sreda, 30.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 28.10.2017. u 22:00 Jovana Rabrenović

Štednja raste uprkos niskim kamatama

U domaćim bankama najviše „sitnih” uloga – do 500 evra
(Фото Пиксабеј)

Ne­de­lja šted­nje po­či­nje su­tra, a ono što je obe­le­ža­va to je da ban­ke u ve­ći­ni slu­ča­je­va ne ma­me kli­jen­te spe­ci­jal­nim po­nu­da­ma kao u ne­ka ra­ni­ja vre­me­na, već vi­še pri­ča­ju o zna­ča­ju šted­nje kao osi­gu­ra­nju za bu­duć­nost. 

Šted­nja u Sr­bi­ji ra­ste upr­kos ni­skim ka­ma­ta­ma. Pre­ma po­da­ci­ma Na­rod­ne ban­ke Sr­bi­je (NBS) tre­nut­no je na šted­nju po­lo­že­no 9,3  mi­li­jar­de evra.

U isto do­ba pro­šle go­di­ne de­vi­zna šted­nja je iz­no­si­la oko 8,5 mi­li­jar­di evra.

Sen­ku na po­da­tak o ra­stu šted­nje ba­ca to što je di­nar­ska šted­nja u pr­vih de­vet me­se­ci 2017.  sma­nje­na 1,8 mi­li­jar­di di­na­ra i sa­da iz­no­si 49,3 mi­li­jar­de di­na­ra. U NBS ka­žu da je to pr­vi pad „špa­ra­nja” u di­nar­skom zna­ku na­kon du­žeg pe­ri­o­da ra­sta. U po­re­đe­nju s kra­jem 2012.  ova vr­sta šted­nje ve­ća je go­to­vo tri pu­ta. 

U cen­tral­noj ban­ci po­na­vlja­ju po ko zna ko­ji put da je di­nar­ska šted­nja is­pla­ti­vi­ja od de­vi­zne. 

– Vi­še ka­mat­ne sto­pe na di­nar­sku u od­no­su na de­vi­znu šted­nju (na ko­ju su ka­mat­ne sto­pe bli­ske nu­li), ni­ska i sta­bil­na in­fla­ci­ja, po­stig­nu­ta i oču­va­na re­la­tiv­na sta­bil­nost di­na­ra pre­ma evru u pro­te­klih pet go­di­na, kao i po­volj­ni­ji po­re­ski tret­man pri­ho­da na di­nar­sku šted­nju (ne opo­re­zu­je se) u od­no­su na pri­hod na šted­nju u de­vi­za­ma (ko­ji se opo­re­zu­je po sto­pi od 15 od­sto) go­vo­re u pri­log ve­ćoj is­pla­ti­vo­sti šted­nje u do­ma­ćoj va­lu­ti – na­vo­de u NBS.

Ana­li­za is­pla­ti­vo­sti di­nar­ske u od­no­su na de­vi­znu šted­nju oro­če­nu na go­di­nu da­na uz pret­po­stav­ku za­na­vlja­nja šted­nog ulo­ga uve­ća­nog za ka­ma­tu (i uma­nje­nog za po­rez kod de­vi­zne šted­nje) uka­zu­je da je u po­sled­njih se­dam go­di­na bi­lo is­pla­ti­vi­je šte­de­ti u di­na­ri­ma. Pri­me­ra ra­di, šte­di­ša ko­ji je u sep­tem­bru 2010. po­lo­žio 100.000 di­na­ra na di­nar­sku šted­nju i sva­ke go­di­ne ob­na­vljao ugo­vor, do­bio je u sep­tem­bru 2017. go­di­ne oko 35.000 di­na­ra (ili sko­ro 300 evra) vi­še u od­no­su na šte­di­šu ko­ji je u istom pe­ri­o­du i uz iste pret­po­stav­ke po­lo­žio 100.000 di­na­ra u evri­ma na de­vi­znu šted­nju. 

Ono što šte­di­še sva­ka­ko naj­vi­še za­ni­ma je da li ima na­zna­ka da će se ka­ma­te po­ve­ća­ti ili će vre­me ni­skih ka­ma­ta po­tra­ja­ti.

– Ka­ma­te na di­nar­ske de­po­zi­te u pro­te­klih ne­ko­li­ko go­di­na su sma­nje­ne i u av­gu­stu su se u pro­se­ku kre­ta­le oko 2,5 od­sto za di­nar­ske de­po­zi­te roč­no­sti od jed­ne do dve go­di­ne, od­no­sno oko 4,4 od­sto za roč­no­sti du­že od dve go­di­ne. Ka­ma­te na de­vi­zne de­po­zi­te su ta­ko­đe re­la­tiv­no ni­ske, što je po­sle­di­ca ni­skih ka­ma­ta na me­đu­na­rod­nom fi­nan­sij­skom tr­ži­štu. U av­gu­stu ove go­di­ne, one su u pro­se­ku bi­le ni­že od ka­ma­ta na di­nar­sku šted­nju i kre­ta­le su se oko 0,5 od­sto za de­vi­zne de­po­zi­te roč­no­sti do go­di­nu da­na, od­no­sno oko 0,85 od­sto, ko­li­ko su ban­ke pla­ća­le na de­po­zi­te po­lo­že­ne na ro­ko­ve du­že od dve go­di­ne. Kre­ta­nje ka­mat­nih sto­pa na šted­nju u de­vi­znom zna­ku u na­red­nom pe­ri­o­du u ve­li­koj me­ri za­vi­si od od­lu­ka vo­de­ćih cen­tral­nih ba­na­ka i de­ša­va­nja na svet­skom fi­nan­sij­skom tr­ži­štu, ko­je ni­je mo­gu­će pred­vi­de­ti sa si­gur­no­šću. Ka­ko naj­ve­ći deo de­vi­zne šted­nje či­ni šted­nja u evri­ma, de­ša­va­nja u evro­zo­ni i bu­du­će od­lu­ke Evrop­ske cen­tral­ne ban­ke ima­će zna­ča­jan uti­caj na kre­ta­nje ovih ka­mat­nih sto­pa. Pre­ma na­ja­va­ma zva­nič­ni­ka Evrop­ske cen­tral­ne ban­ke, ka­mat­ne sto­pe u evro­zo­ni će osta­ti ni­ske još ne­ko vre­me, pri če­mu je na­ja­vlje­no da će, ka­da se za­poč­ne sa po­ve­ća­va­njem ka­mat­nih sto­pa, to po­ve­ća­nje bi­ti po­ste­pe­no, ka­ko se ne bi iza­zva­li po­re­me­ća­ji na fi­nan­sij­skim tr­ži­šti­ma, od­go­va­ra­ju u NBS.

Ina­če, pro­se­čan iz­nos di­nar­ske šted­nje po šted­nom ulo­gu iz­no­si 42.000 di­na­ra. U struk­tu­ri šted­nih par­ti­ja pri­su­tan je ve­li­ki broj par­ti­ja sa ma­lim iz­no­som šted­nih ulo­ga – do 10.000 di­na­ra (91,2 od­sto ukup­nog bro­ja par­ti­ja) ko­ji či­ne sve­ga je­dan od­sto ukup­ne di­nar­ske šted­nje. Uko­li­ko se is­klju­če šted­ne par­ti­je po vi­đe­nju sa ma­njim iz­no­som de­po­no­va­nih sred­sta­va (do 10.000 di­na­ra), pro­seč­na vi­si­na di­nar­skog šted­nog ulo­ga iz­no­si 288.000 di­na­ra.

Slič­no je i kod de­vi­zne šted­nje, kod ko­je je pro­se­čan ulog dve hi­lja­de evra. U NBS na­vo­de da je u do­ma­ćim ban­ka­ma naj­vi­še „sit­nih” ulo­ga – do 500 evra (80,6 od­sto ukup­nog bro­ja ulo­ga), ko­ji po vred­no­sti uče­stvu­ju sa sve­ga je­dan od­sto u ukup­noj de­vi­znoj šted­nji. Sko­ro po­lo­vi­na ukup­ne de­vi­zne šted­nje od­no­si se na ulo­ge či­ja je vred­nost iz­me­đu 10.000 i 50.000 evra, dok „ve­ći” ulo­zi (pre­ko 100.000 evra) či­ne 14,3 od­sto ukup­ne de­vi­zne šted­nje.

Komentari3
b79ea
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

nikola andric
Da stednja raste uprkos niskim kamatama je dokaz da u Srbiji trziste ''imovinskih sastojaka'' nije razvijeno. Svako se valjda seca ulaganja u vikendice i putovanja po inostranstvu dok su preduzeca isla u stecaj zbog nelikvidnosti. Na zapadu gradjani i institucije kupuju ''hartije od vrednosti'' umesto stednje kod banaka. Kako ce ko sastavljati moguce imovinske sastojke kako bi optimirao svoju imovinu kad nema pojma o mogucnostima niti njegova zemlja pruza takve mogucnosti? Srpska obsesija oko zemljsita odnosno nekretnina pokazuje isti nedostatak. Veruje se u ono sto moze da se vidi. Ali za preduzeca to znaci da su banke i drzava jedini ''izvori'' za njihove investicije. ''Kreditna ekonomija'' pretpostavlja da preduzimac posluje uzajmljenim sredstvima a njegove obligacije i deonice su za to svrhu najvaznija sredstva. Kako stvari stoje u Srbiji sa berzama ''kapitala''?
Ljuba
Ja lično sam se opekao sa deonocama poznatih kompanija na usa berzi.S hartijama sve je kocka. A sa kućom na zemljištu nema velikih iluzija.Uvek možete da prenočite i napravite roštilj.
Milan
A koliko je to Rublji?Sta je Dinar u Srbiji?Novcanik ipak nije u Moskvi.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja