ponedeljak, 21.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:05
IN­TER­VJU: ĐA ŽANG­KE, re­di­telj

Skrom­ni mo­gul ne­za­vi­snog ki­ne­skog fil­ma

Već tri go­di­ne ki­ne­ski re­di­te­lji sni­ma­ju vi­še od 700 fil­mo­va go­di­šnje, a ogrom­na ve­ći­na tih de­la ta­len­to­va­nih i mla­dih auto­ra ne uspe­va da do­đe do pu­bli­ke
Autor: Dubravka Lakićsubota, 04.11.2017. u 22:00
Ђа Жанг­ке не­за­ви­сни ре­ди­тељ, про­ду­цент, ди­стри­бу­тер и осни­вач фе­сти­ва­ла у Пин­гјау (Фо­то: Д. Ла­кић)

Pin­gjao – Đa Žang­ke, slav­ni ki­ne­ski sce­na­ri­sta, re­di­telj, pro­du­cent, čak i di­stri­bu­ter – sve u sve­mu ve­li­ki bo­rac za op­sta­nak u ki­ne­skom ne­za­vi­snom film­skom stva­ra­la­štvu, sa­da je i osni­vač me­đu­na­rod­nog „Pri­kri­ve­ni ti­gar, skri­ve­ni zmaj” Pin­gjao fe­sti­va­la i idej­ni tvo­rac umet­nič­kog se­la sa film­skom ško­lom, iz­lo­žbe­nim pro­sto­rom, čak i re­sto­ra­nom u bli­zi­ni nje­go­vog rod­nog gra­da u po­kra­ji­ni Šan­si.

Tvo­rac svet­ski na­gra­đi­va­nih fil­mo­va po­put „Plat­for­me”, „Sve­ta”, „Ne­po­zna­tog za­do­volj­stva”, „Mr­tve pri­ro­de”, „Do­di­ra gre­ha” i „Pla­ni­ne mo­gu da odu”, iz­vr­stan je do­ma­ćin. Str­pljiv pred sa­go­vor­ni­ci­ma, do kra­ja po­sve­ćen film­skim stva­ra­o­ci­ma – i oni­ma iz Ki­ne i oni­ma ko­ji su pri­sti­gli iz 18 dr­ža­va sve­ta ka­ko bi upra­vo u Pin­gjau stvo­ri­li pra­vu film­sku po­ro­di­cu. In­ter­ak­tiv­ni fe­sti­val, iako u svom nul­tom iz­da­nju, po­ka­zao se kao ve­o­ma uspe­šan, a u eks­klu­ziv­nom in­ter­vjuu za „Po­li­ti­ku” Đa Žang­ke ot­kri­va ne­ke od raz­lo­ga za­što je to ta­ko...

Ka­da sam sa­zna­la da će­te bli­zu rod­nog gra­da osno­va­ti fe­sti­val i vi­de­la ka­ko to mo­že da iz­gle­da, po­mi­sli­la sam da me sve ovo pod­se­ća na Ku­sten­dorf fe­sti­val Emi­ra Ku­stu­ri­ce, ali u mno­go ve­ćem for­ma­tu?

Mo­žda to zna­či da i Ku­stu­ri­ca i ja ima­mo do­bre ide­je i da že­li­mo da po­mog­ne­mo mla­dim umet­ni­ci­ma i da ne­što na­u­če i da se pro­bi­ju kao stva­ra­o­ci. Ova mo­ja ide­ja ima dva aspek­ta. Je­dan se sa­gle­da­va u da­na­šnjoj si­tu­a­ci­ji u ko­joj se na­la­ze ki­ne­ski auto­ri, a dru­ga u po­lo­ža­ju da­na­šnje ki­ne­ske pu­bli­ke. Već tri go­di­ne za re­dom ki­ne­ski re­di­te­lji sni­ma­ju vi­še od 700 fil­mo­va go­di­šnje, a ogrom­na ve­ći­na tih de­la ta­len­to­va­nih i mla­dih auto­ra ne uspe­va da do­đe do pu­bli­ke, jer ki­ne­ski di­stri­bu­te­ri ni­su mno­go za njih za­in­te­re­so­va­ni. Za­to sam se tru­dio da osnu­jem fe­sti­val u Pin­gjau ka­ko bih stvo­rio svo­je­vr­snu plat­fo­r­mu za njih, upo­znao i pu­bli­ku i di­stri­bu­te­re sa nji­ho­vim de­li­ma.

Da­kle, ni­ste „po­zaj­mi­li” ide­ju od Ku­stu­ri­ce?

Ni­sam (smeh), ali ću sva­ka­ko do­ći na Ku­sten­dorf da se do­bro upo­znam ka­ko to ta­mo funk­ci­o­ni­še.

Po re­cep­tu di­na­sti­je Ming
U va­šem kul­tur­no-umet­nič­kom se­lu u bli­zi­ni, osim film­ske ško­le i umet­nič­kog cen­tra otvo­ri­li ste i re­sto­ran, zna­te li vi da ku­va­te?Ne, ne znam da ku­vam, ali umem da oda­be­rem do­bro je­lo (smeh). Sa­mo sam že­leo da po­se­ti­o­ci i stu­den­ti ima­ju gde da se hra­ne i da ku­ša­ju pra­va, tra­di­ci­o­nal­na je­la iz ove obla­sti ko­ja se pre­no­se iz ge­ne­ra­ci­je u ge­ne­ra­ci­ju. To što će­te vi ta­mo je­sti je­su je­la po re­cep­tu­ri ta­ko­zva­ne car­ske ku­hi­nje. Ti re­cep­ti bi­li su za­bra­nje­ni za ko­ri­šće­nje to­kom Ki­ne­ske re­vo­lu­ci­je, ali su ih sta­nov­ni­ci lju­bo­mor­no ču­va­li ta­ko da su da­nas ta je­la div­nih uku­sa na na­šim tr­pe­za­ma. Ti re­cep­ti su u ove kra­je­ve pre neka če­ti­ri ve­ka sti­gli za­jed­no sa dva unu­ka iz car­ske di­na­sti­je Ming, ko­ji su vla­da­li Fin­gjen­gom i ovim pro­sto­ri­ma. Sa­da ste i vi u pri­li­ci da uži­va­te u uku­su isto­ri­je i uku­su je­la di­na­sti­je Ming i u spe­ci­jal­nom vi­nu zva­nom fen­đo...

Svi prak­tič­no ži­vi­mo na in­ter­ne­tu, ko­li­ko su mla­dim ki­ne­skim re­di­te­lji­ma do­stup­ni ino­stra­ni fil­mo­vi na ovaj na­čin?

Do­stup­ni su, mno­go se „ski­da” sa in­ter­ne­ta, ali sam ja že­leo da im na fe­sti­va­lu omo­gu­ćim da se upo­zna­ju sa kva­li­tet­nim film­skim de­li­ma iz Evro­pe, Afri­ke, La­tin­ske Ame­ri­ke i sa­me Ki­ne. Ho­li­vud­ske fil­mo­ve gle­da­ju u mul­ti­plek­si­ma Pe­kin­ga i Šan­ga­ja, a  mi upra­vo že­li­mo da im po­ka­že­mo da po­sto­ji još mno­go fil­mo­va ko­ji se stva­ra­ju van Ho­li­vu­da. Da po­ka­že­mo ka­ko i fil­mo­vi mla­dih ki­ne­skih ta­le­na­ta za­vre­đu­ju nji­ho­vu pa­žnju.

Ko je za vas u Ki­ni znao pre ne­go što ste osvo­ji­li „Zlat­nog la­va” u Ve­ne­ci­ji?

Sa­mo ma­la gru­pa fil­mo­fi­la i ma­li broj ki­ne­ske pu­bli­ke. Ka­da sam osvo­jio na­gra­du sve je kre­nu­lo na­bo­lje.

I to je je­dan od raz­lo­ga za po­sto­ja­nje ovog fe­sti­va­la – da za no­ve ki­ne­ske re­di­te­lje do­ma­ća pu­bli­ka ču­je pre ne­go što ne­gde u sve­tu osvo­je na­gra­de?

Da, i to je raz­log. Ali sa dru­ge stra­ne na ovaj na­čin mi stva­ra­mo i no­vu pu­bli­ku za na­še fil­mo­ve.

Ko­ji od va­ših fil­mo­va ki­ne­ska pu­bli­ka naj­vi­še vo­li?

Ne­ki od mo­jih fil­mo­va, po­put „Plat­for­me” ko­ji je du­go bio za­bra­njen za pri­ka­zi­va­nje, ili na­gra­đe­nog „Mr­tva pri­ro­da”, ki­ne­ska pu­bli­ka ni­je mo­gla od­mah da gle­da u bi­o­sko­pi­ma. Pro­la­zi­lo bi i po tri go­di­ne dok ni­su ušli u bi­o­sko­pe. „Mr­tvu pri­ro­du” je na kra­ju gle­dao ve­o­ma ma­li broj gle­da­la­ca, ali im se film do­pao. Ka­ko vre­me pro­la­zi sve vi­še lju­di pri­ča i di­sku­tu­je o ovim mo­jim fil­mo­vi­ma, ta­ko da oni za­pra­vo ima­ju dug ži­vot. Ipak, Ki­ne­zi naj­vi­še vo­le moj film „Pla­ni­ne mo­gu da odu”. On je imao naj­vi­še uspe­ha kod ki­ne­ske pu­bli­ke.

Osta­li ste ver­ni svom rod­nom kra­ju, baš kao što ste osta­li ver­ni i svom spe­ci­fič­nom film­skom sti­lu?

Je­sam, to je deo mo­je pri­ro­de. Ostao sam ve­ran svo­jim emo­ci­ja­ma i u ži­vo­tu i na fil­mu. Fin­gjeng i drev­ni Pin­gjao sa du­gom kul­tur­no-isto­rij­skom tra­di­ci­jom su ma­li gra­do­vi, ko­ji su u kul­tu­ro­lo­škom smi­slu du­go bi­li skraj­nu­ti od oči­ju naj­ve­ćih ki­ne­skih me­tro­po­la. Sa­da su ova dva gra­da u po­kra­ji­ni Šan­si pra­vi kul­tur­ni i umet­nič­ki cen­tri. Ve­li­ki pro­sto­ri za sli­kar­sko, po­zo­ri­šno, mu­zič­ko i film­sko stva­ra­la­štvo, kao i za pra­ve ma­le ar­hi­tek­ton­ske pod­vi­ge. Sa­da ima­mo sve što ima­ju i Pe­king i Šan­gaj. U ma­njem for­ma­tu, ali ne i ma­nje zna­čaj­no. A od Pe­kin­ga do Pin­gja­oa se sti­že za sve­ga tri sa­ta i ta­ko smo bli­zu svi­ma ko­ji že­le da vi­de na­še kul­tur­ne sa­dr­ža­je.

Ni­ste ni­ka­da po­že­le­li da ži­vi­te u ve­li­kim ki­ne­skim gra­do­vi­ma ili mo­žda ne­gde u Evro­pi?

U Pe­kin­gu sam ži­veo sa­mo to­kom go­di­na stu­di­ja i vra­tio se u mo­ju rod­nu „film­sku pa­la­tu”. Za­i­sta ne vo­lim da gle­dam fil­mo­ve u tr­žnim cen­tri­ma, vo­lim pra­ve bi­o­sko­pe i za­to smo to na­pra­vi­li ov­de. Fil­mo­vi na fe­sti­va­li­ma u Pe­kin­gu i Šan­ga­ju pri­ka­zu­ju se upra­vo u mul­ti­plek­si­ma u tr­žnim cen­tri­ma i pu­bli­ka tr­či iz jed­nog u dru­gi. Pin­gjao, ko­ji je sam po se­bi pra­va ze­mlja ču­da sa­da ima svoj film­ski pro­stor u ko­jem se fil­mo­vi gle­da­ju fo­ku­si­ra­no, na mi­ru i sa uži­va­njem.

Pr­vi put sam pri­me­ti­la da se Ki­na za­i­sta ve­li­kom br­zi­nom me­nja za­hva­lju­ju­ći va­šem fil­mu „Dodir gre­ha”?

Sva­ki moj film od 1997. go­di­ne za­pra­vo je be­le­žio na­čin ži­vo­ta u Ki­ni i od­u­vek me je in­te­re­so­va­lo upra­vo to – da be­le­žim šta se tog tre­nut­ka do­ga­đa u Ki­ni. Za­to ste vi i uoči­li da su u mo­jim fil­mo­vi­ma za­be­le­že­ne i pro­me­ne u Ki­ni. Mi­slim da je tu ne­gde i svr­ha mog film­skog stva­ra­la­štva. Da bu­dem uvek bli­zu stvar­no­sti.


Komentari1
50a5d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

SMAD
Kvalitetan tekst ...za ucenje o filskoj umernosti u Kini ...Hvala Dubravka!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja