sreda, 14.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:36
DOSIJE POLITIKE PONEDELjKOM: ZABORAVLjENE ŽENE SRBIJE: JOVANKA BONČIĆ (1887–1966)

Prva žena inženjer u Nemačkoj

I dok su u Darmštatu, gde je diplomirala, po njoj nazvali godišnju strukovnu nagradu i ulicu, heroina srpske arhitekture je u rodnoj zemlji potisnuta iz kolektivnog sećanja
Autor: Dimitrije Bukvićnedelja, 29.10.2017. u 22:00
Јо­ван­ка Бон­чић (Фото сајт Универуитета у Дармштату)

To što je pr­va že­na ko­ja je u Ne­mač­koj ste­kla di­plo­mu in­že­nje­ra ušla u isto­ri­ju te ze­mlje, sa­mo po so­bi je ra­zu­mlji­vo. Ali to što je isto­vre­me­no za­slu­ži­la me­sto i u srp­skom ko­lek­tiv­nom se­ća­nju, na­iz­gled zvu­či čud­no. Ako se, me­đu­tim, zna da je te 1913. na Uni­ver­zi­te­tu u Darm­šta­tu pr­va di­plo­mi­ra­na in­že­njer­ka po­sta­la Jo­van­ka Bon­čić, ro­đe­na Ni­šlij­ka, sve po­sta­je ja­sni­je.

I dok su u Darm­šta­tu nje­nim ime­nom na­zva­li go­di­šnju na­gra­du za naj­bo­lja do­stig­nu­ća že­na u obla­sti ma­te­ri­ja­la i ge­o­na­u­ke, ali i jed­nu uli­cu u ta­mo­šnjem stu­dent­skom kam­pu­su, ova he­ro­i­na srp­ske ar­hi­tek­tu­re je u rod­noj ze­mlji za­bo­ra­vlje­na, iako njen pro­jek­tant­ski opus či­ne re­pre­zen­ta­tiv­na zda­nja u Be­o­gra­du, Ba­nja­lu­ci, Ba­nji Ko­vi­lja­či...

Ča­sni iz­u­ze­tak na­či­njen je u vir­tu­el­nom pro­sto­ru in­ter­ne­ta, gde su en­tu­zi­ja­sti po­put čla­no­va fej­sbuk gru­pe „Na­u­ka bez cen­zu­re” pod­se­ti­li na nje­ne za­slu­ge. Tra­gom nji­ho­vih ob­ja­va, mo­že se do­zna­ti da je me­đu ma­lo­broj­nim sa­vre­me­nim auto­ri­ma ko­ji su se ba­vi­li ži­vo­tom i de­lom Jo­van­ke Bon­čić Ka­te­ri­nić i Dra­gi­nja Ma­ska­re­li, vi­ši ku­stos Mu­ze­ja pri­me­nje­ne umet­no­sti u Be­o­gra­du.

Ona be­le­ži da je Jo­van­ka ro­đe­na u Ni­šu 1887. go­di­ne, od oca Mi­ha­i­la i maj­ke Ka­ta­ri­ne. Osnov­nu ško­lu i de­li­mič­no gim­na­zi­ju je po­ha­đa­la u Po­ža­rev­cu i Vra­nju jer se po­ro­di­ca se­li­la za oče­vim advo­kat­skim i sud­skim slu­žbo­va­njem. Po­tom pre­la­ze u Be­o­grad, gde Jo­van­ka 1905. ma­tu­ri­ra u Tre­ćoj mu­škoj gim­na­zi­ji i upi­su­je stu­di­je ar­hi­tek­tu­re na Be­o­grad­skom uni­ver­zi­te­tu. Po­sle se­dam se­me­sta­ra i prak­se u Srp­skim dr­žav­nim že­le­zni­ca­ma, od­la­zi u Darm­štat ka­ko bi na ta­mo­šnjoj Vi­so­koj teh­nič­koj ško­li, kao sti­pen­di­sta srp­skog Mi­ni­star­stva gra­đe­vi­na, za­vr­ši­la stu­di­je, ste­kav­ši aka­dem­sko zva­nje ar­hi­tek­te i in­že­njer­sku di­plo­mu. Njen uspeh je ostao ove­ko­ve­čen u on­da­šnjoj ne­mač­koj štam­pi, jer su „Ber­lin­ske ilu­stro­va­ne no­vi­ne” na na­slov­noj stra­ni ob­ja­vi­le fo­to­gra­fi­ju di­plo­ma­ca na ko­joj je je­di­na de­voj­ka Jo­van­ka Bon­čić.

Diplomci iz Darm­šta­ta na naslovnoj strani Berlinskih ilustrovanih novina 
(Foto FB strana „Nauka bez cenzure”)

U Darm­šta­tu je upo­zna­la i svog bu­du­ćeg su­pru­ga, in­že­nje­ra ukra­jin­skog po­re­kla An­dre­ja Ka­te­ri­ni­ća, s ko­jim će 1914. oti­ći u Ru­si­ju, gde će se njih dvo­je ven­ča­ti. Na­red­nih osam go­di­na, Jo­van­ka i An­drej će ži­ve­ti u vi­še gra­do­va is­toč­ne Evro­pe – Pe­tro­gra­du, Ri­gi, Mo­skvi, Ki­je­vu i dru­gim – a on­da će se, po­čet­kom dva­de­se­tih, traj­no do­se­li­ti u Be­o­grad sa si­no­vi­ma Pe­trom, Vi­ta­li­jem i Mi­ha­i­lom. An­drej će ubr­zo na­ći po­sao u Teh­nič­koj di­rek­ci­ji Op­šti­ne gra­da Be­o­gra­da, gde će ra­di­ti sve do pen­zi­o­ni­sa­nja 1950. go­di­ne. A nje­go­va su­pru­ga će, sve do iz­bi­ja­nja Dru­gog svet­skog ra­ta, pro­jek­to­va­ti mno­ga zna­me­ni­ta zda­nja po on­da­šnjoj ju­go­slo­ven­skoj kra­lje­vi­ni.

Me­đu nje­nim naj­po­zna­ti­jim de­li­ma su zgra­de Uči­telj­skog i Ve­te­ri­nar­skog fa­kul­te­ta u Be­o­gra­du, Ban­ski dvor u Ba­nja­lu­ci, kao i Kur-sa­lon i Blat­no ku­pa­ti­lo – naj­po­zna­ti­je zna­me­ni­to­sti Ba­nje Ko­vi­lja­če. Pro­jek­to­va­la je, iz­me­đu osta­log, i bol­ni­cu u De­spo­tov­cu, gim­na­zi­ju u Sme­de­re­vu i ne­ko­li­ko osnov­nih ško­la ši­rom Sr­bi­je. Za za­slu­ge će bi­ti od­li­ko­va­na or­de­ni­ma Sve­tog Sa­ve pe­tog re­da (1928) i Ju­go­slo­ven­ske kru­ne pe­tog re­da (1938).

U to­ku Dru­gog svet­skog ra­ta ni­je bi­la pre­te­ra­no ak­tiv­na. Do­de­lji­va­ni su joj spo­red­ni, ma­nji za­da­ci u Mi­ni­star­stvu gra­đe­vi­na, gde se po­no­vo za­po­šlja­va po­sle ra­ta a već 1945. se pen­zi­o­ni­še. Umr­la je u Be­o­gra­du 1966. go­di­ne.

Pret­hod­nih go­di­na bi­lo je vi­še po­vo­da da se pri­se­ti­mo Jo­van­ke Bon­čić. Ali, 2013. kad se na­vr­šio či­tav vek ot­ka­ko je ste­kla di­plo­mu u Darm­šta­tu, to ni­smo uči­ni­li, baš kao ni pro­šle go­di­ne, na po­la ve­ka od nje­ne smr­ti. Pri­li­ka da joj se do­stoj­no odu­ži­mo ma­kar po­di­za­njem bi­ste bi­će oči­gled­no pro­pu­šte­na i u 2017. kad se na­vr­ša­va 130 go­di­na od nje­nog ro­đe­nja.


Komentari2
1cdcf
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Александар Ђорђевић
Још мало о првим студенткињама: Већ у 18. веку су понеке девојке из бољих кућа могле слушати предавања кроз отшкринута врата или из ложе с украсним решеткама. Од друге половине 19. века су могле седети у аули, али је право на дипломски испит било изузетак, а право на рад још више. Осим тога, такве девојке су сматране “лошим партијама” за брак. У Русији су могле студирати од 1850., али због револуционарног врења и репресалија одлазе претежно на швајцарске и немачке универзитете. Тих година је било више руских него домаћих студенткиња. У Пруској је 1908. законски дата пуна слобода студирања, па је и то један од разлога што се наша Јованка већ следеће године уписала на инжењерске студије у Дармштату као Jowanka Bontschits, једна од три студенткиње међу 357 студената. Нешто пре ње се уписала једна Немица, али није дипломирала. Као следећа је дипломирала Пољакиња Ирена Галевска из ондашње царске Русије.
томан
Прва Српкиња,доктор хемијских наука,пре више од сто година докторат одбранила у Швајцарској,опростите заборавио сам име,знаће неко од читалаца,вратила се у Београд,изродила децу са професором на БУ,посветила хуманитарном раду и подизању потомства....Све супротно данашњем ставу система вредости.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja