petak, 22.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 04.11.2017. u 22:00 Aleksandar Mikavica

Investicioni fondovi čekaju zakon

Zagovornici propisa koji bi omogućili rad ovih finansijskih institucija tvrde da bi one smanjile troškove zaduživanja. – NBS teži visokim standardima koji će zaštititi dužnike

Nema razloga da Srbija ne donese zakon o nebankarskim finansijskim institucijama i zakon o alternativnim investicionim fondovima, stav je koji su nedavno, po ko zna koji put od 2013. godine, ponovili predstavnici Projekta za bolje uslove poslovanja Američke agencija za međunarodni razvoj (USAID). Kako tvrde, omogućavanjem rada investicionih fondova, kao što su fondovi preduzetničkog kapitala i kreditne unije, za četiri godine u našu privredu bi se plasiralo oko 870 miliona evra mikrokredita. Tako bi se ubrzao razvoj mikro, malih i srednjih preduzeća i otvorilo više od 100.000 novih radnih mesta.

Zagovornici propisa koji bi omogućili dolazak nebankarskih finansijskih institucija tvrde da bi njihovim postojanjem naš finansijski sistem postao raznovrsniji i konkurentniji, što bi smanjilo troškove zaduživanja.

Sandra Rodić, ekspert za razvoj finansijskog tržišta USAID Projekta za bolje uslove poslovanja, napominje da je Srbija jedina evropska zemlja u kojoj se privreda finansira gotovo isključivo zaduživanjem kod komercijalnih banaka. Banke kod nas čine više od 90 odsto finansijskog sektora, a u zemljama Evropske unije manje od 75 procenata.

– Prednost nebankarskih institucija je i u tome što savetuju svoje klijente da na siguran način, stručno i pametno upravljaju pozajmljenim sredstvima – kaže Rodićeva.

Milojko Arsić, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta, smatra da su, posle napretka u uspostavljanju makroekonomske stabilnosti, za razvoj malih i srednjih preduzeća, kao pokretače ekonomskog rasta, neophodne i specifične politike, kao što je usvajanje zakona za osnivanje nebankarskih finansijskih institucija, koje postoji u većini evropskih zemalja. Arsić tvrdi da one ne bi ugrozile stabilnost finansijskog sistema, jer posledice njihovog visokog rizika u poslovanju i eventualne gubitke ne bi snosila država, već vlasnici kapitala, a Narodna banka Srbije ima dovoljno zaposlenih da ih efikasno kontroliše.

U predstavljaju rezyltata ovogodišnje, sedme po redu „Ankete 1.000 preduzeća”, koju je u našoj zemlji USAID sprovodio od 2011., konstatuje se da „izrazito ograničen pristup različitim izvorima finansiranja za mikro, mala i srednja preduzeća u Srbiji predstavlja jednu od najvećih prepreka rastu domaće ekonomije, da više od dve trećine preduzeća (69 odsto), u 2017. nije pozajmljivalo novac za finansiranje razvoja, u poređenju sa 31 odsto u 2011. Ovogodišnja anketa pokazala je da 84 preduzeća finansira svoj rast iz sopstvenih sredstava, a ostali modeli finansiranja gotovo se uopšte ne koriste. Ovo nameće mnoga pitanja, a jedno od njih je – koliko su banke tome doprinele visokim kamatama i maržama.

Aleksandar Gračanac, iz Sektora za preduzetništvo u Privrednoj komori Srbije, podseća da je za period 2015–2020, predviđeno da se unaprede alternativni izvori finansiranja donošenjem zakona o mikrofinansiranju.

Prema rečima Katarine Obradović-Jovanović, pomoćnice ministra u Sektoru za razvoj MMSP Ministarstva privrede, ovaj vladin resor je uradio dosta na stvaranju različitih mogućnosti finansiranja privatnog sektora, a nova zakonska regulativa, koja treba da omogući rad fondova, u nadležnosti je Narodne banke Srbije i Ministarstva finansija.

Svetlana Tolmačeva-Dingarac, predsednica Upravnog odbora Prokredit banke, međutim, tvrdi da je bankarsko tržište u Srbiji visoko konkurentno i da banke sada finansiraju „sve što je iole održivo i isplativo”. Početnike u poslovanju, takozvane startapove, banke retko podržavaju, kaže, zato što je njihov rizik previsok.

– Rizične poduhvate ne bi kreditirale ni neke druge finansijske institucije, bar ne na način na koji banke odobravaju kredite – kaže Obradović-Jovanović. – Nenaplativi kredit nije samo problem za onoga ko je takav kredit dao, već i za onoga ko ga je uzeo. Neka porodica može da krene u rizičan posao, može da dobije kredit od neke nebankarske institucije, ali ako ta porodica da svoj stan pod hipoteku, nije dobro da ostane bez stana.

Iz Narodne banke „Politici” je saopšteno da je rešenjem guvernera 22. februara 2016. godine osnovana radna grupa za izradu predloga za unapređenje pravnog okvira u oblasti finansijskih usluga, kojim bi se omogućilo osnivanje i poslovanje nedepozitnih finansijskih institucija (NDFI). Od ključnog je značaja, kažu u NBS, da se uspostave visoki standardi, pre svega da bi se zaštitili korisnici finansijskih usluga, uz primenu direktiva Evropske unije.

Komеntari2
bbf76
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

goran
kakve nam darove CIA, ups, USAID donosi sada....hoće li biti osiromašenog uranijuma?
nikola andric
Hartije (bez) vrednosti (pokrica) u zacaranom krugu odnosno lavirintu. Kad evropska centralna banka kupuje obligacije drzava i preduzeca evropske grupe ( evro drzava) to se interpretira kao ''stampanje para''. Cinjenica je pak da obe vrste hartija od ''vrednosti'' nemaju nikakvu vrednost ''po sebi''. Novac centralne banke nije dug odnosno potrazivanje prema centralnoj banki. Fiktivna vrednost novca je bazirana na psihologiji gradjana ili potrosaca. Razne valute se razlicito vrednuju bez ikakve teorije vec svakodnevnim izvestavanjem o njihovom ''jojo'' kretanju. Ako jedan kilogram upotrebljavamo kao ''meru'' onda vrednost novca moze biti 700 grama jednog dana , 800 drugog, itd, ali nikad kao jedan kilogram. Duznicka kriza je pokazala koliko su sve centralne i druge banke bile ''sigurnije'' od privatnih akcija ili privatnih obligacija. Imovinsko- pravna razlika je da privatnike mozete tuziti ali ne centralnu i druge banke. Ekonomija baziarana na iluzijama odnosno traznji i ponudi.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja