utorak, 29.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 30.10.2017. u 22:00 Jasna Petrović-Stojanović

Umesto većih kamata banke nude „komfor” raspolaganja

Štednja sa ovakvim pogodnostima ima niži prinos nego u slučaju klasične oročene štednje
(Фото Анђелко Васиљевић)

Došlo vreme da treba da budem zahvalan banci što mi drži pare za džabe. To nikada nije bilo. Banka u kojoj štedim samo me je obavestila da će ubuduće isplaćivati najminimalniju kamatu po viđenju. Po sistemu ako hoćeš hoćeš, ako nećeš nosi pare iz banke. A meni se ne isplati da selim novac iz banke. Imam i novu štednju pa ako uzmem u obzir rizik od provalnika i požara opet mi je bolje da pare držim u banci. Valjda neće doći vreme da ja njima platim to što mi čuvaju novac, vajka se jedan naš čitalac komentarišući ponude banaka u aktuelnoj Nedelji štednje.

Štediša ko štediša pa se i ovaj naš čitalac priseća kako su banke pre desetak godina za evrodepozite nudile kamatu od sedam, osam, pa čak i devet odsto. Međutim, banke su odavno prestale da se takmiče za štednju građana visinom kamatnih stopa. U avgustu ove godine kamata za devizne depozite ročnosti do godinu dana kretala se, u proseku, oko 0,5 odsto, a za depozite položene na rokove duže od dve godine oko 0,85 odsto. Našem čitaocu s početka priče kao svojevrstan cinizam učinila mu se ponuda jedne banke koja do kraja novembra za iznose preko 50.000 evra nudi fiksnu godišnju kamatu od čak jedan odsto, uz podrazumevajući porez državi od 15 odsto što čini da je u konačnom zbiru i niža – 0,85 odsto. Za iznose manje od tog kamata je 0,8, efektivno 0,68 odsto. Znači, položiš im značajan iznos i opet ne dobiješ veću kamatu, već prosečnu.

Slično se ponašaju i ostale banke. U Nedelji štednje ponude banaka svele su se na to da klijentima nude razne pogodnosti raspolaganja štednjom i kamatama pre oročenja. Tako je moguće podići kamatu unapred ili rentno štedeti, odnosno podizati kamatu na mesečnom nivou. Za razliku od klasične štednje moguće je podizati i deo novca u toku oročenog perioda, a bez razročavanja. Ima banaka koje omogućavaju podizanje dela štednog depozita na bankomatu. Međutim, i ove pogodnosti imaju svoju cenu, odnosno za ovakve oblike štednje kamate su niže nego u slučaju klasične oročene štednje.

Pogodnost za štediše je svakako i to što, u nekim bankama, na osnovu štednje mogu da dobiju kredit s kamatama koje su niže od aktuelnih.

Inače, štednja raste uprkos niskim kamatama i iznosi oko 9,3 milijarde evra. Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji kaže da je ponuda banaka u Nedelji štednje manje-više očekivana.

– Štednja raste jer je i dalje najsigurniji način čuvanja i ulaganja novca. Alternative su male, a i rizičnije. Po stepenu niskog rizika sa štednjom se može meriti samo ulaganje u državne hartije od vrednosti. Međutim, većina građana očigledno još nije spremna da na ovaj način uloži novac. Delom zato što o tome nemaju dovoljno znanja, a delom i zato što im se čini previše komplikovano. Investicioni fondovi nose veći prinos, ali su rizičniji, kaže Grubišić.

On dodaje da trend niskih kamata postoji svuda, jer centralne banke vode takvu monetarnu politiku, referentne kamate su niske, a one „vuku” naniže i ostale kamate.

– U nekom trenutku to će se promeniti, a kada će to biti nezahvalno je prognozirati – kaže Grubišić.

Do tada štedišama preostaje da pomno prate dešavanja u evrozoni i buduće odluke Evropske centralne banke koje će imati značajan uticaj na kretanje štednih kamatnih stopa. Prema najavama zvaničnika Evropske centralne banke, kamatne stope u evrozoni ostaće na niskom nivou još neko vreme, pri čemu je najavljeno da će, kada se započne sa povećavanjem kamatnih stopa, to povećanje biti postepeno, kako se ne bi izazvali poremećaji na finansijskim tržištima.

Inteza i NBS uče decu da štede

U susret svetskom Danu štednje, Banka Inteza pod pokroviteljstvom svoje matične grupacije Inteza Sanpaolo pokreće program finansijske edukacije dece i mladih „Znati štedeti” koji će ove godine sprovesti u saradnji sa NBS. Inicijativa, koja će uključiti više od 300 devojčica i dečaka u osnovnim i srednjim školama širom Srbije, biće realizovana tokom Nedelje štednje, od 30. oktobra. do 3. novembra, u cilju unapređenja finansijske kulture mladih.

„Svetski Dan štednje ove godine obeležavamo pokretanjem programa čiji je cilj da promoviše važnost štednje i usvajanje zdravih navika u upravljanju finansijama od najranijeg uzrasta. Koncept štednje temelji se na principima planiranja, odgovornosti i ulaganja u budućnost, a naša namera je da ga pre svega približimo deci i mladima, jer verujemo da je njihovo obrazovanje presudno za dugoročni razvoj kulture štednje u našoj zemlji”, izjavila je Draginja Đurić, predsednik Izvršnog odbora Banke Inteza.

Komentari0
85880
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja