nedelja, 29.03.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:40
ZA­ŠTO MR­ZIM PO­NE­DE­LjAK

Lo­pov­skom tra­kom ban­da­ži­ran spo­me­nik, skr­še­ni znak EPS-a, oda­kle je pao Đin­đić a po­peo se Živ­ko­vić

nedelja, 05.11.2017. u 22:00
Идејно решење споменика убијеном премијеру др Зорану Ђинђићу (Фото Танјуг)

Šta će­mo sa­da da za­me­ri­mo Pred­sed­ni­ku?

Što je seo u osi­njak i od­go­vo­rio na sva­ko pi­ta­nje bru­tal­ne Bran­ki­ce (BB)!

Ne­ke ko­le­ge do­la­ze na kon­fe­ren­ci­je za me­di­je sa stra­te­gi­jom i sprem­nim pi­ta­nji­ma, nor­mal­no! Ali ni­ka­ko im se ne svi­đa­ju od­go­vo­ri! Mu­ke ži­ve. Oni su sve za­mi­sli­li, ali ne­ma­ju že­lje­ne od­go­vo­re. Pro­pa­de im pi­ta­nje ži­vo­ta.

Ali nji­ho­va pi­ta­nja ži­vo­ta ni­su ži­vot­na pi­ta­nja.

Ne­ki to sla­bo raz­u­me­ju, pa pa­te.

Ko ima i pi­ta­nja i od­go­vo­re ne ula­zi u isto­ri­ju, a če­sto ni na kon­fe­ren­ci­je za štam­pu. Ni­je no­vi­nar. A Bran­ki­ca je no­vi­nar–is­tra­ži­vač.

Kad se po­li­ci­ja ume­ša u no­vi­nar­stvo do­bi­je se is­tra­ži­vač­ko no­vi­nar­stvo.

***

Bi­lja­na Sr­blja­no­vić, ka­me­no­re­ski­nja, dra­ma­tur­ški­nja, este­ti­ko­te­ški­nja i ne­do­jep­šti­na (po sop­stve­nom pri­zna­nju), aka­de­mik Du­šan Te­o­do­ro­vić, ma­te­ma­ti­čar i kri­ti­čar lut­kar­ske po­zo­ri­šne umet­no­sti, i mla­di vo­di­telj „ame­rič­ke te­le­vi­zi­je” pri­re­di­li su nam u ne­de­lju pri­jat­no ra­no po­pod­ne u du­hu Ži­ki­ne ša­re­ni­ce.

Ka­ko za­što? Šta je ov­de ne­ja­sno?

„Ja kad go­vo­rim o ra­to­vi­ma do­bi­jem naj­go­re uvre­de...”

„Ma­jor Te­pić ne tre­ba da ima spo­me­nik...”, kon­sta­tu­je umet­ni­ko­lo­ški­nja.

Zar to ni­je za­bav­no?

Lju­di od isto­rij­skog zna­ča­ja ko­ji su za­vre­di­li svoj spo­me­nik, dra­ga dra­ma­tur­ški­njo (DD), na­la­ze se ili na ko­nju, ili na ko­nju s ma­čem, ili na klu­pi s knji­gom. Ili sa še­ret­skim osme­hom na Cvet­nom tr­gu. A ne na po­lo­mlje­nom zna­ku EPS-a gde je lo­pov­skom tra­kom za­kr­pljen pre­kid ka­da je u isto­ri­ju oti­šao Zo­ran Đin­đić, a po­peo se na znak, a ne u isto­ri­ju, Zo­ran Živ­ko­vić.

Ta­ko njih dvo­ji­ca ima­ju za­jed­nič­ko ime što bi bio i je­di­ni kon­ti­nu­i­tet.

I aka­de­mik Te­o­do­ro­vić je bio u for­mi:

„Mi ži­vi­mo u lut­kar­skom po­zo­ri­štu...”

„U pi­ta­nju je vla­da­vi­na jed­nog čo­ve­ka...”

Aj­de u par­ku da na­pra­vi­mo spo­me­nik Đin­đi­ću od bla­ta, sa­mo da ga ne pra­vi Vu­čić...

Do­bra ide­ja. Ali ni­ste ga na­pra­vi­li! Šta, pre­te­kao vas je?

Ot­kad se de­ce­ni­je zo­vu fo­to­fi­niš?

***

Što se spo­me­ni­ka ti­če za me­ne lič­no do­ga­đaj ko­ji je obe­le­žio vek sva­ka­ko je po­di­za­nje spo­me­ni­ka Bi­li­ju Klin­to­nu u cen­tru Pri­šti­ne.

Jer Pri­šti­na je Sr­bi­ja, zar ne?

Dok se ma­li Vuk Je­re­mić bo­rio po be­lom sve­tu za prav­du, na­ši su­na­rod­ni­ci, Šip­ta­ri, po­di­gli su spo­me­nik ame­rič­kom pred­sed­ni­ku ko­ji će osta­ti upi­san u isto­ri­ji sve­ta kao je­di­ni ame­rič­ki pred­sed­nik ko­ji je za­po­čeo bom­bar­do­va­nje ne­ke ze­mlje ta­ko što je nje­go­va slu­žbe­ni­ca gla­vom pri­ti­sla cr­ve­no dug­me dok je sku­plja­la opu­ške is­pod rad­nog sto­la u Oval­nom ka­bi­ne­tu...

***

Sad te bo­gi­nje! Oda­kle to kad je is­ko­re­nje­no? Se­ćam se i svinj­skog gri­pa. A tek ptič­ji! Ptič­ji grip je opa­sni­ji jer svi­nje ne le­te, one mak­si­mum mo­gu da bu­du iz­lo­že­ne ro­ta­ci­ji, ali to je sve.

Od ptič­jeg gri­pa usred epi­de­mi­je umr­lo je u sve­tu oko sto oso­ba. Od ame­rič­kog gri­pa i dan-da­nas sa­mo u Ira­ku po­gi­ne dnev­no oko sto lju­di. Da­kle, ko­li­ko pti­ce po­bi­ju za go­di­nu da­na to­li­ko Ame­ri sre­de za je­dan dan.

Mo­že da se ka­že da su pti­ce–ubi­ce sim­pa­tič­ni ko­li­bri­ći u po­re­đe­nju s ame­rič­kim or­lom, ko­ji je, iako pti­ca gra­blji­vi­ca, ame­rič­ki na­ci­o­nal­ni sim­bol.

Dok svet tra­ži vak­ci­nu pro­tiv ptič­jeg gri­pa Ame­ri­kan­ci tra­že vak­ci­nu pro­tiv ne­po­slu­šnih na­ro­da. Ne ža­le pa­ra da ih vak­ci­ni­šu. Ni žr­ta­va. Ono­mad je hi­lja­de Sr­ba stra­da­lo ka­da se tra­ži­la vak­ci­na pro­tiv Mi­lo­še­vi­ća, što pri­zna­će­te ni­je ne­ka ce­na da se uve­de de­mo­kra­ti­ja a na­rod osi­ro­ma­ši kao ura­ni­jum.

U že­lji da stvo­re bo­lji svet Ame­ri­kan­ci ne mo­gu da se osvr­ću na sit­ni­ce. Po­je­di­ni na­ro­di, po­je­din­ci i nji­ho­ve sud­bi­ne mo­ra­ju da se sta­ve u funk­ci­ju no­vog vr­log sve­ta u ko­me će sva­ki Ame­ri­ka­nac mo­ći da je­de pi­le­ti­nu bez stra­ha.

Ni­je­dan spr­že­ni Ira­ča­nin ili Sr­bin ni­je bio vre­dan pr­že­nog pi­le­ta iz lan­ca „Ame­ri­ken frajd či­ken”.

***
vre­me­plov 09. 10. 2007.

Pi­ta­te se oda­kle sad i fa­ši­sti i muf­tij­sko nad­mu­dri­va­nje. Ka­ko to da se su­kob ras­te­gao od San­dža­ka do Voj­vo­di­ne?

Ne pi­ta­te se?

Na­rav­no da se ne pi­ta­te ka­da je sve ja­sno.

Sve što smo ovih da­na gle­da­li na na­šim TV sta­ni­ca­ma ima­li smo pri­li­ku već jed­nom da upo­zna­mo ka­da je svet re­šio da nas spa­se od nas sa­mih ta­ko što će nas raz­bi­ti kô si­ja­li­cu. Re­če­no – uči­nje­no. Ode moć­na SFRJ kao da je ni­ka­da ni­je ni bi­lo. Sa­da slu­ži klin­ci­ma bez mo­zga da o nju bri­šu ci­pe­le, par­don, mar­tin­ke. Ona ide­o­lo­gi­ja ni­je va­lja­la, ova je sjaj­na.

Ap­surd je pao me­đu nas kao ka­set­na bom­ba na pi­jač­ni dan u Ni­šu: ša­tro­fa­ši­sti šu­nja­ju se po par­ku Do­ma JNA u No­vom Sa­du, a ša­tro­an­ti­fa­ši­sti zgra­ža­va­ju se nad ti­me.

Ta­ko do­đo­smo i do to­ga da Ča­nak i oso­blje bra­ne Sr­bi­ju od fa­ši­zma. Se­pa­ra­ti­sti bra­ne Sr­bi­ju od fa­ši­sta!

Da sam se ju­če šlo­gi­rao...

A ka­da se pri­klju­čio i Če­da shva­tio sam da je vrag od­neo ša­lu!

Če­da i Ča­nak bra­ne Sr­bi­ju!

Dok se is­pod Pe­tro­va­ra­di­na ali i is­pod skup­štin­skog kro­va ne­ki šu­ti­ra­ju u du­pe, do­tle di­nar su­sti­že evro, mle­ko svet­sku ce­nu, a str­plje­nje svoj lo­gi­čan kraj. Mi­ni­stri ra­tu­ju me­đu so­bom a ku­nu se u ko­a­li­ci­ju, Ko­štu­ni­ca bra­ni Ko­so­vo naj­stra­šni­jim re­či­ma, ne­gde je či­tao da je pe­ro oštri­je od ma­ča, a pred­stav­ni­ci Voj­ske idu u ino­stran­stvo na sport­ske igre.

Oče­ku­je se da i Ta­dić kao ne­koć ma­jor Ga­vri­lo­vić iza­đe pred stroj i da ka­že: „Na­pred bra­ćo, ju­na­ci, hra­bro u po­be­du jer na­ša Voj­ska vi­še ne po­sto­ji.”

Sve i da sa­ku­pi­mo ne­kog da ra­tu­je slu­tim da bi na pr­voj li­ni­ji fron­ta bio vo­đen sle­de­ći di­ja­log me­đu na­šim ju­na­ci­ma:

– Eno ga ne­pri­ja­telj...

– Su­per... Ima­ju do­bre gi­lje...

– Vrh, bra­te...


Komentari0
a05af
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja