petak, 24.11.2017. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:28
FORMULE ŽIVLjENjA

Emocionalna pismenost

Sposobnost da se „čitaju” svoja i tuđa emocionalna stanja i da se rečima opišu osećanja nije ista kod svake osobe
Autor: Zoran Milivojevićponedeljak, 13.11.2017. u 08:00
(Срђан Печеничић)

Iako svaki čovek doživljava emocije, ljudi se razlikuju prema tome koliko su u stanju da ih prepoznaju kao takve i da ih povežu sa određenim događajem ili misaonim tokom. Na jednom kraju spektra su oni koji nisu u stanju da rečima opišu šta osećaju, a na drugom kraju su oni koji veoma dobro prepoznaju kako svoja, tako i tuđa osećanja, čak i onda kada su samo diskretno izražena. U odnosu na to kako i koliko neko „čita” svoja i tuđa emocionalna stanja možemo govoriti o emocionalnoj pismenosti i nepismenosti.

Emocionalno nepismeni su oni koji nisu u stanju niti da dožive diferencirana osećanja niti da ih imenuju. Najteži oblik emocionalne nepismenosti je kod onih ljudi koji doživljavaju emocije kao telesne osete u različitim delovima tela, ali koji ih ne prepoznaju kao emocije. Oni nekada nisu sigurni da li to što osećaju u telu jeste početni znak neke organske bolesti ili je samo reakcija na neku životnu situaciju. Zbog toga su skloni da te senzacije tumače kao početne znakove bolesti što ih usmerava na bavljenje telom, a ne situacijom koja ih je zapravo izazvala.

Put u psihosomatske bolesti

Kod ovih ljudi se pojavljuju snažna, difuzna emocionalna stanja koja doživljavaju u celom telu, a koja opisuju kao snažnu neprijatnost ili prijatnost. Ovakve nedovoljno definisane emocije snažno aktiviraju celokupno telo, tako da postoji sklonost ovakvih osoba ka psihosomatskim bolestima. Proučavanje povezanosti onih telesnih bolesti koje su nastale zbog hroničnih emocionalnih stanja, pokazalo je da postoji jedan procenat bolesnika koji spadaju u kategoriju aleksitimičara. Izraz aleksitimija je kovanica koja označava one koji su „bez-reči-za-osećanja”, to jest one koji ne mogu da imenuju i rečima opišu svoje emocionalno stanje.

Kada je neko sposoban da imenuje osećanje koje doživljava tako što na primer kaže: „Ja sam ljut”;„Ja sam se uplašio”, tada pokazuje početnu emocionalnu pismenost. Što većim fondom reči za osećanja raspolaže neka osoba, ona više razlikuje pojedina osećanja kao pojmove i u stanju je da tačnije prepozna i opiše šta oseća. Iz tog razloga je važno da roditelji deci imenuju emocionalna stanja koja ona doživljavaju tako što im govore: „Ti si sada ljut”; „Ti si sada uplašen”, itd. Na osnovu toga ona će biti sposobna da kasnije rečima opišu ono što osećaju.

Sledeći stepen emocionalne pismenosti je kada je osoba sposobna da svoje emocionalno stanje poveže sa određenim događajem ili misaonim tokom. Ona je tada sposobna da razmišlja o situaciji tako što preispituje bilo samu situaciju bilo svoju emocionalnu reakciju. Mnogi ljudi smatraju da je situacija ta koja je „uzrokovala” ili „stvorila” dato osećanje, iako je zapravo osoba ta koja je na ovaj ili onaj način razumela situaciju i odreagovala emocijom. Dok prvi prevaljuju odgovornost za nastanak emocije na samu situaciju, drugi prihvataju da su oni ti koji su odgovorni za svoju emocionalnu reakciju.

Dva nivoa saosećanja

Kada je osoba u stanju da razume sopstvena osećanja i da ih povezuje sa životnim situacijama ili svojim misaonim tokovima, ona postaje sposobna da pretpostavi kako se osećaju drugi ljudi u sličnim situacijama. Tako nastaje sposobnost za empatiju – uživljavanje u emocionalne reakcije drugih ljudi.

Postoje dva nivoa empatije. Na prvom nivou osoba polazi od pretpostavke da su svi ljudi kao ona, i da se u datoj situaciji osećaju isto kao što bi se ona osećala u datoj situaciji. Viši nivo empatije je kada osoba polazi od pretpostavke da su ljudi različiti od nje, kada razume tu razliku i kada može da pretpostavi kako se u datoj situaciji oseća neko ko ima drukčije vrednosti i poglede na svet nego što su njeni.

Najviši nivo emocionalne pismenosti je emocionalna interaktivnost kada ljudi razumeju izražavanje osećanja kao poruke ili transakcije. Na primer: izražavanje straha kao traženje zaštite, izražavanje ljutnje kao zahtev za promenu ponašanja. Na tom nivou osoba se sa lakoćom kreće kroz socijalni svet, ostvaruje dobre odnose i postiže svoje ciljeve, što je glavna dobit koju donosi emocionalna pismenost.


Komentari8
821a9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

VukSan
Malo Adlera, malo Junga, naravno Frojda (ali ne previše jer je darvinista), malo Mahariši Jogija, Oša, malo mirisa budizma i eto ti čorbe zvane velika nju ejdž (new age) psihologija... Hrist nije loš za pomenuti, onako uzgred, ali je previše zahtevan od modernog čoveka koji je sav prepušten instant uživanjima pa ga nije loše ni prećutati...
Miloš
Bez uvrede za vaše očigledno neznanje, očiglednu potrebu da dokazujete svoju "načitanost" razbacivanjem "velikim" rečima i jačate sopstveni ego ponižavanjem drugih, gospodin Zoran je jedan od naših najvećih umova u oblasti psihologije i psihoterapije. Čovek poštovan u međunarodnim okvirima, rado viđen u naučnim krugovima i autor puno stručnih knjiga među kojima ima i onih koje su priznate kao udžbenici na više univerziteta! Da nešto znate o njemu ili da ste pročitali bar jednu od njegovih knjiga, ne biste se ovako jeftino blamirali. To što se gospodin Zoran, kao i svi veliki umovi, služi najobičnijim jezikom da izrazi i najsloženije pojmove je samo veliki dar i još jedan dokaz njegove veličine kao naučnika i intelektualca koji želi znanje da približi svima, a ne razlog da njegov rad "elitisti" kulture i nauke poput vas proglašavaju pomodarstvom i lakom i površnom naukom. Ajnštajn je jednom jasno rekao "Ako nešto ne umeš da objasniš šestogodišnjaku, onda to ni sam ne razumeš".
Preporučujem 4
Ilic Momcilo
Podela na emocionalno pismene i emocionalno nepismene je dosta vestacka,jer su tu podelu napravili ljudi koji se emocionalnoscu i smislu za osecaj i prepoznavanje iste,bave na naucnoj bazi.Znaci dugotrajnim ispitivanjem i istrazivanjem ljudske individualne moci i razumevanja obostrano uticajne veze izmedju emocija i psiholoskog i organskog stanja vezanog za emocioonalne dozivljaje.To nedovoljno poznavanje uzrocne veze jednog i drugog se moze uporediti i delom objasniti recimo, nedovoljnim poznavanjem razloga,kako mi to kazemo,muzikalnosti i ne muzikalnosti dve osobe. Ne verujem da previse ljudi koji se ne bave tom naukom znaju uzroke te razlicitosti.Mislim,da i u jednom i drugom slucaju,moraju biti ukljucene jos neke nauke kao bi se sve to istinski i pravilno i tacno proucilo i povezalo.Mnogo nas nije u takvoj meri,naucno obrazovano,da bi se to nazvalo pismenoscu,ili nepismenoscu.
Petar V. Terzic
Svaki covek, zavisno od svog pogleda na zivot i svet, oseca i razume na svoj nacin, te kao drustveno bice moze da razume druge i da saoseca sa njima. Pitanje je njegove emocionalne pismenosti kako ce "osetiti" neku situaciju, a stvar je njegove racionalne pismenosti kako ce reagovati. To su dva pola kompleksnog i jedinstvenog procesa. Nuzno je postici balans, te cuvati se zamki iskljucivo emotivnog reagovanja, sa jedne, kao i otudjenog robotiziranog racionalizma, sa druge strane. Nasa sposobnost se ogleda u nasem znanju i vlastitom iskustvu, kao i koliko smo pismeni (sto se tice novih ideja i vizija) da koristimo druga savremena emotivno obojena znanja i iskustva. Naivno-realisticki je ocekivati da svi drugi osecaju i razumiju kao mi, pa je stvar tolerantnije i emancipovanije kulture uvazavati osecanja i misljenja drugih. Da bi se prevazisao palanacki duh, nuzno je demitologizirati istoriju i boriti se protiv predrasuda koje je nekad "teze objasniti nego strukturu atoma" (A. Ajnstajn).
Драган Пик-лон
Роберт де Ниро је рекао-"Постоје две врсте глумаца,једни који глуме да осећају оно што не осећају и други да крију оно што осећају."Што ће рећи да су ови други праве занатлије у глумачкој професији.Из горњег чланка се може много научити.Додао бих само да нас нико боље не познаје од мајке.Она је врхунски ''психолог" истовремено и психотерапеут.Мени је стално у детињству говорила кроз осмех-"Ја знам да то ти ниси на мене љут,него на неку пређашњу ситуацију."Тек много година касније сам схватио њену примедбу.
Snežana Gašić
Mnogi ljudi mogu da nas poznaju mnooooogo bolje od majke, izuzetak je jedino u slučajevima blaže ili jače mentalne zaostalosti ili u bolesnoj principijelnosti i tvrdokornosti u stavovima koje smo zauzeli još tamo negde možda čak i u srednjoj školi. Mentalno zreo čovek prerasta "dečije bolesti" po kojim ga "jedino majka najbolje poznaje"; ako je drukčije - tu nešto nije u redu. Ako se Vama do sada nije desilo da ne prepoznajete svoje stavove od pre 10 godina i da ste ih do sada makar jednom izmenili, u manjoj ili većoj meri, pa samim tim i došli u sukob sa onima koji se "nikada ne menjaju" i naglašavaju to kao kvalitet - onda se preispitajte... napredujete li, ili konstantno stagnirate? E ako je majka zaista psihoterapeut, pa uz to još i kvalitetan - onda priznajem, moguće je da Vas ona ipak najbolje poznaje...
Preporučujem 0
Marketa
Robert DeNiro, čovek koji je celu glumačku karijeru glumio jedan tip uloga. Čak i kad je omatorio i krenuo da snima komedije, i dalje je morao da bude neki zajebani bivši CIA agent... Šta on zna o osećanju uloge? Da nešto zna, opus bi mu bio znatno raznovrsniji...
Preporučujem 15
Vladimir SM
Dobar tekst!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja