petak, 24.11.2017. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:40

Holandija pamti srpske žrtve

Publikacija koja čuva sećanje na stradanja srpskih vojnika iz Prvog svetskog rata na holandskom tlu predstavljena je u Muzeju srpske diplomatije
Autor: Dimitrije Bukvićnedelja, 05.11.2017. u 12:24
Фебруар 1919: помоћна болница за српске војнике у Ротердаму (Фото Х. А. ван Оудгарден)

Uoči 11. novembra – Dana primirja u Prvom svetskom ratu – i to u godini kada se obeležava vek od uspostavljanja diplomatskih odnosa Srbije i Holandije, u Muzeju srpske diplomatije je predstavljena publikacija „Srpski vojnici iz Prvog svetskog rata preminuli u Holandiji”. Autori ove brošure su jedna Srpkinja – filolog Tatjana Vendrig – i dvojica Holanđana – Tatjanin suprug Fabijan Vendrig, politikolog, kao i Džon Stinen, savetnik u holandskoj vladi. Oni su na pedesetak stranica predstavili istorijske činjenice o tome kako je Holandija posle rata prihvatila mnoge ratne zarobljenike kako bi im, u saradnji sa savezničkim državama, omogućila repatrijaciju. Među njima je bilo i oko 5.000 Srba, od kojih se 91 nije vratio u otadžbinu, već su preminuli u Holandiji.

Ova brošura, kako je istaknuto, predstavlja još jedno svedočanstvo o prijateljstvu srpskog i holandskog naroda, čiji je najčuveniji simbol doktor Arijus van Tinhoven, koji je u Prvom svetskom ratu pomagao ranjenima i bolesnima u Srbiji i ostavio zapise o stradanjima naše zemlje. Na njegove zasluge je podsetio i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, koji je istakao da je za Srbiju, koja pamti, važno da se Holandija seća srpskih žrtava u Prvom svetskom ratu i ne prepušta ih zaboravu ni posle sto godina. On je ukazao da je u Prvom svetskom ratu upravo sa Zapada dolazio najveći broj medicinskih misija i pojedinaca koji su nesebično pomagali srpskom narodu.

„To su bili ljudi iz intelektualne elite i avangarde svojih zemalja – žene lekari, forenzičari, dobrovoljci koji su išli na prvu borbenu liniju zajedno sa Srbima”, istakao je Dačić.

A krajem rata, na drugoj strani Evrope, u Van Tinhovenovoj otadžbini Holandiji odlučeno je da ta zemlja primi ratne zarobljenike po okončanju sukoba, podsetio je holandski ambasador u Beogradu Henk van den Dul.

„Moja zemlja je u ratu ostala neutralna, što je omogućilo jednom broju Srba da u njoj nađu utočište. Nisu svi imali sreću da se vrate kući i ova brošura nam prikazuje sliku o tim ljudima. Ona govori o odnosima Srbije i Holandije i našoj zajedničkoj prošlosti, a srećan sam da se ti odnosi nastavljaju”, istakao je ambasador.

U publikaciji se nalaze pisma koje su srpski zarobljenici slali porodicama, odlomci iz njihovih dnevnika, fotografije... Tu je i spisak ličnih podataka za svakog od 91 preminulog srpskog vojnika. Među njima je bilo i onih koji su u toku rata uspevali da pobegnu iz logora i dokopaju se neutralne holandske teritorije, gde su umirali jer im je zdravlje već bilo načeto usled loših uslova u zatočeništvu. Međutim, najviše ih je preminulo posle rata, od novembra 1918. do februara 1919, kad je Holandija otvorila granice za dotadašnje zatočenike. Sećanje na njih u toj zemlji čuva spomenik na groblju u mestu Garderen, s imenima 64 preminula srpska ratnika, koji je prema rečima Fabijana Vendriga podstakao istraživanje.

„Kada sam 2012. otkrio spomenik u Garderenu bio sam iznenađen da takvo obeležje postoji u Holandiji. Hteo sam da saznam više o tome i kontaktirao sam sa srpskom dijasporom i ambasadom. Tadašnji konzul Marko Brkić nam je pomogao da pristupimo arhivama Holandije i Srbije”, rekao je on.

O trudu troje autora svedoči i to što su u istraživanju pronašli 11 potomaka preminulih vojnika s kojima su stupili u kontakt, od kojih su neki prisustvovali prezentaciji. Događaj su svojim prisustvom uveličali i dr Ivana Lučić, potomak vojvode Stepe Stepanovića, kao i predstavnici diplomatskog kora, kao i prof. dr Jelica Novaković Lopušina, koordinator Udruženja „Arijus van Tinhofen”.


Komentari3
398b7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Бане
Холандија се сећа, "про-демократски" малграђанери у Србији их пљују, ето докле смо дошли. Хвала Холандији
Деки
У време када су “интелектуална елита и авангарда” одлучивали о судбини оних који су се нашли ван своје земље услед ратова, Холанђани а и други народи су помагали Србима. Једноставно људска помоћ без рачуна је оно што се назива хуманошћу. Нажалост време у коме одлучује интелектуална елита је како у Холандији тако и у читавом свету одавно иза нас. Насилничка политика и ароганција су “хуманост” данашњице. Насилничка политика запада је у више наврата крајем 20 века и почетком 21 века, под вођством Холандије (најпоузданијег америчког сателита у Европи), унесрећила српски народ. Преци данашњих “интелектуалаца” се вероватно преврћу у гробу. Срби нису вероватно нигде у Европи сатанизовани као у Холандији. Холандски виђени људи (књижевници напр.) који су покушали у почетку распада Југославије да укажу на комплексност ситуације су били веома брутално ућуткани. То знају и аутори публикације али и дипломате Холандије. Можда ће доћи дан да објаве публикацију о холандској улози у сатанизацији Срба.
Prevodilac
Samo da dodam da sam zbog svojih angazmana u javnosti o srpskom polozaju u vreme raspada SFRJ od Matice iseljenika Srbije tada a preko Ambasade u Hagu dobila i Zahvalnicu koju i nisam trebala primiti a zbog ponasanja Matice prema nama iseljenicima koje je cak i za osudu a kamoli za pohvalu.
Preporučujem 6

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja