sreda, 20.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:10

Deca najveći potrošači energetskih napitaka

Prema istraživanju EFSA, tinejdžeri i deca žrtve su reklama koje im poručuju da će uz ova pića brže učiti i biti bolji u sportu. – Hrvatska već podnela inicijativu za zabranu prodaje ovih proizvoda deci
Autor: Jelica Anteljutorak, 31.10.2017. u 22:00
(Фото Пиксабеј)

Trebalo bi zabraniti prodaju energetskih napitaka deci, najnovija je inicijativa Biljane Borzan, hrvatske zastupnice u Evropskom parlamentu koja je pozvala i Ministarstvo zdravlja Hrvatske da donese ovakvu odluku. Ova inicijativa je nastavak prošlogodišnjih aktivnosti u ovoj oblasti, pošto je Borzanova još 2016. godine kao član Odbora za okolinu, zdravlje i bezbednost hrane pri Evropskom parlamentu pokrenula akciju u kojoj je državama članicama EU dozvoljeno da ograniče reklamiranje ovih proizvoda, preneo je hrvatski „Jutarnji list”.

​Piju i do sedam litara mesečno
Konzumiranje energetskih napitaka kod dece donosi mnogo negativnih efekata, od velike količine šećera, preko konzumiranja kofeina, do navikavanja na izuzetno slatko piće, kao mešanje žestokih alkoholnih pića i energetskih napitaka, što je posebno popularno među tinejdžerima, poručuje Borzanova.
– Prosečna limenka energetskog napitka od 250 militara sadrži 27 grama šećera i 80 miligrama kofeina, što je otprilike kao velika šoljica kafe sa četiri kašičice šećera. Prema istraživanju EFSA, prosečna potrošnja ovih napitaka kod adolescenata je 2,1 litar mesečno, dok svaki peti pije više od 7 litara u toku jednog meseca, naglasila je Biljana Borzan.

– Prema istraživanju Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA), energetske napitke pije 68 odsto adolescenata i 18 procenata dece. Oni su žrtve reklama koje im poručuju da će uz konzumaciju ovih proizvoda brže učiti i biti bolji u sportu, dok u stvarnosti postaju gojazni i dobijaju dijabetes i bolesti zuba, izjavila je Biljana Borzan i pozvala ministra zdravlja da zabrani reklamiranje i prodaju ovih napitaka deci, odnosno svim maloletnicima.

Ona je istakla da veruje da nema političke stranke u Hrvatskom saboru koja bi bila protiv, a veruje „ni roditelja koji bi bio protiv ovakve odluke”, budući da u Hrvatskoj više od četvrtine školske dece ima prekomernu težinu po čemu su na sedmom mestu u Evropi.

Uz ovu vest koju su objavili mediji širom regiona našla se i informacija da je evropsko Udruženje proizvođača „Enerdži drinks” dalo instrukcije svojim svojim članovima da ove proizvode ne prodaju u školama i okolini, kao i da u reklamama izbegavaju ciljnu grupu mlađu od 12 godina. Bez obzira na ovakva upozorenja, koja su čak i istaknuta na limenkama i flašama, upravo deca i tinejdžeri su najveći potrošači ovih napitaka.

Dr Milka Popović sa Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, šef odseka za pravilnu ishranu i bezbednost hrane Instituta za javno zdravlje Vojvodine, više puta je za naš list upozoravala na probleme koje deca imaju zbog čestog konzumiranja ovih proizvoda. Prema njenim rečima, veliki uticaj na decu imale su promene u načinu reklamiranja napitaka koje su u fokus stavile marketing u digitalnom svetu.

– To je podstaklo Svetsku zdravstvenu organizaciju da pokuša da utiče na zemlje članice da čvršće i doslednije regulišu oblast marketinga hrane namenjene deci, uključujući i razne vrste zabrana reklamiranja. Upravo je u Hrvatskoj i u još nekim zemljama Evropske unije s pravom pokrenuto pitanje uvođenja zabrana svih vrsta reklamiranja određenih vrsta hrane, pre svega bezalkoholnih napitaka i energetskih pića deci i mladima – kaže dr Popović.

Ona tvrdi da postoje jasni i nedvosmisleni dokazi da na gojaznost dece snažan uticaj ima reklamiranje određenih vrsta hrane i bezalkoholnih pića. Ti proizvodi, osim što doprinose povećanju unosa energije (imaju veliki broj kalorija), doprinose i povećanju unosa nepotrebnih i veoma štetnih prostih šećera, zasićenih i trans masti i soli, uz nedovoljnu zastupljenost biološki vrednih sastojaka.

– Reč je o takozvanim „praznim kalorijama” koje otvaraju put u gojaznost, hronične bolesti kao što su dijabetes, povišen krvni pritisak i povišene vrednosti masnoća u krvi, koje se javljaju u sve mlađim uzrastima, objašnjava naša sagovornica.

– Osim što je ovakva hrana obično atraktivno upakovana i privlačna mlađim potrošačima, ona je često povezana sa upotrebom popularnih crtanih ili igranih likova na ambalaži ili sa pratećim poklon-igricama („advergejms”).

– U novije vreme, igrice sa popularnim likovima koji reklamiraju hranu ili brendove plasiraju se na internetu ili, ono što je danas najmodernije, veoma se agresivno reklamiraju u digitalnom svetu preko privatnih kanala na „Jutjubu”. Reč je o vršnjačkom marketingu, gde uticajni mladi ljudi sa velikim brojem pratilaca (supskrajbera), na svojim privatnim kanalima reklamiraju brendove i proizvode utičući na izbor hrane svojih vršnjaka, za šta ih izdašno nagrađuju velike kompanije, objašnjava dr Popović.

Sa druge strane, digitalne platforme koje posećuju deca i mladi sakupljaju ogromne količine ličnih podataka korisnika interneta, čime se otvara mogućnost za novi vid internet marketinga zasnovanog na ponašanju samog korisnika.

Kako objašnjava naša sagovornica, ova vrsta reklamiranja se s velikom preciznošću obraća odabranoj publici, često ciljajući onu najosetljiviju i najranjiviju, a to su deca i mladi, pri tome dobro poznajući njihove želje i potrebe.

– Ova pojava poprima zastrašujuće razmere i u potpunosti je bez mogućnosti kontrolnog uticaja propisa, ograničenja i zabrana roditelja i nastavnika. Jedna od ozbiljnih posledica ovako slobodnog načina reklamiranja proizvoda jeste i reklamiranje energetskih napitaka – dodaje ona.

Prema podacima koje je istakla i Biljana Borzan, gotovo polovina anketiranih mališana izjavila je kako pije ove napitke jer im treba energije. Kakvi su to fizički i psihički iscrpljeni desetogodišnjaci kojima treba energetski napitak da ih „digne”, pita hrvatska zastupnica u Evropskom parlamentu i dodaje da je reč o klasičnom ispiranju mozga reklamiranjem, i to deci koja u ovom uzrastu imaju i viška energije.

– Država mora da ih zaštiti, poručila je Borzanova.

 


Komentari3
7153d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ljubisa Vukovic
Zdravstveno-edukativnu kampanju prema energetskim picima treba podrzati posebno zbog mladih, ali kriticnu grupu cine i osobe srednje starostne dobi. Zasto ovo pisem? Zato sto je reklamni spot za " Guaranu" dobio nagradu kao efektan, istina od strane, ' struke' ( tzv. kaktus). I nista nije sporni osim ' reklamiranja' nagrade. Pa koja je to javna aktivnost koju direktno ' potkopavaju' javnim delovanjem generatori ' reklamerstva' Prvo, ' apsolutni sam nepotrosac' takvih koncepata pica, uticem sugestivno na svoju blizu okolinu, potrosacki brojnu, a presek kvaliteta spotova na tv-u je takav da kad pocinje najava ugasim ton ili prebacim kanal. Istina ima i dobrih resenja ali vecina spotova je ' kaktusno'.
Маја М.
Требало би забранити и сва газирана пића.
Горан
Одличан,тачан и јако важан текст. У циљу борбе за здравље нације,мислим да заслужије да овде буде објављен у целини. Поздрав редакцији.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja