Svračkovo kod Arilja – Mašinisti „Hidrotehnike – Hidroenergetike” napreduju brzinom od jednog metra za dan i noć radeći bez prekida 24 sata, i već su probili više od polovine optočnog tunela. To je, uz branu koja će kasnije nići na planiranom mestu, najvažniji objekat buduće akumulacije „Arilje – profil Svračkovo” na Rzavu.

– Najveća investicija u ovom delu Srbije dobija sve više na zamahu, blagodareći velikoj podršci naše države koja obezbeđuje glavnicu sredstava za radove. Procenjena vrednost brane i akumulacije jeste 61,7 a do sada je uloženo 16,5 miliona evra – kaže Milun Todorović, gradonačelnik Čačka i predsednik koordinacionog tela za sistem „Rzav”, u kojem su još predsednici opština Arilje, Požega, Lučani i Gornji Milanovac.

Tih pet mesta udružilo se 1987. godine započevši gradnju „Rzava” i u rad je pušten krajem 1993. Ovih dana, označene su tri decenije od početka velikog posla koji je tada (1987-1993) koštao 105 miliona dolara. Ali obavljen je polovično jer se fabrika vode u Arilju od tada do danas oslanja samo na privremeni zahvat u Ševelju kod „Mlinarevog sna”, a za trajno rešenje neophodna je velika akumulacija koja se upravo gradi.

– Za prethodne 24 godine, ili više od 8.000 dana, korisnici vodosistema „Rzav” pili su najbolju vodu u Srbiji, isporučeno im je ukupno 380 miliona kubika. U tri havarijske situacije ukupno sedam dana su bili suvi gradski rezervoari i 30 dana voda je stizala kao tehnička zbog zamućenja cevovoda. Ovi rezultati ukazuju na izuzetno visok stepen sigurnosti naših isporuka –  ističe Vladimir Petrović, direktor JP „Rzav”.

U malovodnom sušnom periodu (režim malih voda) mora se ostaviti biološki minimum u reci pa su, zbog toga, uvođena ograničenja u isporukama 2008, 2011, 2012, 2013. i 2015. godine.

Od puštanja u rad vodosistema „Rzav” grad Čačak i opštine Arilje, Požega, Lučani, Gornji Milanovac sa ovim javnim preduzećem vode akciju za izgradnju brane i akumulacije „Arilje – profil Svračkovo”, predviđene vodoprivrednom osnovom i prostornim planom Republike Srbije, kao trajno izvorište vodosistema.

U oktobru 2009. potpisan je osnovni ugovor o udruživanju sredstava za izgradnju brane i akumulacije, a udružioci sredstava su Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Republička direkcija za vode (91,05 odsto), Čačak (4,67), Arilje i Lučani (0,78), Požega i Gornji Milanovac (1,36). Nosilac investicije je JP „Rzav” u Arilju.

Izgradnja je trebalo da traje ukupno pet godina, ali se zbog nedostatka sredstava tek u petoj građevinskoj sezoni ušlo u drugu godinu gradnje.

Početkom 2017. godine dopunjen je osnovni ugovor tako da je vreme za završetak produženo do 2022.

Kako bi se poštovao taj rok i jezero privelo nameni u nekom doglednom dobu potrebno je da se narednim Zakonima o budžetu Republike Srbije planira ulaganje u ovaj objekat od 600 miliona dinara 2018. godine, zatim 800 miliona (za 2019), 2,25 milijardi (za 2020), 1,84 milijardi (za 2021) i 400 miliona za 2022. godinu.

Rzav izvire na istočnim obroncima Zlatibora i jezero u Svračkovu, dugačko devet kilometara, imaće zapreminu od 27 miliona kubika (korisna zapremina 21 milion), s najvećom širinom od 600 i dubinom od 54 metra. Brana će da bude podignuta od zemlje iz obližnjeg gliništa, sa kamenom na licu, njena građevinska visina projektovana je na 68 metara, a dužina 211. Iz akumulacije, granaće se cevovodi (2.500 litara u sekundi) ka fabrici za preradu vode u Arilju, i za biološki minimum reke (860 litara). Srednji višegodišnji proticaj Rzava na tom mestu je 6.210 litara u sekundi.

Optočni tunel u koji će se reka skrenuti da bi za to vreme graditelji dizali branu u suvom koritu klanca biće dugačak 250 metara, s unutrašnjim prečnikom od 8,5 metara.

– Kopači su na ulazu morali da se probijaju kroz porfiritne stene, a sad su odmakli i nešto je lakše sa krečnjakom. Kopa se iz oba smera, juče su sa ulazne strane bili na 113, sa izlazne na 22. metru, tako da je probijeno više od polovine tunela. U toku dana, na gradilište je stigla još jedna, moćna mašina sa više ruku, tako da očekujemo da se probijanje ubrza uz danonoćni, neprekidni rad – rekla je za „Politiku” inženjer Slavica Avramović, rukovodilac službe investicija u JP „Rzav”.

Istovremeno i paralelno kroz planinu se probija još jedan tunel kojim će takođe teći Rzav. On ima stručni naziv – temeljni ispust, dugačak je 200 metara uz prečnik od dva metra. Njime će se iz vodozahvatne kule na brani voda kroz čelične cevi odvoditi ka 8,5 kilometara udaljenoj fabrici u Arilju, uz gravitacioni pad od 9,35 metara.

Projektom je, inače, predviđena gradnja još jednog tunela kroz Svračkovo od 80 metara, prečnika 2,5 metara, da bi voda iz jezera pokretala dve hidroelektrane sa vertikalnim turbinama tipa „frensis”, svaka snage 3,55 megavata. Ali taj deo posla ostaje za kasnije.