utorak, 19.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:32

Naš ambasador u Ukrajini pozvan na konsultacije

Poznato je da su ukrajinski plaćenici učestvovali u zločinima koje su počinile hrvatske snage prema srpskom narodu u Hrvatskoj, koje Ukrajina, za razliku od Srbije, nikada nije osudila, ukazao je šef diplomatije Ivica Dačić
Autor: N. Belićsreda, 08.11.2017. u 18:40
Раде Булатовић (Фото Танјуг/Раде Прелић)

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić pozvao je sinoć na konsultacije ambasadora Srbije u Ukrajini Radeta Bulatovića reagujući na kritike zvaničnog Kijeva na račun Beograda. U saopštenju Dačićevog ministarstva navodi se da je Bulatović pozvan „povodom aktuelnih pitanja odnosa sa Ukrajinom”.

„Kao što je poznato, Srbija je od izbijanja krize u Ukrajini više puta ukazala da poštuje teritorijalni integritet Ukrajine što je dokazano i prilikom predsedavanja Srbije OEBS-u. Takođe, Srbija je preduzela niz konkretnih koraka u procesuiranju srpskih državljana koji se bore na stranim ratištima, uključujući Ukrajinu, čime je pokazala posvećenost poštovanju svojih međunarodnopravnih obaveza”, saopštio je Dačić i naveo da je „poznato da su ukrajinski plaćenici učestvovali u zločinima koje su počinile hrvatske snage prema srpskom narodu u Hrvatskoj, koje Ukrajina za razliku od Srbije, nikada nije osudila”.

Odgovor Beograda usledio je pošto je objavljeno saopštenje sa sastanka ukrajinskog šefa diplomatije Pavla Klimkina sa ambasadorom u Srbiji Oleksanderom Aleksandrovičem, koji je pre nekoliko dana povučen na konsultacije u Kijev. Klimkin i Aleksandrovič, kako je navedeno, razgovarali su o aktuelnim pitanjima u bilateralnim odnosima Ukrajine i Srbije. Glavni naglasak bio je na „problemu srpskih plaćenika koji se bore u Donbasu kao deo ruskih terorističkih trupa”, naročito imajući u vidu obaveze koje je Srbija preuzela u okviru međunarodnih pravnih instrumenata u borbi protiv terorizma.

Osim toga, kako stoji u saopštenju, „Ukrajina je ozbiljno zabrinuta zbog ilegalnih kontakata predstavnika Srbije sa okupiranim Krimom”. Istovremeno, izražena je nada da će se srpska strana u potpunosti posvetiti principu poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine u okviru njenih međunarodno priznatih granica. Ministar i ambasador su se dogovorili „o daljim aktivnostima na bilateralnom i multilateralnom nivou, uključujući i saradnju sa evropskim prijateljima i partnerima”.

Umesto očekivanog, ili bar željenog smirivanja strasti, posle nediplomatskog rečnika ambasadora Aleksandroviča u jednom intervjuu pre desetak dana, slede izgleda nova iskušenja u odnosima Srbije i Ukrajine. Stavovi koje je izrekao Aleksandrovič, ne samo da nisu ublaženi nego su dodatno dobili na težini podrškom vlasti u Kijevu.

Na njegov istup, podsetimo, reagovao je državni sekretar u MSP Ivica Tončev, praktično mu pokazujući „žuti karton”. I on je tom prilikom podsetio „da su u ratovima na prostorima bivše SFRJ učestvovali i državljani Ukrajine, što Republika Srbija nikada nije zvanično spočitavala Kijevu”. Svojevremeno se govorilo i o tome da je Ukrajina pred „Oluju” 1995. isporučila Zagrebu raketni sistem

S-300, što je tvrdio i tadašnji ministar spoljnih poslova Hrvatske Mate Granić. Ukrajinci to najenergičnije demantuju, kao i sadašnji hrvatski zvaničnici, tvrdeći da je sistem stigao iz Moskve.

Epizoda iz daleke prošlosti nije, međutim, bitno uticala na odnose Beograda i Kijeva, kao što na njih nije uticalo ni to što je predstavnik Ukrajine u Unesku izašao iz sale kada se 2015. godine glasalo o prijemu Kosova, iako je Srbiji bio važan i svaki uzdržani glas u ovoj organizaciji, jer je smanjivao šanse Prištine. Pri tom, Ukrajinci ne propuštaju priliku, naročito posle secesije Krima, da podsete Beograd da nisu priznali nezavisno Kosovo. U mnogim stvarima su dosledni toj svojoj poziciji. I Aleksandrovič je podsetio da njihovi parlamentarci ne putuju na Kosovo, da insistiraju da se utakmice s kosovskim ekipama igraju na neutralnoj teritoriji, kao i da ne priznaju kosovske pasoše.

Bilateralne veze Srbije i Ukrajine nisu pokidane ni kada je stradao ukrajinski vojnik prilikom sukoba pripadnika međunarodnih snaga pod upravom UN sa Srbima koji su protestovali u Kosovskoj Mitrovici 2008, braneći srpske institucije. Tom prilikom bilo povređeno stotinak Srba i nekoliko desetina međunarodnih snaga, a Nebojša Vukomanović (36) iz Leška je pogođen snajperskim hicem u glavu, nakon čega je pao u komu. Ukrajinski mirotvorci su na KiM bili od septembra 1999, a ostalo je zapisano da su posle miniranja autobusa „Niš-ekspresa“ kod Podujeva 2001, istog prepodneva demontirali još šest sličnih eksplozivnih naprava na putevima ka Štrpcu. Bili su pod lupom i prištinskih medija – „Zeri” je još 2010. pisao da su stekli milione evra na Kosovu prodajom nafte iz zaliha Kfora.

Jelena Cerovina

Biljana BakovićAntrfile

Dačić: Srbija neće biti kolateralna žrtva međunarodnih odnosa

Šef srpske diplomatije Ivica Dačić ukazao je, u reakciji na poslednji istup zvaničnika Kijeva, da bi cilj diplomatskih misija u stranim zemljama trebalo da bude uspostavljanje boljih bilateralnih odnosa između država. Srbija, kako je ukazao, ostaje posvećena izgradnji dobrih odnosa sa Ukrajinom, na principima međusobnog uvažavanja „i neće dozvoliti da bude kolateralna žrtva međunarodnih odnosa koji nemaju veze sa Srbijom”. Dačić će u narednim danima razgovarati sa ambasadorom Bulatovićem o daljim aktivnostima vezanim za odnose sa Ukrajinom.Antrfile

Kako su hapsili srpske pravnike u Mitrovici

Operaciju međunarodnih snaga u severnoj Kosovskoj Mitrovici u martu 2008, kada je ukrajinska jedinica u sastavu Unmika učestvovala u hapšenju srpskih pravosudnih radnika u svojoj nedavno objavljenoj knjizi „Makijato diplomatija – Kosovo mrtvi ugao Evrope”, opisao je i nemački finansijski stručnjak Martin Hajperc, bivši zamenik šefa administracije nemačkog ministra finansija (danas predsednika Bundestaga) Volfganga Šojblea i nekadašnji savetnik predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera. Hajperc je na Kosovu boravio upravo 2008, kao visoki funkcioner međunarodne civilne misije, a događaj u Mitrovici rekonstruisao je na osnovu reči svedoka iz sastava međunarodnih snaga.

Inače, ovo hapšenje srpskih pravnika odigralo se dok je predsednik Ukrajine bio Viktor Juščenko, a zvanična politika tadašnje prozapadne vlasti u Kijevu bila je da ova zemlja uđe u NATO. „Harnagel se pitao šta li se samo zbiva u glavi Ukrajinca koji se sada spremao da napadne svoju pravoslavnu braću samo zato što su to od njega zahtevali njegovi nadređeni”, piše Hajperc, prenoseći opažanja svog prijatelja, poručnika koji je očevidac događaja. Prema Hajpercu, ukrajinski komandant pred pokret je, javljajući se ostalim pripadnicima međunarodnih trupa rekao i: „Bože blagoslovi Ameriku”.

Ukrajinci su „punom snagom probili prvo kapiju, a potom i barijeru, zaustavivši se na pedalj od glavnog ulaza zgrade suda”. Potom su se rasporedili u u formaciju falange i probili do zgrade, gde su počeli da hapse srpske pravnike i sprovode ih u autobuse. Tada su odjeknuli pucnji i počela je razmena vatre između Ukrajinaca i Srba koji su protestovali na ulici. „Mnogi Srbi direktno ili indirektno pogođeni, obliveni krvlju padali su na pod”, piše, između ostalog, Hajperc.

Ranjenih je bilo i među Ukrajincima, a incident je završen kada su komandanti međunarodnih jedinica Srbima garantovali da pravnike neće izručiti Prištini. „Imamo više od stotinu ranjenih. Neki se neće izvući. Kod Srba ih je dvostruko više”, rekao je, po Hajpercu, ukrajinski komandant i dodao: „Ja sam pri Unmiku, mi smo neutralni. Zbog ove proklete stvari prolili smo već dovoljno krvi. Predaćemo ljude Unmiku. Dajem mu svoju reč. I nećemo tražiti dozvolu ni od koga. Ja sam odgovoran ovde”.


Komentari16
f2513
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mika Mis
A da mi malo pustimo Ruse i Ukraince da se svadjaju bez nas? Naravno da dobro znamo sta je bilo u proslosti , blizoj i daljoj, znamo i sta bi ko u buducnosti ali najvaznije: ajde sad malo BEZ NAS !
Lazar
Ne zna se ko je sa vise mrlja ili Dacic ili taj ambasador ,njih treba povuci dozivotno iz politike
Славко
Украјинци нису никада У СРБИЈИ ратовали против Срба! А Срби у Украјини ратују против Украјинаца!
Бранко Срб
@Trifun, Украјинци су ратовали и за РС, и тамо једна улица и носи име по палом Украјинцу. Такође, на овим просторима су Србе убијали и Росијани под знаком Вермахта, безмало 20000 њих. Најнепосредније су сарађивали са усташама, Павелићем,... (....). Али, то овде није важно јер смо се сада задојили новим митом који толико усиљено изобличавамо да је и сам мит постао гротеска. Наликујемо посрнулим додворницима који шене пред пројекцијом својих жеља - пред измаштаном Росијом (јер праву Србавци и не познају). То вајкадашње-од-јуче братство је добило заслепљујући сјај од кога се не види стварност која сем својим светлих има и сасвим мрачне стране. Ружно, јадно, понижавајуће,.. Све у свему, ми смо у односу на ту те теме показали толико лицемерје да се никада нећемо опрати од тог греха. Упоганили смо лицемерјем своју Сузу и Патњу - патници су постали зломислице и злочинитељи, а такви не могу тражити Правду за своју муку.
Preporučujem 0
Trifun
@Славко Ali zato jesu neki Ukrajinci("banderovci") ratovali protiv Srba u Hrvatskoj i u BiH.A Ukrajina je,krseci Rezoluciju UN,naoruzavala Hrvate.Malo li je za jednu Ukrajinu?
Preporučujem 18
Prikaži još odgovora
Milos miokovic
Mi se zalimo na dvojno delovanje ambasadora u Srb.,... a koje je diplomatske srednje i vise skole zavrsio ovaj gospodin.....
Драган
Није позван на консултације, него на Вучићеве констатације које или ће спроводити, или ће га сменити.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja