petak, 18.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:21

Beograd od Prištine traži ukidanje takse na brašno

Autor: Jelica Anteljpetak, 27.10.2017. u 22:00
На Косово ис­по­ру­чено 18.394 то­не брашна, ко­је су про­да­те за 3,585 ми­ли­о­на евра (Фото Пиксабеј)

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija uložilo je protest Privremenim institucijama samouprave u Prištini, zaduženim za sprovođenje sporazuma CEFTA, kao i predstavnicima Unmika, i zatražilo ukidanje specijalne uvozne takse za brašno iz Srbije od 40 evra po toni, izjavio je za „Politiku” ministar Rasim Ljajić.

Navodeći da je reč o vancarinskoj barijeri i verovatno dogovoru proizvođačkog lobija i političkih struktura, ministar trgovine rekao je da se na ovaj način sprečava izvoz brašna iz Srbije na Kosovo, koji čini deset odsto ukupnog mesečnog izvoza ove namirnice iz naše zemlje.

– Ovo je protekcionistička mera doneta pod pritiskom mlinarskog lobija na Kosovu. Apsurdno je da se oni žale što im prodajemo jeftiniju robu. Umesto da štite potrošače, oni štite nekoliko proizvođača...

Mi bismo voleli da prodajemo skuplje brašno, ali ni mi ni oni ne određujemo cenu, nego je reguliše tržište. Cena brašna koje izvozimo na Kosovo identična je onoj po kojoj se izvozi u Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu i nema govora o tome da Srbija brašno izvozi po dampinškim, odnosno nižim cenama od proizvođačke – kaže ministar Ljajić i dodaje da je taksa od 40 evra po toni taman tolika da izvoz brašna iz Srbije učini neisplativim. Srbija na Kosovo izvozi oko dve hiljade tona brašna mesečno, što je deset odsto ukupnog izvoza ove namirnice iz Srbije.

Ministar Ljajić je za naš list rekao da bi bilo najbolje da se ovaj problem reši bilateralnim razgovorima, ali ukoliko to ne bude moguće i ukoliko ovakva mera ne bude povučena, Srbija će zahtevati hitan sastanak Zajedničkog komiteta CEFTA, a obratiće se i nadležnim telima u Evropskoj komisiji.

– Mi svi govorimo o ukidanju barijera, o stvaranju zajedničkog tržišta, a svakog meseca neko uvede neku barijeru. Prošle godine smo imali takav slučaj sa Makedonijom, koja je sredinom godine podigla cene fitosanitarnih uverenja za uvoz pšenice iz Srbije, a onda je Hrvatska u avgustu ove godine 22 puta povećala takse na uvoz voća i povrća. To su nedopustivi postupci. Tržište je slobodno i svako bi mogao da se zatvori u svoju ekonomiju, ali čemu nas to vodi – pita Ljajić.

Ministarstvo trgovine i industrije Kosova uvelo je, da podsetimo, od 23. oktobra zaštitnu meru za domaće proizvođače brašna tako što je za brašno koje se uvozi iz Srbije uvedena tarifa od 0,04 centa.

Odluka je doneta posle žalbi kompanije „M i silosi” i Udruženja mlinara Kosova i pošto je konstatovano da se brašno iz Srbije uvozi na Kosovo po cenama koje su niže od tržišne vrednosti, odnosno ispod cene proizvodnje.

– Prema informacijama Privredne komore Kosova, trenutno se sprovodi istraga povodom pritužbi da se brašno na tržište Kosova plasira po damping cenama. Međutim, po našim saznanjima, prosečna cena isporučenog brašna je u okviru tržišne cene, a ukoliko se utvrdi da neko prodaje brašno ispod tržišne cene, postoje mehanizmi da se ti pojedinačni slučajevi spreče uvođenjem ciljanih mera, čime se neće ugroziti redovan plasman kompanija koje posluju po tržišnim principima – naglašava Aleksandar Radovanović iz Privredne komore Srbije.

U ovom trenutku cena brašna po toni iznosi 200 evra, i u zavisnosti od ponude i tražnje, oscilira nekoliko evra gore-dole.

– Ova mera primenjuje se od 23. oktobra i praktično, svojom nesrazmerom, preti da u potpunosti obustavi trgovinu brašnom. Takođe, ova mera je neselektivna i pogađa sve proizvođače, jer bez obzira na to po kojoj ceni prodaju brašno, njihov trošak se uvećava 40 evra po toni, čime se krajnja cena uvećava za čak 20 odsto. Tako dolazimo do toga da je tržišna vrednost brašna 240 evra, što je besmisleno – navodi Radovanović.

Prema analizama PKS, u prvih osam meseci ove godine isporuka brašna iznosila je 18.394 tone, koje su prodate za 3,585 miliona evra. Prosečna cena tone pšenice iznosila je 195 evra.

„M i silosi” – najača proizvodna kompanija na Kosovu

Prema podacima Kosovske agencije za privatizaciju, „M i silosi” je najveći mlin na Kosovu, koji ima kapacitet mlevenja od 600 tona dnevno i kapacitet silosa od 58.000 tona pšenice. Od 2005. godine, kad je privatizovana, ovu kompaniju nazivaju najjačom proizvodnom kompanijom na Kosovu.


Komentari1
e092b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

liberat
Teško vam je staviti naziv "okupirano Kosovo i Metohija"......i o čemu pričamo....

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja