sreda, 16.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:20
58. SOLUN - INTERVJU: Vasilis Mazomenos, grčki reditelj, pisac i producent

U zemlji loše ispričanih bajki

Kroz sve moje filmove pokušavam da istražujem ljudsku tragediju kroz mnoge elemente – društvene, političke, ponekad lične
Autor: Dubravka Lakićsubota, 11.11.2017. u 22:00
(Фо­то Ду­брав­ка Ла­кић)

Solun- Jedan od najsnažnijih novih grčkih filmova prikazanih na 58. Solunskom festivalu svakako je film „Linije” scenariste, reditelja i producenta Vasilisa Mazomenosa. Gotovo hiperrealističko, višeslojno delo koje skenira grčku svakodnevicu, kao produkcijska celina deluje savršeno, čak i veoma skupo, iako je u nastanak ovog filma uloženo svega nešto više od sto hiljada evra. Mazomenos, autor animiranih, eksperimentalnih i igranih filmova: „Dani besa – Rekvijem za Evropu”, „Trijumf vremena”, „Novac, mitologija i tama”, „Sećanje”, „Reči i gresi”, „Krivnja” i „Deseti greh”, kao producent zna kako se od onog malo može napraviti mnogo na filmu, koji je veoma skupa umetnost. U tom smislu srpskim producentima bi mogao da održi korisnu lekciju. Možda baš jednu od onih koje nesebično deli i studentima u svojoj maloj i veoma uspešnoj filmskoj školi koja svake godine iznedri oko 25 kratkih filmova.

Vasilis Mazomenos je i inače stari srpski znanac. Na beogradskom Festu 1996. i 1997. godine prikazivani su njegovi prvi filmovi (oba animirano-eksperimentalna), a on sam, tada veoma mlad, divno se uz Cakanu proveo na splavu zvanom „Blek pantersi”, čak se u Beogradu i zaljubio.

U razgovoru za „Politiku“ sada kaže: „Vi niste ni svesni koliko ste mi prikazivanjem filmova na Festu pomogli i to baš tokom tih ratnih godina koje su za vas bile veoma teške. Srbi su me kao autora otkrili i učinili da postanem međunarodno priznat. Srbija zato nije za mene samo bliska zemlja, ja je osećam i volim kao svoju drugu kuću...”

Svi su vaši filmovi prilično mračni, jeste li i lično takvi?

Ne, naprotiv, sasvim suprotno! Svi znaju da sam u ličnom životu veoma srećna i vesela osoba. Zna se i to da je život komedijanata često pun tame dok je život dramskih umetnika najčešće pun sreće i veselja. To je ta kontradikcija, koja u stvarnom životu stvarno postoji. Kroz sve moje filmove pokušavam da istražujem ljudsku tragediju kroz mnoge elemente – društvene, političke, ponekad lične. Iako živim u veoma sunčanoj zemlji trenutno ne vidim puno svetla, jer nas je situacija sa krizom u Grčkoj dovela u veoma mračnu situaciju. Otuda je i u filmu „Linije” mnogo tame.

Mračne situacije iz stvarnog života sada „hvatate” kroz sedam različitih, a međusobno ipak povezanih priča?

Da, drugačije nisam mogao, jer svoju zemlju vidim u tami svih ovih sedam-osam godina žestoke krize. Ta kriza nije samo finansijske prirode, već se ogleda i u krizi u ljudskim srcima i u ljudskoj duši, a to je najteži deo, jer je sledeći korak depresija. Mišljenja sam da je naše društvo prethodnih decenija živelo ispod oblaka sreće i blagostanja. Iznenada smo shvatili da je sve to bila lažna priča, loša bajka, a kada smo se probudili zatekli smo sebe veoma siromašnim. I zaista se čini kao komična drama onaj dan kada je tadašnji premijer Papandreu, na jednom malom i lepom egejskom ostrvu, izjavio onu čuvenu: „Grci, mi smo uništeni”. Kakva kontradiktornost između lepote i realnosti Grčke!

Obe te strane vaše lepe zemlje „naslikali” ste u magično-realističkom filmu pokazujući da deo krivice za sve što vam se događa snose i sami Grci?

Grci jesu žrtve, ali su istovremeno i krivci, jer svi smo odgovorni za to što nam se događa u zemlji. Naravno, naša krivica nije na istom nivou kao što je krivica samih političara, ali ona postoji. To se u filmu vidi na primeru lika Ane, visokopozicionirane službenice u međunarodnoj kompaniji koja je nemilosrdno otpuštala ljude, pa i sama postala žrtva tog sistema. Ili, lik policajca koji više ne može da tuče protestante po ulicama i zato ga otpuštaju. Primera tog dualizma „žrtva- krivac” unutar mojih filmskih likova ima u „Linijama” mnogo.

Priča o policajcu nazvana „Ulice” jedna od najemotivnijih u filmu, uz priču „Betmen” u kojoj ste pokazali i uticaj takozvane zapadne civilizacije na ono što se događa u Grčkoj?

„Betmen” u mom filmu je moderna bajka o dedi koji pokušava da umiri svog unuka, sa kojim živi na ulici u veoma lošim uslovima. S druge strane to je prikazivanje kontradikcija između mitova zapadne civilizacije i uništavajućeg siromaštva grčkih ljudi. Zapad vam nudi mit o superheroju, a sa druge strane ne nudi vam ništa od čega biste mogli da živite. Deda izmišlja priče o Betmenu kako bi svom unuku nekako ulio snagu da preživi još jednu tešku noć.

Ova je priča možda i najtragičnija u filmu?

Možda zato što sa jedne strane imate starca koji je blizu smrti, a sa druge nevino dete. Ono što nedostaje jesu dečakovi roditelji, dakle ta generacija koja je u sredini. Upravo je ta, središnja generacija, najveća žrtva grčke krize. Generacija koja se nalazi u produktivnom naponu je nestala sa scene.

U priči „Farma” vaš junak prinosi sebe kao žrtvu migrantima u Grčkoj ?

Farmer je tipični junak antičke drame. On je uzeo novac od Evropske unije, potpisao ugovor, ali nije pročitao ono što piše malim slovima. Niti je on znao odakle novac dolazi niti je znao zašto ga je potrošio, a sada to treba da se vrati. I stigao je evropski buldožer da sravni farmu, njegovu dedovinu koja je generacijama i generacijama pripadala njegovoj porodici. Dao je, a da ga nisu pitali, svoju zemlju pridošlicama. Farmer na kraju prinosi sebe kao žrtvu migrantima.

Mnogo je simbola u filmu. Šta simbolizuje pojava prelepog jelena u trenucima dok grčki neonacisti okupiraju grad?

Kada se sve sruši, kada se politički sistem uništi, onda vukovi iz šume stignu na ulice i jedino lepota može da ih zaustavi. Taj prelepi jelen u finalu i jeste to jedino svetlo koje nudim.

Čuda nisu dostupna

Iz fil­ma „Li­ni­je” Va­si­li­sa Ma­zo­me­no­sa (Fo­to Pres slu­žba fe­sti­va­la)

Sve likove povezuje telefonski operator centra za hitnu psihijatrijsku pomoć, kojem ste namenili ulogu boga što je od Grka digao ruke?

Da, bog je „mrtav”, on ne može dati rešenja za situaciju u kojoj su se ljudi našli. On pozive svih mojih junaka skuplja kao molitve, ali ne može ništa da učini do da prikupi svu njihovu negativnu energiju i da ode. Jasna je, dakle, poruka ovih scena: ne možemo očekivati pomoć od drugih, treba da uzmemo stvari u svoje ruke. Uđimo u svoje misli i svoju dušu da shvatimo šta se zaista dešava. Verujmo u boga, ali ne očekujmo od njega čuda, kao što ne treba da očekujemo čuda ni od političkih lidera.


Komentari0
071d2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja