nedelja, 29.03.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:40
ZA­ŠTO MR­ZIM PO­NE­DE­LjAK

Hojt Brus Li i Herta ober Miler u epizodi izvređaj domaćina, uzmi dnevnice i briši

Autor: Goran Kozićnedelja, 29.10.2017. u 22:00
Кондолиза Рајс и Џорџ Буш (Фото АП)

Bru­sa Li­ja ni­ko ni­je zvao da nam sa­op­šti da se gra­ni­ce na Bal­ka­nu ne­će vi­še pre­kra­ja­ti jer su već pre­kro­je­ne i da je Niš ru­ski špi­jun­ski cen­tar jer ta­ko mi­sli nje­gov šef, to je ja­sno, ali ko­ja bu­da­la se se­ti­la da u go­ste, na Be­o­grad­ski sa­jam knji­ga, po­zo­ve no­be­lov­ku, na­ci­stič­ku kći, da nam op­šti s maj­ka­ma na pra­znik knji­ge.

I sad, re­ći će opo­zi­ci­ja, šta ima ve­ze, de­mo­kra­ti­ja, sva­ko ima pra­vo da ka­že i ura­di šta ho­će!

Tač­no je to, de­mo­kra­te i ra­de šta ho­će. Po­gle­daj­te Li­bi­ju, Si­ri­ju, Av­ga­ni­stan. Po­gle­daj­te Ju­go­sla­vi­ju...

Ni­je sta­bil­nost naj­va­žni­ja, ka­že po­moć­nik za­me­ni­ka. Pa, da. Glu­po je. Ko­me je sta­bil­nost do­ne­la do­bra? Eno, Skan­di­nav­ci, ubi­še se od do­sa­de.

***

Ko­so­o­ki di­plo­ma­ta svo­jom po­ja­vom nas je in­for­mi­sao da mo­že­te da bu­de­te na­pra­vlje­ni u bi­lo kom for­ma­tu i da bu­de­te Ame­ri­ka­nac i de­mo­kra­ta, ako slu­ša­te šta vam se ka­že. Me­đu­tim ako ni­ste po­slu­šni, ako ste ne­va­lja­li ima da vam se uvr­će ru­ka i na od­mo­ru da vam se šu­ti­ra ra­nac. Po­go­to­vo ako je ra­nac bor­be­ni a vi ga po­ka­zu­je­te na voj­nom aero­dro­mu ko­ji je u na­ro­du po­zna­ti­ji kao Ba­taj­ni­ca.

Aero­drom, ne ra­nac.

***

A Vuk je do­če­kao svo­jih ma­lo vi­še od pet mi­nu­ta u TV emi­si­ji kod funk­ci­o­ne­ra Pa­no­vi­ća: SAD ni­su kri­vac, sva­ka nji­ho­va bom­ba na­pu­nje­na je Mi­lo­še­vi­će­vom po­li­ti­kom...

Ri­zi­ku­je­te da vas pro­gla­se iz­daj­ni­kom, na­me­šta mu Pa­no­vić vo­lej, te Dra­ško­vić pre­su­di svo­jim mi­šlje­njem: Sr­bi­ji is­ti­če vre­me, ne mo­že se na dve sto­li­ce, Sr­bi su po­gre­šno oba­ve­šte­ni, sve do­na­ci­je do­la­ze iz SAD, a ne iz Ru­si­je itd...

***

Sa­mi ste kri­vi – isto mi­sli no­be­lov­ka ko­ja je iz po­ro­dič­ne ku­će po­ne­la spo­sob­nost do­no­še­nja ne­mi­lo­srd­nih osu­da i ne­mi­lo­srd­nog či­nje­nja...

Po­se­ti­o­ci tri­bi­ne u „ju­go­dr­pu” se uz­mu­va­li, te će da na­pu­ste skup, te ne­će da na­pu­ste, pa na kra­ju osta­do­še. U znak za­hval­no­sti or­ga­ni­za­tor im je po­nu­dio ko­žne bi­če­ve za sa­mo­ka­žnja­va­nje.

A na TV Po­kra­ji­na šou i da­lje tra­je. Ko je sa­da ovo? Zo­ri­ca Šu­va­ko­vić? No­vi­nar­ka? Ni­kad čuo. Po­sle mi ka­žu da je pra­ti­la svog mu­ža po sve­tu dok je bio do­pi­snik „Po­li­ti­ke”.

I ona ima svo­je mi­šlje­nje: Na­pa­li smo go­šću Saj­ma, a ona je u pra­vu, za sve smo mi kri­vi. Ima pra­vo da ka­že šta mi­sli, to je de­mo­kra­ti­ja... Što bi Hand­ke bio u pra­vu, a Her­ta ne? – ka­že ta Zo­ri­ca.

Pa za­to što ne mo­gu svi da bu­du u pra­vu. Raz­u­meš? Ma raz­u­meš ti...

***

I ista ta že­na re­če pred ka­me­ra­ma i osta­de ži­va: I Oli­ver Sto­un i Šon Pen bi­li su fa­sci­ni­ra­ni svo­jim sa­go­vor­ni­ci­ma pa ni­su ni zna­li šta da pi­ta­ju Pu­ti­na i El Ća­pa.

Bo­že, bo­že, što je sta­rost gro­zna!

***

Me­di­ci­na je pre­ci­zno po­ka­za­la bi­o­lo­ški me­ha­ni­zam ko­ji ne­ki po­gre­šan „otro­van” dru­štve­ni od­nos di­rekt­no po­ve­zu­je s bo­le­šću. Do­bro­volj­ci u jed­nom eks­pe­ri­men­tu o stre­su mo­ra­li su da se bra­ne od la­žnih op­tu­žbi da su kra­li. Dok su da­va­li ob­ja­šnje­nje, dok su se prav­da­li bez kri­vi­ce, nji­ho­vi imu­ni i kar­di­o­va­sku­lar­ni si­ste­mi mo­bi­li­sa­li su se u po­ten­ci­jal­nu kob­nu si­tu­a­ci­ju. Svi su bi­li pred in­fark­tom!

I ovo dru­štvo je bi­lo pred in­fark­tom! Du­go­go­di­šnje op­tu­žbe ko­je je biv­ša vlast pri­hva­ti­la, da­kle pri­hva­ti­la, pro­mo­vi­šu­ći ka­tar­zu kao re­cept za ras­kid s pro­šlo­šću usta­no­viv­ši „pe­ti ok­to­bar” kao da­tum od ka­da se u Sr­bi­ji ra­ču­na vre­me, u kom­bi­na­ci­ji s fru­stri­ra­ju­ćim po­da­nič­kim od­no­som pre­ma sve­tu, pri­sta­ja­njem na pre­kra­ja­nje dr­žav­nih pi­ta­nja, gra­ni­ca, stra­te­gi­ja i in­te­re­sa kao i iz­lo­že­nost uti­ca­ju po­sle­di­ca ne­ra­zum­ne, sr­lja­ju­će, lo­pov­ske tran­zi­ci­je do­ve­li su nas pred in­farkt i po­je­di­nač­no i kao za­jed­ni­cu.

Te či­nje­ni­ce nas upo­zo­ra­va­ju da vi­še ne­ma­mo pra­vo na se­cond opi­nion u ino­stran­stvu, kao što je imao To­mi­ca, biv­ši mi­ni­star zdra­vlja (ko­ji se iz­vu­kao), već da mo­ra­mo da po­dr­ži­mo ak­tu­el­nog „le­ka­ra” ma­kar iz­la­zi­li na iz­bo­re jed­nom go­di­šnje.

***

Ka­da po­me­nu­smo le­ka­re, haj­de da do­da­mo i ovo. 

U če­mu je pro­blem s vak­ci­na­ci­jom de­ce? Šta ho­će no­vi lo­bi, ko­ji ina­če ja­ča, šta mu je cilj? Od­no­sno, zna­mo cilj, ali šta je na­me­ra? 

U ovom tre­nut­ku Sr­bi­ja je osim NA­TO ze­mlja­ma op­ko­lje­na i epi­de­mi­jom ne­kih bo­gi­nja. 

Od Na­toa ne mo­že­mo da se od­bra­ni­mo ni oruž­jem, ka­mo­li vak­ci­na­ma, ali od bo­gi­nja mo­že­mo. Vak­ci­na­ma, ne oruž­jem.

Pre­ma to­me, tor­njaj­te se. I, da, de­ca ko­ju ro­di­te­lji ni­su vak­ci­ni­sa­li ne­će mo­ći u ob­da­ni­šte. Šta je pa tu ne­ja­sno ?

***

Vre­me­plov 25. 07. 08.

U oval­nom ka­bi­ne­tu Be­le ku­će opu­šte­na at­mos­fe­ra. Džordž pro­ve­ra­va da li mu je za­kop­čan šlic. Kon­do­li­za s pi­salj­kom u ru­ci pra­ti sva­ki Pred­sed­ni­kov po­kret...

– Da vi­di­mo, da li je na­po­kon go­to­vo to sa­op­šte­nje?

– Je­ste, Pred­sed­ni­če. Ova­ko za­vr­ša­va: „Sr­bi­ja za­tva­ra jed­no gro­zno po­gla­vlje svo­je isto­ri­je!”

– Hm, Ko­ni, da ni­je pre­ja­ko?

– Ma ka­kvi, do­ka­za­no je da je Ra­do­van pljač­kao Bo­snu, si­lo­vao ba­be i pred iz­glad­ne­lim lo­go­ra­ši­ma či­tao ku­var na­glas u vre­me­nu ko­je je pred­vi­đe­no za od­mor.

– Za nje­ga je u re­du, ne­go to oko srp­ske isto­ri­je. Lju­ti­će se u Be­o­gra­du...

– Ni go­vo­ra, Pred­sed­ni­če. Bo­ris i dru­go­vi je­dva če­ka­ju da se ra­to­si­lja­ju isto­ri­je, oni stre­me sve­tloj bu­duć­no­sti i in­te­gra­ci­ja­ma...

– Ali, Ko­ni, u tim in­te­gra­ci­ja­ma oni tre­ba da iz­gu­be te­ri­to­ri­ju, na­ci­o­nal­ni iden­ti­tet, da se od­rek­nu isto­ri­je, da plju­nu na pro­šlost, na žr­tve...

– To ide lak­še ne­go što smo mi­sli­li, uosta­lom ne sme ni­ko da pi­sne. Po­la Vla­de se le­či­lo kod g. Da­bi­ća zbog po­re­me­ća­ja u lo­gič­kom za­klju­či­va­nju, zbog mu­ca­nja i pi­ša­nja u kre­vet.

– Ko je sad taj Da­bić?

– Pred­sed­ni­če, opet ni­ste uze­li lek! Pa mi smo smi­sli­li no­vi iden­ti­tet Ka­ra­dži­ću, se­ti­te se šta mu je Hol­bruk obe­ćao!

– E taj kad obe­ća... Me­ni du­gu­je dve­sta do­la­ra od Kri­smo­sa a od on­da se i ne ja­vlja...

– Kad re­ko­ste Kri­smos, šta će­mo s Mla­di­ćem? Da­li smo mu iden­ti­tet De­da Mra­za.

– Kad je nji­ma Bo­žić? Vi­di s Ivi­com da ga pre­sret­ne ne­ki ka­mi­on s pe­skom...

***

Ma znam da se zo­ve Zo­ra­na ne­go se, što bi re­kô Drak­če, ša­lim.


Komentari11
9984e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Maja Medić
Hvala za ovako duhovit tekst, osvežava.
Luster
Znači mogu doći samo oni koji će hvaliti i veličati garnituru na vlasti.Primljeno k znanju!
Stevo
Uporedo sa Hertom Miler i Hojtom Ji, sou su imali i poslanici Skupstine Republike Srbije. Meni su ovi zadnji najgori i najopasniji!
pavle petrovic
A kad vulin to uradi onda je sasvim u redu, jel' tako. I svi ostali u vladi isto. Licemerje do neba.
Александар Ђорђевић
То што се госпођа Милер, почасна гошћа бомбардованог Београда, понаша као да у кући обешеног хвали предности доброг конопца, показује непознавање прошлости и садашњости на овим просторима. Добродошла је она критика, која указује на криви пут или понављање старих грешака. Србија је још далеко од земље за пример, али и без увредљивих поука живи с последицама сопствених грешака обнављајући порушене мостове са својим суседима. Зато, идући у добром смеру, заслужује охрабрење, а не ароганцију. Или госпођа Милер превиђа да Европи не прети опасност од Срба, него од популизма, антисемитизма и новог национализма, који се шире од Балтика, Пољске и Мађарске преко Хрватске, па све до Италије и Шпаније.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja