nedelja, 24.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 05.11.2017. u 22:00 Tanja Vujić
DO­SI­JE: BA­REL IZ­LA­ZI IZ KRI­ZE

Naft­no upo­zo­re­nje iz Ta­šken­ta

Uz­let glo­bal­ne tra­žnje, pad za­li­ha i zdru­že­na ak­ci­ja OPEK-a s „ru­skim blo­kom” pod­sti­ču naj­ve­ći rast svet­ske ce­ne naf­te od 2015: sta­bi­li­za­ci­ja glo­bal­nog pe­tro­tr­ži­šta ipak još ni­je iz­ve­sna
Мохамад Баркиндо: Ко вуче конце на светском тржишту нафте (Фото Архива ОПЕК-а)

Na znak Vla­di­mi­ra Pu­ti­na, mi­ni­stri ener­ge­ti­ke Ru­si­je i Sa­u­dij­ske Ara­bi­je Alek­san­der No­vak i Ha­lid el Fa­lih vu­ku po­te­ze. Tim re­či­ma Mo­ha­mad Bar­kin­do, ge­ne­ral­ni se­kre­tar OPEK-a, opi­sao je kra­jem ok­to­bra od­nos sna­ga iz­me­đu dva ključ­na ak­te­ra isto­rij­skog spo­ra­zu­ma OPEK-a i blo­ka 11 dr­ža­va pro­iz­vo­đa­ča naf­te, de­cem­bra 2016. o zbir­nom sma­nje­nju pe­tro­pro­i­zvod­nje za 1,8 mi­li­o­na ba­re­la dnev­no. Pr­vi no­vo­ve­kov­ni do­go­vor 24 pe­tro­dr­ža­ve (od Bru­ne­ja do Ve­ne­cu­e­le) pro­du­žen je u ju­nu ove go­di­ne do mar­ta 2018. Nje­go­va da­lja sud­bi­na na­ja­vlje­na je te­ma naft­nog oku­plja­nja 30. no­vem­bra u Be­ču. Skup je isto­vre­me­no i test da­ljih me­đu­sob­nih od­no­sa vo­de­ćih pro­iz­vo­đa­ča stra­te­ške si­ro­vi­ne, mi­mo Ame­ri­ke.

Što se ber­zi ti­če, oče­ki­va­nja su da će De­kla­ra­ci­ja o sa­rad­nji gru­pa­ci­je OPEK plus 11 po­tra­ja­ti ba­rem do kra­ja 2018. go­di­ne.

Oče­ki­va­nje je za­sno­va­no na uspe­šnim ovo­go­di­šnjim re­zul­ta­ti­ma sa­rad­nje no­vog pe­tro­sa­ve­za, ostva­re­nim u pe­ri­o­du po­tvr­đe­nog glo­bal­nog pri­vred­nog ra­sta i vid­nog pa­da za­li­ha naf­te.

S jed­ne stra­ne, glo­bal­ni pri­vred­ni opo­ra­vak, ko­ji is­ti­ču i MMF i Svet­ska ban­ka, do­veo je da pr­vi put od 2013. tra­žnja naf­te je­se­nas nad­ma­ši po­nu­du.

S dru­ge, OPEK i „ru­ski blok” od­lič­nom me­đu­sob­nom sa­rad­njom pod­sta­kli su sta­bi­li­za­ci­ju tr­ži­šta i na­met­nu­li su se kao po­u­zdan snab­de­vač, oce­nio je Mo­ha­med Bar­kin­do.

U me­đu­vre­me­nu, op­ti­mi­zam ber­zi da će pe­tro­spo­ra­zum bi­ti pro­du­žen do kra­ja idu­će go­di­ne za­sno­van je i na pro­ce­ni Vla­di­mi­ra Pu­ti­na po­čet­kom ok­to­bra to­kom su­sre­ta sa sa­u­dij­skim kra­ljem Sal­ma­nom u Mo­skvi, kao i iz­ja­va­ma vi­so­kih zva­nič­ni­ka Ri­ja­da pred kraj pro­šlog me­se­ca.

Po­čet­kom ok­to­bra, Pu­tin je is­ta­kao da „po­dr­ža­va pro­du­že­tak do­go­vo­ra i na­kon mar­ta 2018, uz ogra­du da će ta­kav stav „za­vi­si­ti od raz­vo­ja si­tu­a­ci­je”.

Kra­jem ok­to­bra princ Bin Sal­man je na­gla­sio da „sva­ka­ko” po­dr­ža­va pro­du­že­tak va­že­nja de­kla­ra­ci­je.

„Kra­lje­vi­na po­tvr­đu­je sprem­nost za pro­du­že­tak do­go­vo­ra o sma­nje­nju pro­iz­vod­nje, ko­ji je po­ka­zao svo­ju vred­nost urav­no­te­že­njem po­nu­de i tra­žnje”, na­veo je princ u sa­op­šte­nju „ne­u­o­bi­ča­je­nom za pe­tro­tr­ži­šte”, oce­nio je lon­don­ski „Faj­nen­šal tajms”.

Ve­ru­ju­ći Bin Sal­ma­nu na reč, ber­ze su hi­tro po­di­gle ce­nu ba­re­la „bren­ta” iz­nad 62 do­la­ra, naj­vi­šu od ju­la 2015. go­di­ne. Iz slič­nog to­na­li­te­ta de­lo­va­la je i iz­ja­va sa­u­dij­skog mi­ni­stra ener­ge­ti­ke Ha­lid el Fa­li­ha u Bang­ko­ku 2. no­vem­bra.

„Oče­ku­jem na­sta­vak po­bolj­ša­nja uslo­va na tr­ži­štu, ja kao i mo­je ko­le­ge iz i iz­van sa­sta­va OPEK-a, sa­sta­je­mo se za če­ti­ri sed­mi­ce u Be­ču. Oče­ku­jem da će­mo ob­no­vi­ti na­šu od­luč­nost da vra­ti­mo već una­pre­đe­no sta­nje pe­tro­za­li­ha na nor­ma­lan ni­vo.”

A, on­da se ne­gde de­si­lo ne­što.

Na­i­me, hi­tro na­kon prin­čev­skog sa­op­šte­nja, ru­ski mi­ni­star ener­ge­ti­ke Alek­san­der No­vak otvo­re­no je po­sum­njao da će do­go­vor o pro­du­že­nom za­vr­ta­nju sla­vi­na bi­ti za­si­gur­no po­stig­nut 30. no­vem­bra u Be­ču.

„Sprem­ni smo da raz­go­va­ra­mo o te­mi i, ako bu­de neo­p­hod­no, raz­mo­tri­će­mo pro­du­že­tak. Ipak, bi­lo bi neo­p­hod­no da ana­li­zi­ra­mo ja­ko mno­go po­da­ta­ka da bi­smo raz­u­me­li pri­li­ke u tre­nut­ku do­no­še­nja od­lu­ke. Zbog to­ga ve­ru­je­mo da bi od­lu­ka mo­gla bi­ti do­ne­ta i ka­sni­je”, iz­ja­vu No­va­ka u Ri­ja­du na­kon pre­vo­da, pre­neo je Roj­ters po­čet­kom no­vem­bra.

Ber­ze su mu­nje­vi­to uoči­le da Mo­skva i Ri­jad ovih da­na, na­iz­gled iz­ne­na­da, ša­lju pro­tiv­reč­ne po­ru­ke o dnev­nom re­du sku­pa u Be­ču.

„Unu­tar pe­tro­sa­ve­za kao da se po­sta­vlja pi­ta­nje ko­he­zi­je”, pro­ce­nu s Vol­stri­ta pre­ne­la je agen­ci­ja Blum­berg.

Da bi Mo­skva i Ri­jad ovih da­na tre­ba­lo ne­što da raz­ja­sne u če­ti­ri oka, po­sve­do­či­la je pred kraj pro­šle sed­mi­ce na­ja­va su­sre­ta ru­skog mi­ni­stra ener­ge­ti­ke Alek­san­de­ra No­va­ka i nje­go­vog sa­u­dij­skog ko­le­ge Ha­li­da el Fa­li­ha u glav­nom gra­du Uz­be­ki­sta­na Ta­šken­tu „u če­tvr­tak uve­če”. No­vak i El Fa­lih iz­da­će dva sa­op­šte­nja na­kon su­sre­ta, ob­ja­vi­la je bri­tan­ska agen­ci­ja. Iz Ta­šken­ta za­tim sve do su­bo­te po­sle pod­ne ni­je sti­gla ni­ka­kva vest o su­sre­tu No­va­ka i Fa­li­ha.

Po­tom je Ha­lid el Fa­lih iz Ta­šken­ta u svet po­slao za­go­net­no upo­zo­re­nje ko­je od­stu­pa od mi­ni­star­skog op­ti­mi­zma, iz­re­če­nog u Bang­ko­ku.

„Ge­ne­ral­no, za­do­volj­ni smo stra­te­gi­jom 24 dr­ža­ve ko­je su pot­pi­sa­le De­kla­ra­ci­ju o sa­rad­nji. Ipak, svi zna­ju da po­sao ni u kom slu­ča­ju ni­je za­vr­šen. Ima­mo još do­sta da ura­di­mo da bi­smo obo­ri­li glo­bal­ne za­li­he. Mi­si­ja ni­je za­o­kru­že­na”, iz­ja­vio je El Fa­lih na­kon su­sre­ta s mi­ni­stri­ma ener­ge­ti­ke Ru­si­je, Ka­zah­sta­na i Uz­be­ki­sta­na u Ta­šken­tu.

Ber­ze sa­da po­či­nju da sum­nja­ju da se ne­što no­vo va­lja u re­do­vi­ma no­vog pe­tro­sa­ve­za.

Ipak, ve­ra ber­zi da je tro­go­di­šnja kri­za na pe­tro­tr­ži­štu pri kra­ju još je po­sto­ja­na. Tu ve­ru za­sad ne uma­nju­ju ni rast ame­rič­kog pe­tro­i­zvo­za, ni lo­bi­ra­nja oko iz­la­ska sa­u­dij­skog „Aram­ka” na ber­ze, ni­ti ob­no­vlje­ne pret­nje Va­šing­to­na no­vom run­dom eko­nom­skih sank­ci­ja pre­ma Ru­si­ji ili one o po­ni­šta­va­nju nu­kle­ar­nog spo­ra­zu­ma s Ira­nom.

Komеntari5
63265
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

СЕНОВИЋ
Неће изнад 60 долара. Одмах би Амери наступили са шкриљцима.
Боривоје Банковић
Нама је свеједно. Расте цена нафте, код нас расте цена горива. Пада цена нафте, код нас цена горива не мрда. Расте евро, све поскупљује. Пада евро, све поскупљује. Код нас је неолиберални капитализам достигао нирвану.
Милча Петринсћи
"Уз­лет гло­бал­не тра­жње, пад за­ли­ха и здру­же­на ак­ци­ја ОПЕК-а с „ру­ским бло­ком” под­сти­чу нај­ве­ћи раст свет­ске це­не наф­те од 2015: ста­би­ли­за­ци­ја гло­бал­ног пе­тро­тр­жи­шта ипак још ни­је из­ве­сна". Јаааоооооооооо, када почне сечење вена, бешење, тровање, скакање са облакодера.... међу западним државницима који уведоше санкције Русији, снижише цену барела нафте на најнижи ниво само да би напакостили Русији. Мислили су да ће ценом од 40 долара по барелу осиромашити Русију, да ће пасти на колена и сама предати своја природна богатства евроамеричким пљачкашима и лешинарима. Заборавили су да је осамдесетих година прошлог века барел нафте коштао 19-20 долара и сви су добро живели. А тек од 150 долара по барелу. Сада се цена нафте повећава и има предвиђања да ће бити око 100 долара. Овим западним мајмунацијама није оштећена само Русија, већ и Баја Патак, чувени нафтни богаташ из Патковграда.
Zivojin
Povecanje cene nafte bi dalo ogroman potstrek industriji automobila na elektricni pogon koja je jos u povoju ali uz ogromnu ekspanziju.
Владимир Матић
Наши стручњаци разматрају и друге алтернативе, а на једном угледном сајму у иностранству привукли су велику пажњу својом еколошки оправданом идејом о аутомобилском погону на воловску вучу.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja