petak, 15.12.2017. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:27
U KULTURNOM DODATKU 4. NOVEMBRA

Kvantni skok istorije

petak, 03.11.2017. u 12:25
Предраг Марковић

STO GODINA OKTOBARSKE REVOLUCIJE

Što se rodnih odnosa tiče, boljševici su u jednom veoma zatucanom patrijarhalnom društvu počeli da ruše sve postojeće norme. Odmah su izjednačili muškarce i žene i dekriminalizovali homoseksualnostLondonski Ekonomist je objavio u prošlonedeljnom broju da je Oktobarska revolucija samo najekstremniji slučaj prelaska vlasti u Rusiji od jednog do drugog vladara u smutnom vremenu. Takav potcenjivački odnos prema Crvenom oktobru možda i ne čudi kada je reč o ovom najčuvenijem svetskom liberalnom glasilu i predstavniku engleske javnosti vekovima nesklone Rusiji. Malo ko bi se među istoričarima, politikolozima i drugim naučnicima složio sa ovakvim svođenjem tih dana koji su potresli svet na epizodu u istoriji jedne zemlje, makar i velike kao Rusija. Revolucije su zapravo izuzetno retke pojave u istoriji čovečanstva. Holandska, engleska i američka revolucija nisu tako potpuni i munjeviti preokreti kao dve najveće revolucije, Francuska i Oktobarska. Neki autori grupišu revolucije u talase, koji se sastoje od više revolucija, pa tako i Francusku i američku i neke druge revolucije, zovu jednim imenom, atlantska revolucija. Ipak nijedna od tih raznih revolucija nije imala dejstvo koje se tako silovito raširilo svetom kao talasi izazvani potresima 1789. i 1917. godine.

Predrag Marković

SUDBINA UMETNIKA
Ljubav u doba revolucije

Pasternakov izmišljeni pesnik Jurij Živago je prestao da obožava Revoluciju onda kada se suočio sa boljševičkim nepoštovanjem ljudskih vrednosti. Kandinski i Šagal, koji su igrali važne uloge u prvim danima Revolucije, emigrirali su iz Sovjetskog Saveza već početkom dvadesetih godina

Vasilij Kandinski, 1923, Narodni muzej u Beogradu

Boris Pasternak opisuje revolucionarni zanos doktora Živaga: „Zamislite kakvo je ovo vreme! Takva se čudesa događaju jedanput u večnosti. Zamislite: odleteo je krov iznad cele Rusije, i mi smo se s celim narodom našli pod otvorenim nebom. I niko nas ne nadgleda. Sloboda! Prava sloboda nam je pala s neba!“

Pasternakove slike su pune nade i iščekivanja novog početka. Doživljaj koji ima Jurij Živago je poetski: „Sve je previralo, raslo i uspinjalo se od volšebnog kvasca života. Široki talas životne radosti kretao se kao tihi vetar, ne birajući pravac, po zemlji i gradu, preko zidova i plotova, kroz drvo i meso. Da bi prigušio dejstvo tog toka, doktor pođe na trg da sluša govore...”

Pasternak opisuje rađanje ljubavi. Jurij Živago je pesnik i njegovi izlivi strasti prema Revoluciji se podudaraju sa njegovom ljubavnom vezom sa Larom. Njih dvoje se spajaju u radosti koju može doneti samo ljubav. Pasternak nije bio usamljen: čitava generacija pisaca, slikara i muzičara je dočekala slobodu koju je donela Revolucija sa uzbuđenjem kakvo se otkriva u novoj ljubavi.

Nebojša Bradić

INTERVJU
Nisam mračan u svojim predstavama

Uglavnom idem tamo gde me pozivaju. Ima recimo pozorišta koja su me skinula sa spiska ljudi koje treba pozvati na premijere, u takozvanim protokolima više ne postojim, kaže reditelj Dejan Mijač

Dejan Mijač (Foto: Ž. Jovanović)

Drago mi je što je Darinka Nikolić napisala knjigu, pa makar i o meni. To je prva monografija o meni. Dobro je, pa makar ljudi i loše pričali o vama, jer ako pričaju znači: ima vas... kaže za Politiku ugledni srpski reditelj Dejan Mijač, sa kojim smo razgovarali u njegovom omiljenom kafeu Muha o prvoj knjizi (monografiji) čiji je on neprikosnoveni akter, sa naslovom Dejan Mijač.

Monografija autorke Darinke Nikolić (Srpsko narodno pozorište, Novi Sad, 2017) prva je i do danas jedina knjiga ove vrste posvećena umetničkom radu reditelja Dejana Mijača.

Rođen u Bijeljini 1934. godine, Dejan Mijač posle studija na beogradskoj Akademiji za pozorišnu umetnost započinje svoju umetničku avanturu, najpre angažmanom u Narodnom pozorištu u Tuzli, odakle odlazi u Srpsko narodno pozorište, a zatim u Beograd.

Mijač se u SNP vraćao i kasnije, pa je tu režirao i Šekspirovu Meru za meru koja će biti označena kao jedna od najznačajnijih predstava druge polovine devedesetih godina prošlog veka, ali i svoju pretposlednju predstavu: Zojkin stan M. Bulgakova.

 Monografija Dejan Mijač predstavljena je u Beogradu u isto vreme kada je njegova predstava Skakavci Biljane Srbljanović (premijerno izvedena 26. aprila 2005. godine) posle niza godina trajanja na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta i 134 izvođenja skinuta sa repertoara.

Skakavci su najzad klonuli pred zahtevima vremena i otišli sa repertoara. Sa tim je otišla i poslednja predstava sa srpskih repertoara sa mojim potpisom. Više nemam predstavu, više nisam reditelj u opticaju – kaže Dejan Mijač prisećajući se svojih početaka, odnosno svog novosadskog pozorišnog rukopisa:

Borka G. Trebješanin

STUDENTSKI TRG – URBANA KULTURA ILI DIZAJN
Da li se građani za nešto pitaju

Današnja pojava pompeznih (fontana na Slaviji) i neosmišljenih dizajnerskih intervencija zasnovanih samo na estetskom principu, kao što je slučaj sa Studentskim trgom, nije ništa drugo do površna interpretacija viđenog negde u svetu

Projekat Studentskog trga (arhitekta Boris Podreka)

Lepo je što gradske vlasti nastoje da usreće građane brojnim intervencijama, rekonstrukcijama, pa i modernizacijom gradskog tkiva Beograda. Među takve spada i osetljiv poduhvat rekonstrukcije u srcu starog grada sa projektima obnove Studentskog trga (arh. Boris Podreka) i spomenika Zoranu Đinđiću (vajar Mrđan Bajić sa saradnicima), koji su pred najavljenom realizacijom. Međutim, ozbiljnije rasprave o njima nije bilo. Tekst arhitekte urbaniste Miroljuba Kojovića (Politika 30.10. 2017) ipak upozorava da stvar nije tako jednostavna: nacrtamo projekat, bez prethodnih temeljnih analiza i propozicija, dobijemo nagradu i krećemo u realizaciju!

To pokreće čitav niz pitanja: gde smo tu mi, građani Beograda, nije li Beograd naš zajednički stan o kome svi treba da se pitamo? Nisu li i naši preci i njihova zaostavština od nekog značaja za budućnost? Nije li to mesto najdublje kulturne i istorijske sedimentacije, mesto sa koga potiče urbana kultura Beograda? Da li je dizajn, bez obzira na likovni kvalitet, dovoljan dokaz da poštujemo urbanu kulturu i identiteta grada čime se danas na najozbiljniji način bave svi veliki i manji gradovi Evrope jer na njoj grade i svoju poslovnu privlačnost i kvalitet života u gradu? Modernizacija gradova Srbije predstavlja opšte opredeljenje i zadatak, ali zahteva znatno šire prethodno angažovanje i oko složenog pitanja urbanog identiteta i urbane kulture kao ključa za rešenje enigme razvoja grada u budućnosti.

Borislav Stojkov

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU


Komentari2
8b0a3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

jamesbond
Interesantnih da sve revolucije pocele sa velkim idejama onslobodi jednakosti inpravdi inodreda zavrsile undiktaturama.Izgleda da politikama treba I dosta proste matematike o cemu politicari odreda nemaju blage veze.Robespjer je giljotiniro odreda plemstvo I otimo of crkve jerbo nije znao organizovat proizvidnju naime trebalo je seljake sacerat u rudnike I vabrike.Poslije njega gradjanski rat u US izmedj imdustrijskog sjevera I poljoprivrednog jugs.Drug Lenjin isti problem plus stoke dodatno zakomplikovo ideoloski protiv seljaka.Pa sve redom dalje.Pusti more Pasternaka Markovicu stani za masinu samo jednu smjenu pa cet Taj polet oko Oktobarske malo splasne.Nije to bolan bila nikakva radnicka revolucija vec cista burzoaska a sto pokazuje matematika da se zivot organizing na finansijskim a ne feudalnim principima vladanja a sto neminovno vodi novoj finansijskoj klasi...Mani propagandu.Uskoro je propusna moc zalaufane revolucije postala partijska pripadnost ne cake ni zakon trzista it'd..
Zoran Matejić
Najlepse hvala gospodine Stojkov, nasli ste prave reci da kazete sustinu problema danasnje urbanizacije. Vas tekst treba da se ponavlja stalno i svuda, da bi se odluke o gradnji i rekonstrukcijama donosile strucno... Da se nebi desavali arhitektonski, urbanisticki ili finansijski promasaji (kao Beograd na vodi, most na Adi, obnova zgrade CK sada toranj Usce, obnova remek dela zgrade generalstaba u Nemanjinoj, Slavija, a sada i Studenski trg), da se ne nastavlja sa balkanizacijom i preskakanjem, a da se uspostave ustanove i kriterijumi eksperta bez karijerista.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Kultura /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja