Svetski dan borbe protiv moždanog udara Srbija je dočekala sa alarmantnim podacima: šlog svake godine na ovom području pogodi više od 25.000 ljudi a svaka peta obolela osoba ima manje od 40 godina. Statistika pokazuje da na svakih 20 minuta jedna osoba doživi moždani udar, a svakih 60 neko izgubi život od posledica šloga. Trećina bolesnika koji dožive šlog umre, trećina onih koje bolest pogodi ostanu invalidi, a trećina se vrati ranijem životu. Kod žena je moždani udar prvi uzrok smrtnosti, a kod muškaraca na drugom mestu.
Na pojavu šloga utiče genetika, stres, visok pritisak, migrene, ubrzan tempo života, loša ishrana, nedostatak sna... Profesor dr Ranko Raičević, predsednik Društva neurologa Srbije, kaže da vaskularne bolesti mozga u većini zemalja sveta predstavljaju treći vodeći uzrok obolevanja i smrtnosti, a po troškovima lečenja spadaju u sam vrh izdvajanja za zdravstvenu zaštitu. Kada se govori o našoj sredini, ovi podaci su još sumorniji i dramatičniji.
– U više od 80 odsto slučajeva reč je o ishemijskom moždanom udaru, dok ostalih 20 odsto bolesnika doživi hemoragijski šlog. Moždani udar je oboljenje ogromne učestalosti, koje ima visoku smrtnost i nosi ogroman rizik za trajnu onesposobljenost. Ali, on se može sprečiti i lečiti. Centralni nervni sistem ima važnu ulogu u regulaciji svih izvršnih funkcija drugih organskih sistema. Da je to tako govori u prilog i akcija Vlade SAD da poslednju dekadu 20 veka proglasi dekadom mozga. Neurologija je prošla period od deprimirajućeg optimizma do značajne grane savremene medicine. U središtu interesovanja neurologije iz nebrojenih razloga oduvek stoje vaskularne bolesti mozga ili drugačije rečeno moždani udar – naglašava dr Raičević.
Simptomi šloga su oduzetost desne ili leve polovine tela, nemogućnost govora, izgovaranja ili razumevanja govora, trnjenje jedne polovine tela, nesigurnost i ozbiljno zanošenje u hodu, smetnje sa vidom, zbunjenost, glavobolja. Ovi simptomi počinju naglo. – Društvo neurologa Srbije, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, izradilo je Nacionalni vodič za akutni ishemijski moždani udar, koji je revidiran i prezentovan neurolozima širom Srbije. Uz ogromni entuzijazam Urgentne neurologije Instituta za neurologiju KCS u Beogradu počela je primena trombolitičke terapije u februaru 2006. u lečenju akutnog ishemičnog moždanog udara.
Rezultat je formiranje mreže centara, jedinica za moždani udar, u većini regionalnih bolnica koja imaju neurološka odeljenja. U nekoliko centara u Srbiji rade se napredne i komplikovane neurovaskularne procedure – dodao je dr Raičević. Šlog je posledica oštećenja krvnih sudova koji ishranjuju ćelije mozga i nastaje ili zbog zapušenja krvnog suda ugruškom, ili pucanja bolesnog krvnog suda.
