ponedeljak, 27.05.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:03

Čuvar srpskog uticaja u Sentandreji

U Budimpešti je održan skup i izložba u čast Evgenija Dumče, prvog gradonačelnika Sentandreje, koji je na toj funkciji ostao tri decenije
Autor: Mirjana Sretenovićsubota, 11.11.2017. u 21:31
Евгеније Думча (Фото: Музеј Војводине)

U Gradskoj kući u Budimpešti nedavno je održan naučni skup „Evgenije Dumča (1838–1917), prvi gradonačelnik Sentandreje i njegovo doba”, posvećen srpskom privredniku, političaru i jednom od najvećih dobrotvora svoga doba, povodom 100-godišnjice njegove smrti.

Evgenije Dumča rođen je u Pešti u veoma imućnoj srpskoj porodici cincarskog porekla, koja se sredinom 18. veka nastanila u ugarskom Komoranu gde se uključila u život lokalne srpske pravoslavne zajednice nastale još početkom 16. veka. Školovao se u ekonomskoj struci u Beču i bavio veletrgovinom, pre svega vinom, nekretninama i vrednosnim hartijama.

– Zahvaljujući dobrim odnosima s vlastima, strogom finansijskom poslovanju i veštom balansiranju i vođenju politike socijalne solidarnosti u višenacionalnoj sredini, Dumča uspeva da kao gradonačelnik više od 30 godina upravlja Sentandrejom – ističe Pera Lastić, direktor Srpskog instituta u Budimpešti, koji je bio i organizator ovog naučnog skupa.

Zbog svojih zasluga: odvodnjavanja močvare u ataru grada i parcelisanja na taj način dobijene velike obradive površine, otkupa šuma, otvaranja sreskog suda i poreske uprave, brzojavne stanice, gradske štedionice, izgradnje prigradske železnice između Budima i Sentandreje, izgradnje gradske telefonske mreže, Dumča je još za života slavljen od svojih sugrađana. Jedna od glavnih ulica nazvana je po njemu, komponovan je marš u njegovu čast, poklonjen mu je skupoceni srebrni pribor za pisaći sto koji se danas čuva u Muzeju Vojvodine, u Novom Sadu.

Iako je procenat Srba u to vreme u Sentandreji opao (svega 15 odsto stanovništva), zahvaljujući pozitivnoj politici Dumče, Srbi su u gradu održali do početka 20. veka dominantan položaj. U upravi grada oni su držali ključne pozicije, ali su i srpski poreski obveznici uplaćivali skoro polovinu poreza u gradu što je ukazivalo na ekonomsku moć preostalog srpskog građanstva. Međutim, pri kraju svog mandata, Dumča je sve više napadan od novopridošle mađarske elite u gradu, zbog navodnog zapostavljanja razvoja infrastrukture (npr. kašnjenje sa elektrifikacijom i popločavanjem ulica), kao i zbog dominacije male grupe Srba u rukovodećim strukturama grada. U atmosferi sve agresivnijeg nacionalizma i asimilatorske politike vlasti Dumča, koji je ranije doživeo srčani udar, 1903. daje ostavku, priča Lastić.

Kao gradonačelnik Dumča je paralelno obavljao i funkciju predsednika srpske crkvene opštine; bio je i jedan od najviđenijih članova uprave Eparhije budimske, a u više uzastopnih mandata izabran i za poslanika na crkveno-narodnim saborima Karlovačke mitropolije. U političkom životu Srba u Monarhiji pripadao je umerenijoj struji na čelu sa Mihailom Polit-Desančićem. Jedno vreme bio je i član rukovodstva Srpske narodne liberalne stranke. Nosilac je visokog državnog odlikovanja viteškog reda Franje Josifa I, koje je dobio za zasluge na čelu grada Sentandreje.

Dumča se oženio Petronelom iz ugledne srpske porodice Blažić i kao imućni građani, supružnici su smatrali svojom obavezom da pomažu siromašne, pa su davali priloge za crkvene opštine, za popravke hramova i izgradnju savremenih školskih zgrada, kao i za opremu škola u Lovri, Čipu, Bati, Kalazu, Čobancu i Sentandreji.

Pomagali su pevačko društvo i čitaonicu „Javor” u Sentandreji, a postali su i članovi patronata društva „Privrednik” koji je brinuo o školovanju siromašne srpske dece iz cele Monarhije.

– Povodom 50. godišnjice braka 1912. godine supružnici daju čak 48 dobrotvornih priloga obrazovnim i kulturnim ustanovama od Sentandreje do Karlovaca, Novog Sada, Bjelovara i Zagreba. Izdvajaju sredstva u dobrotvorne svrhe ne samo za Srbe, nego i za ostale siromašne žitelje Sentandreje: Nemce, Slovake, Mađare, Jevreje... Starija generacija u srpskoj zajednici u Mađarskoj pamti ga pre svega kao dobrotvora, dok je u matičnoj zemlji njegovo ime gotovo nepoznato – primećuje Lastić.

U okviru naučnog skupa otvorena je i izložba „Srebrno doba” Muzejskog centra „Ferenci”, ostvarena u saradnji sa Muzejom Vojvodine koji je pozajmio vredne eksponate vezane za Evgenija Dumču.

Evgen, Jevđenije...

U izvorima Dumčino ime navodi se kao: Evgenije, Evgen, Eugen, Jevgen, Jevgenije, Jevđenije, a u mađarskoj literaturi Jene. Sam se u srpskim tekstovima potpisivao kao Evgen, u nemačkim Eugen, a u mađarskim prvo kao Eugen, a kasnije kao Jene. U knjigu krštenih Hrama Svetog velikomučenika Georgija u Pešti zaveden je kao Evgenije.

Na naučnom skupu o Dumči su govorili: dr Goran Vasin i Nenad Ninković sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, dr Petar V. Krstić iz Istorijskog muzeja iz Beograda, dr Barna Abraham (Istorijski institut MAN, Budimpešta), Kristina Boa (Filozofski fakultet ELTE, Budimpešta), Milkica Popović (Muzej Vojvodine), dr Katalin Terek (istoričar, Sentandreja), i drugi.


Komentari4
8d0ed
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Вујадин Вујић
Opšte je poznato da je gospodin Lastić po struci fizičar i da nema stručnih dodirnih tačaka sa društvenim naukama, iako je postavljen za direktora Srpskog istorijskog naučnog inistituta u Budimpešti. Onda možete misliti koliko delatost toga instituta može biti "naučna", ako direktor nema ni nazčno zvanje, pa čak ni fakultet iz neke društvene nauke.
Marko
Inače je totalno nemoguće da neko posle fakulteta razvije interesovanje i stekne znanje iz neke druge struke.
Preporučujem 0
Немања
Било би лепо када би овакве изложбе гостовале у Београду. Људи би научили колике су заслуге Срба тадашње Аустрије (и Аустроугарске) за очување идентитета српског (на)рода. Треба развијати овакав рационалан однос према прошлости, а не бити аустро(угаро)фил, русофил, и нападати једну страну за ово, другу за оно... Људи из Војводине треба да уче више о јуначким напорима Срба Херцеговине, Црне Горе, (садашње уже) Србије, а људи из ових крајева о напорима Срба са некадашњег простора Дунавске монархије да се заштити име и посебност народа, кроз знање, моћ, новац, политику... А Београд као престоница треба да баштини и сећа се и прича о свима!
Радован Филаковић
Научни скуп је одржан у Снтандреји, не у Будимпешти! (Пера Ластић није могао рећи да је скуп био у Пешти, у то сам сигуран.) Изложба је била у Музеју "Ференци" који се исто у Снтандреји налази. Мало више пажње молимо од "Политике".

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja