­ža­va sve što mo­že da do­pri­ne­se po­mi­re­nju i sta­bil­no­sti re­gi­o­na, kao i nje­go­vom na­pret­ku. Pri­li­kom su­sre­ta sa Hej­bro­te­nom i pr­vi pot­pred­sed­nik vla­de i mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Ivi­ca Da­čić je na­gla­sio da is­ku­stvo Nor­dij­skog sa­ve­ta mo­že da po­slu­ži kao pri­mer za po­ve­zi­va­nje, bar u ne­kim seg­men­ti­ma. 

I ra­ni­je su ov­da­šnji po­zna­va­o­ci tog mo­de­la na­gla­ša­va­li da je to do­bar pri­mer za naš re­gi­on, bu­du­ći da ove ze­mlje pri­pa­da­ju istom ge­o­graf­skom pod­ruč­ju, da i me­đu nji­ma uglav­nom ne­ma ve­ćih je­zič­kih ogra­da, kao i da su i one u isto­ri­ji ima­le me­đu­sob­ne spo­ro­ve. Upr­kos ovim ne­su­gla­si­ca­ma, još 1952. go­di­ne for­mi­ra­le su sa­vet, ko­ji je po­čeo od in­ter­par­la­men­tar­ne sa­rad­nje, da bi se ka­sni­je una­pre­đi­vao u svim obla­sti­ma. Na po­čet­ku, do­ne­li su od­lu­ke o za­jed­nič­kom tr­ži­štu, so­ci­jal­nom osi­gu­ra­nju i slo­bod­nom kre­ta­nju lju­di bez pa­so­ša za gra­đa­ne ze­ma­lja čla­ni­ca. Ta sa­rad­nja se odr­ža­va i da­nas, upr­kos to­me što su Fin­ska i Šved­ska u EU, ali ne i u NA­TO, u ko­jem je Nor­ve­ška, ko­ja ni­je u EU, dok je Dan­ska čla­ni­ca oba sa­ve­za. 

O nor­dij­skom mo­de­lu ov­de je po­če­lo uče­sta­lo da se pri­ča još od po­čet­ka ove de­ce­ni­je, a na nje­go­voj pri­me­ni ra­di i Ig­man­ska ini­ci­ja­ti­va. Alek­san­dar Po­pov, njen ko­pred­sed­nik, ka­že da je ovoj or­ga­ni­za­ci­ji am­ba­sa­da Dan­ske odo­bri­la i pro­je­kat ko­ji se od­no­si na slo­bo­du kre­ta­nja rad­ne sna­ge po nor­dij­skom mo­de­lu. „Slo­bo­da kre­ta­nja rad­ne sna­ge ne zna­či sti­hij­no kre­ta­nje rad­ne sna­ge, već tre­ba da se re­gu­li­še na ko­ji na­čin i po ko­jim pro­ce­du­ra­ma lju­di ra­de u osta­lim ze­mlja­ma”, ob­ja­šnja­va Po­pov, uz is­ti­ca­nje da to pi­ta­nje da­nas ni­je re­gu­li­sa­no me­đu­sob­nim spo­ra­zu­mi­ma dr­ža­va re­gi­o­na, pa srp­ski rad­ni­ci idu i ra­de u Cr­noj Go­ri na cr­no, a u Hr­vat­skoj su mal­te­ne u ro­bov­skom po­lo­ža­ju, jer ih ga­zde ne pri­ja­vlju­ju, a ne­ma­ju ni pen­zij­sko, ni in­va­lid­sko, ni zdrav­stve­no osi­gu­ra­nje. 

„Mi smo kre­nu­li od ono­ga što naj­ma­nje ima po­li­ti­ke, a naj­vi­še je ži­vot­no”, ka­že Po­pov, uz na­gla­sak da su se sva če­ti­ri par­la­men­ta „ve­o­ma zdu­šno” uklju­či­la u taj pro­je­kat, da su ima­li sa­stan­ke u Za­gre­bu, Sa­ra­je­vu i Pod­go­ri­ci i da bi sa­da tre­ba­lo da bu­de sa­sta­nak u Be­o­gra­du, po­sle če­ga oče­ku­ju da usa­gla­še­ne spo­ra­zu­me pot­pi­šu sve če­ti­ri ze­mlje. Sma­tra i da bi nor­dij­ski mo­del do­bro­do­šao i oko zdrav­stva ili ško­lo­va­nja, za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne i ener­ge­ti­ke. „Ne mo­že­te ni­je­dan mo­del pre­sli­ka­ti, jer ni­je ista si­tu­a­ci­ja, ali se mno­go to­ga mo­že pri­me­ni­ti”, pod­vla­či Po­pov.

Is­ti­če da su „za raz­li­ku od nas, Nor­dij­ci ko­ri­sti­li ra­zum, a ne emo­ci­je”. Pod­se­ća da su i oni ima­li za­de­vi­ce. Za vre­me Dru­gog svet­skog ra­ta, Šved­ska je, re­ci­mo, pro­gla­si­la ne­u­tral­nost i pu­sti­la ne­mač­ke tru­pe da uđu u Nor­ve­šku, gde je bio jak po­kret ot­po­ra, ali oni su ima­li „do­volj­no mu­dro­sti da to osta­ve sa stra­ne i da se okre­nu bu­duć­no­sti”. 

Po­sto­ji, ina­če, ve­o­ma mno­go pri­me­ra re­gi­o­nal­ne sa­rad­nje, po­put one ko­ju ostva­ru­je „Vi­še­grad­ska če­tvor­ka” (Ča­ška, Ma­đar­ska, Slo­vač­ka i Polj­ska), od 1991, a ko­ja je po­mo­gla čla­ni­ca­ma da za­jed­nič­kim sna­ga­ma lak­še uđu u EU.

Alek­san­dra Jok­si­mo­vić, di­rek­tor­ka Cen­tra za spolj­nu po­li­ti­ku, po­seb­no is­ti­če da se unu­tar Nor­dij­skog sa­ve­ta na­la­ze i Oland­ska ostr­va (fin­ski ar­hi­pe­lag sa ve­ćin­skim šved­skim sta­nov­ni­štvom, či­ji su pri­mer od­no­sa sa Fin­skom na­vo­di­le svo­je­vre­me­no srp­ske vla­sti kao jed­no od mo­gu­ćih re­še­nja za sta­tus KiM). U ve­zi sa mo­guć­no­šću pri­me­ne skan­di­nav­skog mo­de­la ov­de ona ta­ko­đe uka­zu­je na zna­čaj po­li­tič­ke vo­lje, „da se isto­ri­ja sta­vi u isto­ri­ju”. 

„Ono što je pri to­me ja­ko va­žno u sva­koj pri­či o re­gi­o­nal­noj sa­rad­nji je­ste eko­no­mi­ja. Ta­mo gde po­sto­ji pro­gres on­da po­sto­ji i vi­še ele­me­na­ta za sa­rad­nju. Ta­mo gde eko­no­mi­ja ne be­le­ži ade­kva­tan rast, svi se pr­vo vra­ća­ju u sta­ri na­ra­tiv. Dok ne re­ši­mo taj ’Gor­di­jev čvor’, ko­ji će ceo re­gi­on gur­nu­ti na­pred, kon­stant­no će­mo ima­ti pro­blem, za­to što će de­lo­vi po­li­tič­kih eli­ta u re­gi­o­nu ima­ti ja­sni­je ori­jen­ti­re u pro­šlo­sti ne­go u bu­duć­no­sti”, is­ti­če Alek­san­dra Jok­si­mo­vić.


Komentari35
5b291
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Jovan
Predstavnici skandinavskih zemalja ili ne shvataju neke osnovne istorijske i nacionalne pretpostavke koje odredjuju potencijal za saradnju balkanskih naroda, ili su zlonamerni i pominju neke modele, za koje i sami znaju da su nesprovodljivi, kako bi kasnije to mogli da iskoriste za sabotiranje evropskih integracija Srbije. Danci nisu imali nikakav Jasenovac u kome je pre samo 75 godina pobijeno pola miliona islandjana ili finaca. Da jesu, ne bi bilo ni "S" od "nordijske saradnje". I tamo bi bio Balkan, i to mnogo gori nego ovaj kod nas. Nemojmo se zanositi. Poslednji masakr koji se dogodio medju skandinavskim narodima bio je kada je danski kralj Kristijan II (zvani "tiranin") pobio nekoliko desetina pripadnika plemstva u Stokholmu (ukupno 80 - 90 ljudi). O tome se i danas naveliko naklapa. Videli bi mi njihovu "demokratiju", "civilizaciju" i "saradnju" da im se desio Jasenovac ili druge NDH jame. Ne smemo nasesti na njihove podvale.
Dux
A zasto mi ne napravimo balkanski model ujedinjenja. Potrebno je da jedni druge postujemo kako bi izmedju sebe poslovali i samim tim kvalitetnije ziveli. Skandinavski model ujedinjenja nije neka posebna filozofija.
REALNOST DRŽAVE
Balkan će biti miran kao Skandinavija, kada svaki narod na Balkanu bude imao JEDNU državu !!
@slavko
Svaki narod na Balkanu nema samo jednu državu! Vi ne shvatate tekst na koji ste ostavili komentar. Albanski narod ima 2-4 države zavisi kako se broji (Albanija, KiM, BJRM i CG). Srpski narod ima takodje 2-4 države opet zavisno od toga kako se broji (Srbija, RS, KiM i CG). Hrvatski narod ima 2 države (Hrvatska i HRHB). Bugarski narod ima dve države (Bugarska i BJRM). Grčki narod ima 2 države (Grčka i Kipar). Turski narod ima 2-3 države (Turska, Kipar i FBiH). I tako dalje. Radi mira i prosperiteta dobro bi bilo da se taj broj nepotrebnih država smanji i to dramatično. Svim narodima Balkana dosta je po jedna država.
Preporučujem 4
slavko
Pa svaki narod na Balkanu več ima jednu državu!
Preporučujem 1
Dr.Sreten Bozic -Wongar
Ovom sistemu je vreme otkucalo. Kapital i sredstva proizvodnje su otisli na Istok. Tamo su i sirovine. Ko zadnji izadje neka ugasi svetlo - ako svetla bjude.
liberat
Osnovni su problem Amerikanci i njihova politika. Dokle god oni nameću silom svoje stavove, ništa od toga. Srbija gubi vreme, umesto da bude član Ruske Federacije, bilo u savezu ili u uniji. Američka politika prema Srbiji je usmerena na nas sa ciljem da nas istrebe uz pomoć svojih vazala tzv. Bošnjaka, Hrvata, Milogoraca i sličnih . Tu gubimo vreme, jer se od nas traži da nestanemo ili da se asimiliramo po američkim željama....
Ujedinjenje Srba
Srbija mora da se spoji sa 1 milion Srba u Srpskoj, i 2 miliona Srba u EU !!
Preporučujem 7

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja