ponedeljak, 12.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:59

Po­la ve­ka be­o­grad­skih di­sko­te­ka

Pr­va di­sko­te­ka u Be­o­gra­du „Kod La­ze Še­će­ra” otvo­re­na je de­ce­ni­ju pre ču­ve­nog nju­jor­škog „Stu­di­ja 54”, a na spek­ta­ku­lar­nom otva­ra­nju „Ce­pe­li­na” bio je ceo voj­ni i po­li­tič­ki vrh ze­mlje
Autor: Katarina Đorđevićsubota, 04.11.2017. u 22:00
Разиграни Београд шездесетих година (Фото Приватна архива Дарка Ћирића)

Oče­ki­va­lo se da će na otva­ra­nje pr­ve di­sko­te­ke u Be­o­gra­du 24. apri­la 1967. go­di­ne do­ći lič­no lord Sno­u­don, su­prug kra­lji­ce Mar­ga­re­te. Ume­sto nje­ga, na otva­ra­nje klu­ba „Kod La­ze Še­će­ra”, ko­ji se sme­stio u po­dru­mu da­na­šnjeg Do­ma Je­vre­ma Gru­ji­ća u Sve­to­gor­skoj uli­ci broj 17, do­šao je kul­tur­ni krem pre­sto­ni­ce – Mi­ra Tra­i­lo­vić, Jo­van Ći­ri­lov, Ivan Ta­ba­ko­vić, Du­šan Ma­tić i sko­ro ceo glu­mač­ki an­sambl pr­vih „kom­ši­ja” iz Ate­ljea 212. Za osni­va­nje pr­ve di­sko­te­ke na Bal­ka­nu, ko­ja je svo­ja vra­ta otvo­ri­la či­ta­vu de­ce­ni­ju pre ču­ve­nog nju­jor­škog „Stu­di­ja 54”, naj­za­slu­žni­ji je bio La­zar Še­će­ro­vić, pre­vo­di­lac, bon­vi­van i Gru­ji­ćev di­rek­tan po­to­mak, a te 1967. go­di­ne u Evro­pi di­sko­te­ke su ima­li sa­mo Pa­riz, Lon­don i Mi­la­no. Rad­no vre­me je bi­lo čed­no – od po­la se­dam do je­dan iza po­no­ći, ulaz se sim­bo­lič­no na­pla­ći­vao, a u dis­ko­te­ci se slu­ša­la do­bra so­ul mu­zi­ka – Are­ta Fren­klin, Otis Re­ding, gru­pa „Temp­tejšns” i Da­sti Spring­fild.

Pro­ći će ne­ko­li­ko go­di­na pre ne­go što će se i u na­šim dis­ko-klu­bo­vi­ma za­vr­te­ti pra­va dis­ko-ku­gla, ali je i ve­če u ma­le­nom dis­ko-po­dru­mu kod La­ze Še­će­ra pred­sta­vlja­lo pra­vo osve­že­nje u od­no­su na noć­nu po­nu­du ko­ja je Be­o­gra­đa­ni­ma do ta­da bi­la na ras­po­la­ga­nju, pri­ča­ju dr Ma­ja Vu­ka­di­no­vić i Alek­san­dra Mi­ka­ta, autor­ke knji­ge „Hro­ni­ka do­brog pro­vo­da”, iz­da­te po­vo­dom po­la ve­ka be­o­grad­skih di­sko­te­ka.   

Ka­da je di­sko­te­ka po­red Ate­ljea 212 za­tvo­re­na, svi ko­ji­ma je klub La­ze Še­će­ra bio „dru­ga ku­ća” ubr­zo su pro­na­šli no­vo me­sto za „ši­ze­nje”. Bio je to Dom omla­di­ne, ko­ji je sre­di­nom 1969. go­di­ne do­bio dis­ko-klub „202”. Sre­di­nom še­zde­se­tih ta­mo se ple­sa­lo do iz­ne­mo­glo­sti, a svi­ra­le su vr­hun­ske grad­ske rok iko­ne tog vre­me­na – „Si­lu­e­te”, „Cr­ni bi­se­ri”, „Džen­tlme­ni”, „Zlat­ni de­ča­ci”... Me­đu­tim, za­huk­ta­va­nje be­o­grad­skog noć­nog ži­vo­ta po­či­nje 1971. go­di­ne ka­da je otvo­re­na naj­po­zna­ti­ja i naj­bo­lja ju­go­slo­ven­ska di­sko­te­ka.

„Na spek­ta­ku­lar­nom otva­ra­nju ’Ce­pe­li­na’ bio je pri­su­tan voj­ni i po­li­tič­ki vrh ze­mlje i di­plo­mat­ski kor, slu­žio se ka­vi­jar s Ti­to­vih po­slu­žav­ni­ka, a na vr­hun­cu sla­ve ova di­sko­te­ka je ima­la vi­še od 10.000 čla­no­va. ’Ce­pe­lin’ je imao tri ple­sna po­di­ju­ma i pr­vo­kla­sno ozvu­če­nje, a sa­ma unu­tra­šnjost di­sko­te­ka pod­se­ća­la je na bri­tan­ski klub ’La­val­bon’ – pod od cr­nog ska­ja, me­sing ko­ji do­mi­ni­ra pro­sto­rom, luk­su­zni se­pa­rei, pli­ša­ne fo­te­lje, dva­de­set vr­sta ogle­da­la, hi­lja­du bo­je­nih si­ja­li­ca i stro­bo­skop nad sva­kim po­di­ju­mom ko­ji stva­ra ve­se­lu i po­ma­lu psi­ho­de­lič­nu at­mos­fe­ru.

Mno­ge grad­ske fa­ce sla­žu se da ’Ce­pe­lin’ ni­je imao kon­ku­ren­ci­ju, ali is­ti­ču da je bi­lo za­ni­mlji­vo i ve­če pro­ve­sti u ’Akva­ri­ju­su’. Ovaj ma­li po­drum­ski pro­stor u De­li­grad­skoj uli­ci 7, sme­šten u ku­ći ko­ja je pri­pa­da­la sli­ka­ru Mi­ću Tr­nav­cu, bio je je­di­na di­sko­te­ka ko­ja je mo­gla da od­vu­če bar deo po­se­ti­la­ca ’Ce­pe­li­na’. Tu se oku­plja­la šmin­ker­ska eki­pa s du­bo­kim dže­pom – bo­ga­ti advo­ka­ti, po­li­ti­ča­ri i spor­ti­sti, a ple­sa­lo se uz mu­zi­ku Bi Dži­za, Eri­ka Šar­de­na, Bo­ni M, Aman­de Lir...”, pri­ča dr Ma­ja Vu­ka­di­no­vić, kul­tu­ro­log i pro­fe­sor na Fa­kul­te­tu pri­me­nje­nih umet­no­sti.

Pred na­je­zdom di­sko­te­ka po­kle­kla je i bo­em­ska Ska­dar­li­ja, a pre­ko pu­ta „Tri še­ši­ra” ugne­zdio se „Mo­nokl” na či­jem je otva­ra­nju pe­va­la Sil­va­na Ar­me­nu­lić, a o sme­nji­va­nju plo­ča vo­dio je ra­ču­na Mak­sa Ća­to­vić, ko­ji je pret­hod­no bio di-džej u „Ce­pe­li­nu”. Kra­jem se­dam­de­se­tih go­di­na na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu otvo­ren je klub „F” – mu­zič­ko uto­či­šte za hi­pi­ke, ro­ke­re i grad­ske al­ter­na­tiv­ce ko­ji su se nji­ha­li uz „Dor­se” i „Led Ce­pe­lin”.

„Ču­ve­na ’Aka­de­mi­ja’ otvo­re­na je kra­jem 1981. go­di­ne. Mrač­ni klub na sve­ga 50 me­ta­ra od Ka­le­meg­da­na bio je kao stvo­ren za na­stu­pe ro­ke­ra. Na ’Aka­de­mi­ji’ su se su­sre­ta­li ro­ke­ri, umet­ni­ci, de­ca funk­ci­o­ne­ra, bun­tov­ni­ci sa raz­lo­gom ili bez nje­ga i rva po­sta­va EKV-a – Mi­lan Mla­de­no­vić, Mar­gi­ta Ste­fa­no­vić i Bo­jan Pe­čar. Ovaj klub bio je bit­na tač­ka u od­ra­sta­nju i sa­zre­va­nju ne­ko­li­ko ge­ne­ra­ci­ja – ve­ro­vat­no je zbog to­ga op­stao sve do 2011. go­di­ne. En­te­ri­jer, kon­cept i mu­zi­ka ri­val­ske ’Zve­zde’ – di­sko­te­ke ko­ja je 1983. go­di­ne otvo­re­na pre­ko pu­ta ’Aka­de­mi­je’ bi­li su pot­pu­no su­prot­ni. Ona je bi­la i osta­la sim­bol šmin­ker­ske di­sko­te­ke. Za član­sku kar­tu ’Zve­zde’ po­te­za­le su se po­li­tič­ke i dru­ge ve­ze, ali je naj­bo­lja pro­pu­sni­ca bio mo­de­ran i atrak­ti­van iz­gled.

Skro­je­na po me­ri bo­ga­ta­ša i otvo­re­na s ide­jom da oku­pi slav­ne i bo­ga­te, le­pe de­voj­ke i zve­zde šou-bi­zni­sa di­sko­te­ka ’Du­ga’ br­zo je ste­kla sta­tus klu­ba za po­zna­te. Njen ri­val po­sta­je ’Na­na’ na Se­nja­ku ko­ja je odi­sa­la ele­gan­ci­jom ma­log noć­nog klu­ba i bi­la pre­fi­nje­ni­ja i ur­ba­ni­ja”, pri­se­ća­ju se na­še sa­go­vor­ni­ce.

Po­sle sti­dlji­vih še­zde­se­tih, ve­se­lih se­dam­de­se­tih i bun­tov­nih osam­de­se­tih, Be­o­gra­đa­ni su za­ko­ra­či­li u de­ce­ni­ju ko­ja je bi­la obe­le­že­na lo­šim ve­sti­ma, a ras­pad Ju­go­sla­vi­je, rat­no okru­že­nje, sank­ci­je i su­no­vrat stan­dar­da sna­žno su uti­ca­li i na noć­ne pla­no­ve Be­o­gra­đa­na. Na uli­ca­ma je za­vla­da­la mo­da u sti­lu Ce­ce Ra­žna­to­vić, opa­sni mom­ci po­če­li su da osva­ja­ju i noć­nu sce­nu i da gi­nu u di­sko­te­ka­ma, a sla­vu di­sko­te­ka pre­u­zi­ma­ju fol­ko­te­ke i spla­vo­vi. Mla­di po­či­nju da hr­le u „Lu­kas” ko­ga je pro­sla­vio isto­i­me­ni pe­vač i „Tri­ton”, a do kra­ja de­ve­de­se­tih spla­vo­vi su pot­pu­no za­tr­pa­li Sav­ski kej i pre­šli na Du­nav.


Komentari20
70fff
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

ljubomir
sve je u principu hronoloski tacno..samo jedna izpravka..kuca u kojoj je bila diskoteka Akvarijus u Deligradskoj nije kuca Mice Trnavca vec porodice njegove supruge Dusice..
Scorpio
Je li moguće da se ne pomene jedini koji i do danas nekako opstaje - čuveni KST?
Sizike i sizeri
Pitam se cemu sluzi paralela da je "Kod Laze Secere" otvorena dekadu pre Studia 54. Da nece mozda autorka da tvrdi da Njujork nije imao diskoteku pre Studia 54? Sam Studio 54 je bio ekskluzivan u svetskim okvirima i secam se prica da je svetski jet set leteo za Njujork samo zbog jedne noci djuske u toj dikoteci.
Дарко Чварковић
Холивуд је испао победник Првог ладног рата. Овај Други, ако не ошиша Земљу на нуларицу, вратиће на трон поражену страну . "...а коло среће се окреће, и преплиће и заплиће..."
Данило
Ди - џеј је пригушио глас родитеља. Младима зуји у ушима. Али, и родитељи су стасали у диску, зујало је и њима. Зујимо и као народ, свима идемо себи не долазимо. Ипак, има младих који посте и Богу се моле, за разлику од родитеља, ту је нада.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja