petak, 16.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:14
PR­O­BLE­MI KO­JI SU PRA­TI­LI IZ­GRAD­NjU SIM­BO­LA BE­O­GRA­DA

Lo­ša izo­la­ci­ja, pod­zem­ne vo­de i ma­njak pa­ra i u „zlat­no do­ba”

Autor: Dejan Aleksićsubota, 04.11.2017. u 22:00
Палата Србија (Фото Д. Јевремовић)

Rok za za­vr­še­tak ve­li­kih ra­do­va na cen­tral­nim sa­o­bra­ćaj­ni­ca­ma po­la­ko is­ti­če. Go­to­vo si­gur­no, jed­na od glav­nih te­ma u ne­de­lja­ma ko­je pred­sto­je bi­će ka­kav je kva­li­tet ura­đe­nog, da li je mo­glo br­že, bo­lje, jef­ti­ni­je... I ne­će bi­ti pr­vi put. Jer po­sle ka­pi­tal­nih ra­do­va u pre­sto­ni­ci, me­se­ci­ma, pa i go­di­na­ma ko­je su usle­di­le, vo­di­le su se i struč­ne i ne­struč­ne ras­pra­ve. Ne­ke za­mer­ke su, vre­me je po­ka­za­lo, bi­le na me­stu, ne­ke i ne. Ali, za­jed­nič­ko svim ve­li­kim ra­do­vi­ma u gra­du je­ste to što ni­šta ni­je pr­o­šlo glat­ko. Ili su se maj­sto­ri tr­ka­li sa vre­me­nom, ili su se usred po­sla po­ja­vlji­va­li ne­pred­vi­đe­ni pr­o­ble­mi i ne­do­sta­tak nov­ca, ili je kva­li­tet tr­peo na­u­štrb ro­ko­va.

Že­le­znič­ka sta­ni­ca „Vu­kov spo­me­nik” i lo­ša fo­li­ja

Je­dan od naj­lep­ših že­le­znič­kih obje­ka­ta u Sr­bi­ji gra­đen je u naj­go­re vre­me za na­šu ze­mlju. Ra­do­vi su po­če­li 1989. ka­da je si­tu­a­ci­ja u ve­li­koj Ju­go­sla­vi­ji bi­la još ko­li­ko-to­li­ko sta­bil­na, ali glav­na grad­nja od­vi­ja­la se u do­ba em­bar­ga uve­de­nog SR Ju­go­sla­vi­ji. Sta­ni­ca pred­vi­đe­na i kao jed­na od ta­ča­ka bu­du­ćeg pre­sto­nič­kog me­troa sve­ča­no je otvo­re­na le­ta 1995. go­di­ne. Ali, za nje­nu grad­nju se ve­zu­ju dve in­te­re­sant­ne či­nje­ni­ce. Ka­ko je pre ne­ko­li­ko go­di­na u jed­nom in­ter­vjuu uka­za­la Slo­bo­dan­ka Gru­den, gra­do­na­čel­ni­ca Be­o­gra­da u vre­me grad­nje sta­ni­ce, ovaj ne­i­mar­ski po­du­hvat je fi­nan­si­ra­la i ban­ka Da­fi­ne Mi­la­no­vić, ban­kar­ke ko­ju mno­ge srp­ske šte­di­še ne pam­te po do­bru. Dru­ga či­nje­ni­ca od­no­si se na sa­me ra­do­ve. Ovih da­na se u na­šem li­stu ogla­sio arhi­tek­ta Mi­ro­slav Si­me­u­no­vić ko­ji je, ka­ko je na­veo, bio za­du­žen kao spe­ci­ja­li­sta za kon­tro­lu ro­ko­va i kva­li­te­ta. Ka­ko je na­po­me­nuo, zbog žur­be da se do kra­ja ja­nu­a­ra 1994. go­di­ne za­vr­ši jed­na od fa­za ra­do­va (is­pod Ru­zvel­to­ve, sve do te­me­lja Teh­nič­kog fa­kul­te­ta, od­no­sno gor­nji stroj sa ko­lo­vo­zom) ura­đe­na je lo­ša izo­la­ci­ja od at­mos­fer­skih vo­da sa ne­kva­li­tet­nom fo­li­jom. 

„Sa mo­jom fir­mom ugo­vor je ras­ki­nut jed­no­stra­no. Izo­la­ci­ja je za­tr­pa­na, as­fal­ti­ran je ko­lo­voz i po­sta­vlje­ne su tram­vaj­ske ši­ne. Već kod to­plje­nja sne­ga i pr­vih ki­ša vo­da je pr­o­cu­ri­la na lo­ka­le. Svi po­ku­ša­ji da se to po­pra­vi iz­nu­tra pr­o­pa­li su”, is­ta­kao je Si­me­u­no­vić. Pra­va pri­li­ka da se to za­i­sta po­pra­vi, pre­ma nje­go­vom mi­šlje­nju, bi­la je sa­da­šnja ob­no­va Ru­zvel­to­ve.

Pa­la­ta „Be­o­grad” i pod­zem­ne vo­de

Za raz­li­ku od sta­ni­ce kod Vu­ka, pa­la­ta „Be­o­grad” (po­pu­lar­na „Be­o­gra­đan­ka”) ni­ca­la je, pre­ma oce­ni mno­gih, u „zlat­no do­ba” raz­vo­ja gra­da, ka­da je na če­lu pre­sto­ni­ce bio Bran­ko Pe­šić. Grad­nja ove vi­še­sprat­ni­ce za­po­če­la je 1969. pre­ma pr­o­jek­tu dru­gog Ze­mun­ca i ime­nja­ka gra­do­na­čel­ni­ka – arhi­tek­te Bran­ka Pe­ši­ća. U grad­nji su, sto­ji u za­pi­si­ma, pri­me­nji­va­ne naj­sa­vre­me­ni­je me­to­de, a u ra­do­vi­ma je uče­stvo­va­lo 20.000 rad­ni­ka. Ali, ka­ko na­vo­de hr­o­ni­ča­ri, ni ov­de ni­je išlo sve glat­ko. Pre ne­go što su spra­to­vi po­če­li da se ni­žu na ukr­šta­ju da­na­šnjih uli­ca Kra­lja Mi­la­na, Re­sav­ske i Ma­sa­ri­ko­ve, maj­sto­ri su mo­ra­li da se iz­bo­re za pod­zem­nim vo­da­ma, ko­je u ovom de­lu gra­da ni­su bi­le no­vost. Na njih su ne­i­ma­ri na­i­šli pri­li­kom ko­pa­nja te­me­lja da­na­šnjeg sim­bo­la Be­o­gra­da.

Sku­pi auto­put i Pe­ši­će­va sna­la­žlji­vost

Da u „zlat­no do­ba” pre­sto­ni­ce grad­nja sim­bo­la Be­o­gra­da ni­je te­kla jed­no­stav­no po­tvr­đu­je još je­dan pri­mer iz pe­ri­o­da vla­da­vi­ne Pe­ši­ća – Mo­star­ska pe­tlja i auto­put kr­oz Be­o­grad, od Be­ža­nij­ske ko­se do Auto­ko­man­de. Ovaj pr­o­je­kat pot­pi­sa­li su Bra­ni­slav Jo­vin i Jo­van Ka­ta­nić i to re­še­nje bi­lo je de­se­to­stru­ko sku­plje od kon­ku­rent­skog. Ali, ka­ko se Jo­vin pr­o­šle go­di­ne pri­se­tio za „Po­li­ti­ku”, Pe­šić je po­sle oštre ras­pra­ve 1967. pre­se­kao i od­lu­čio da se ide sa tim pr­o­jek­tom, uz ša­lu da se za njih tr­o­ji­cu spre­me tri ban­de­re na Gu­be­rev­cu ako pe­tlja ne is­pad­ne ka­ko tre­ba.

A tre­ba­lo je na­ba­vi­ti no­vac za auto­put ko­ji će bi­ti ši­ri od onog u Za­gre­bu i Lju­blja­ni. Ta ide­ja ni­je do­bi­la ze­le­no sve­tlo od Edvar­da Kar­de­lja od ko­ga se oče­ki­va­lo odo­bre­nje sa­ve­znog nov­ca za nje­no spro­vo­đe­nje. To Bran­ka Pe­ši­ća ni­je po­ko­le­ba­lo. Grad­nja auto­pu­ta je za­po­če­ta i on je otvo­ren kra­jem 1970, ali do da­na­šnjeg da­na osta­lo je ne­po­zna­to ka­ko je le­gen­dar­ni gra­do­na­čel­nik Be­o­gra­da do­šao do neo­p­hod­nog nov­ca.

„Ve­ša­la” i zbog Za­pad­ne ka­pi­je Be­o­gra­da

Da se osta­lo na pr­vo­bit­noj ide­ji, ni Za­pad­na ka­pi­ja Be­o­gra­da ne bi da­nas iz­gle­da­la ka­ko iz­gle­da. Ume­sto dve po­ve­za­ne ku­le, u ovom de­lu No­vog Be­o­gra­da sta­ja­la bi sa­mo jed­na. Da ne bu­de ta­ko, ku­mo­va­la je upor­nost arhi­tek­te Mi­haj­la Mi­tro­vi­ća. On je kra­jem še­zde­se­tih pr­o­šlog ve­ka do­bio za­da­tak da iz­gra­di zgra­du od 12 spra­to­va i me­snu za­je­di­cu u Uli­ci na­rod­nih he­ro­ja. Mi­tro­vić je ume­sto to­ga pred­lo­žio da se iz­gra­de dve ku­le po ko­ji­ma bi glav­ni grad Ju­go­sla­vi­je bio pre­po­zna­tljiv. Ospo­ra­va­nja i kri­ti­ko­va­nja pred­lo­ga je bi­lo, ali arhi­tek­ta je po­sle de­talj­nih i is­crp­nih obra­zla­ga­nja pred plan­skim ko­mi­si­ja­ma us­peo u svom na­u­mu, pa su te­me­lji po­sta­vlje­ni 1971. go­di­ne. Ali, za­to ga je ka­ri­ka­tu­ri­sta „Po­li­ti­ke” Ivo Ku­ša­nić po­ča­stio ka­ri­ka­tu­rom na ko­joj su bi­li cr­tež zgra­da i is­pod njih ve­ša­la sa tek­stom: „Za ko­ga su ve­ša­la? Za pr­o­jek­tan­ta”.

Od ad­mi­ni­stra­tiv­nog cen­tra FNRJ do pa­la­te sa­mo­stal­ne Sr­bi­je

Me­nja­nje za­mi­sli i pla­no­va u ho­du, me­ša­nje po­li­ti­ke i stru­ke mo­žda se naj­bo­lje ose­te na pri­me­ru da­na­šnje Pa­la­te Sr­bi­ja gra­đe­ne od 1948. do 1961. Zda­nju pred­vi­đe­nom za Pred­sed­ni­štvo vla­de FNRJ ni­su se sa­mo ime­na me­nja­la (po­zna­ta i kao Pa­la­ta SIV-a i Pa­la­ta fe­de­ra­ci­je), već i pla­no­vi za iz­gled. Po­sle Dru­gog svet­skog ra­ta, No­vi Be­o­grad kao deo gra­da neo­p­te­re­ćen ide­o­lo­gi­ja­ma i obe­lež­ji­ma raz­li­či­tih epo­ha bio je za­mi­šljen kao ad­mi­ni­stra­tiv­no sr­ce fe­de­ra­tiv­ne Ju­go­sla­vi­je sa kom­plek­som jav­nih zgra­da. Tu je osim pa­la­te tre­ba­lo da se na­la­ze i Mu­zej re­vo­lu­ci­je (na de­lu iz­me­đu pa­la­te i ku­le Cen­tral­nog ko­mi­te­ta KPJ), ali i zgra­da RTV Be­o­grad (u blo­ku ka Bu­le­va­ru umet­no­sti). Arhi­tek­ton­ski kon­kurs za zgra­du Pred­sed­ni­štva ras­pi­san je kra­jem 1946, a po­sle ne­ko­li­ko me­se­ci iza­bra­no je re­še­nje ti­ma za­gre­bač­kih arhi­te­ka­ta. Grad­nja je po­če­la u le­to 1948, ali je pre­ki­nu­ta sa­mo go­di­nu ka­sni­je. Do ta­da je ura­đen je­di­no „ske­let” boč­nih de­lo­va zgra­de i deo sre­di­šnjeg anek­sa. Ali, osim ide­je o zgra­di u ob­li­ku la­ti­nič­nog H, u go­di­na­ma ko­je su usle­di­le do­sta to­ga je pr­o­me­nje­no iz pr­vo­bit­nog pr­o­jek­ta. Ju­go­sla­vi­ja ko­ja je u go­di­na­ma pred po­če­tak grad­nje pa­la­te bi­la okre­nu­ta SSSR-u, nji­ho­vom sti­lu grad­nje, po­sle su­ko­ba kra­jem če­tr­de­se­tih na­pu­šta ovaj pra­vac što se od­ra­zi­lo i na grad­nju pa­la­te. Ona je na­sta­vlje­na tek 1955. i to po pr­o­jek­tu arhi­tek­te Mi­ha­i­la Jan­ko­vi­ća, u mo­der­ni­stič­kom du­hu. Cen­tral­ni aneks ka re­ci je po­ru­šen, a ume­sto jed­nog glav­nog ula­za osmi­šlje­na su dva, od ko­jih je za sve­ča­ni od­re­đen onaj ka Bu­le­va­ru Mi­haj­la Pu­pi­na. Ko­ri­go­va­na je i pr­vo­bit­no za­mi­šlje­na unu­tra­šnjost pa­la­te. Za­po­če­ta kao ma­siv­no zda­nje fe­de­ral­ne vla­de u okvi­ru kom­plek­sa jav­nih zgra­da, ova zgra­da je sve­ča­no otvo­re­na 1961. kao Pa­la­ta SIV-a u či­ji kom­ši­luk se ni­ka­da ni­su do­se­li­li Mu­zej re­vo­lu­ci­je i na­ci­o­nal­na te­le­vi­zi­ja.  


Komentari7
3e937
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Neša
Istina kad tad ispliva. Na izborima za opstanak liberalskog D(O)S-a izborni slogan je glasio "Stručnost iznad politike". Nažalost, neprosvećeni ne znaju kako stvari funkcionišu. Urušavamo se decenijama zbog te iste "stručnosti" potkrepljene "znanjem" potvrđene "diplomama".
Milan
Brze je sigurno moglo
Mara M.
Kako pripadam stručnom delu javnosti moram da primetim da većina radova nije na stručnoj osnovi, odnosno da želje nisu u skladu sa stručnim znanjima sadašnjih izvodjača. To će opet vreme dokazati, ali... Namučiše se gradjani grada onoliko, još nije ni gotovo ali je zato upaljena novogodišnja rasveta. Zbog turista. Valjda da se bolje vide iskopine... Mogu da naslutim da i radnika prečesto nije bilo na gradilištima (da rade) iz "objektivnih razloga". Sve u svemu nestručni kolo vode a mi plaćamo. I tu nije zatvoren krug.
Radmila Mišić
"Ne zna se kako je B.Pesic smogao para za petlje prema autoputu"...Pa verovatno je diskretno izreketirao beogradske firme jer srpska privreda nikad nije bolje stajala i vise izvozila nego pod "liberalima", kojima je i Pesic pripadao-zato je i gurnut u penziju nesto posle liberala. A Kardelj, Tito i komp. su se usrdno trudili 40 godina (uz sadejstvo srpskih "jagnjecih brigada") da Srbija i Beograd sto vise zaostaju za republikama "tisucljetnje kulture".Ja zaista ne znam zasto nijedan novinar dosad nije to eksplicitno napisao i zasto se SANU i Privredna komora Srbije nikad nisu pozabavili ovom pojavom.
zarijeart
pa možda zato što to sve i nije istina
Preporučujem 17
Mihailo Vuković
Gle , neko se setio podzemnih voda . Sećam se da je prilikom kopanja u ,, Mitićevoj rupi '', pa temeljima za ,, Beograđanku '', otkrivena prava podzemna reka , koja se sliva ispod Nemanjine do Save . Sada samoproklamovani stručnjaci već tri godine pokušavaju da ovu i druge podzemne slivove iz ,, Bare Venecija '', ispumpaju u površinski tok Save ! ? ! ?
Јовиша Видић од Рудина
Порок који је некад текао од Црвеног Крста, уливао се у велику бару на Славији, од Славије је отока текла данашњом Немањином у Саву. У то доба било је забавно ловити патке на Славији. Лиценцирани Београђани морали су нешто научити о Београду пре него што га почну раскопавати.
Preporučujem 47

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja