utorak, 20.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 12.11.2017. u 22:00 Sandra Gucijan
SRBI – AMERIČKI RATNI HEROJI (2)

Ubojiti kundak Džejka Mandušića

Veliki broj vojnika srpskog porekla tokom proteklih 100 godina, dobitnici su najvećeg vojnog odlikovanja za hrabrost koje se dodeljuje pojedincu u SAD
(Фо­то­гра­фи­је из књи­ге Ду­ша­на Бап­ца)

Srp­skom voj­ni­ku, ma ko­ju uni­for­mu no­sio.
Ova­ko po­či­nje pri­ča o Sr­bi­ma – ame­rič­kim rat­nim he­ro­ji­ma u isto­i­me­noj knji­zi Du­ša­na Bap­ca, ko­ji ot­kri­va ma­lo po­zna­te de­ta­lje iz isto­ri­je stva­ra­nja SAD do da­nas.

U prethodnom tek­stu smo se ba­vi­li isto­ri­ja­tom do­se­lja­va­nja Sr­ba u Ame­ri­ku, a u ovom na­stav­ku ot­kri­va­mo ne­ka ime­na i nji­ho­ve pri­če ko­je su do sa­da ži­ve­le uglav­nom u se­ća­nju po­ro­di­ca či­ji su pri­pad­ni­ci za svo­ju hra­brost do­bi­li naj­vi­še či­no­ve u ame­rič­koj voj­sci i naj­vi­ša od­li­ko­va­nja SAD.

Aleks Džejk Man­du­šić: Od­li­ko­van Kon­gre­snom me­da­ljom ča­sti u Pr­vom svet­skom ra­tu. Pre ra­ta je bio po­li­ca­jac u Či­ka­gu. Big Džek, ka­ko su ga zva­li, kao vod­nik u 33. pe­ša­dij­skoj di­vi­zi­ji to­kom ak­ci­je u Fran­cu­skoj, ka­da su svi ofi­ci­ri stra­da­li, pre­u­zeo je ko­man­du, po­veo vod u na­pad i ba­jo­ne­tom ubio pe­to­ri­cu ne­pri­ja­te­lja. Ka­da se ba­jo­net slo­mio, ko­ri­stio je kun­dak pu­ške i za­ro­bio 15 voj­ni­ka. Na­kon za­vr­šet­ka ra­ta, ne­ko­li­ko go­di­na je bio u Gar­di kra­lja Alek­san­dra. Do­bio je naj­ma­nje de­set od­li­ko­va­nja iz se­dam ze­ma­lja (Fran­cu­ske, Ju­go­sla­vi­je, Ita­li­je, Ve­li­ke Bri­ta­ni­je…).

Džejms Me­štro­vić: Od­li­ko­van Me­da­ljom ča­sti u Pr­vom svet­skom ra­tu. Umro je ne­de­lju da­na pre pri­mir­ja, od špan­skog gri­pa. Nje­go­vi po­smrt­ni osta­ci pre­ne­ti su ame­rič­kim bro­dom iz Fran­cu­ske u Cr­nu Go­ru, a sa­hra­njen je u rod­nom se­lu kod Tiv­ta.

Majkl Vu­le­tić: „Pa­do­bran­ski Go­li­jat iz Či­ka­ga” s tri Pur­pur­na sr­ca (Nor­man­di­ja, Ho­lan­di­ja, Si­ci­li­ja) i Sre­br­nom zve­zdom za za­slu­ge u Dru­gom svet­skom ra­tu. Od­mi­la na­zvan Ve­li­ki Majk, iz­u­zet­no vi­sok i ši­ro­kih ra­me­na, bio je la­ka me­ta i tri pu­ta ra­nja­van, ali ga ni­šta ni­je mo­glo za­u­sta­vi­ti. Me­đu pet­na­e­stak me­da­lja do­bio je i ne­ko­li­ko fran­cu­skih, ho­land­skih i bel­gij­skih. Nje­gov brat Džordž, ra­di­sta-mi­tra­lje­zac, od­li­ko­van je tri pu­ta, dru­gi brat Eli je slu­žio na pod­mor­ni­ci ko­ja je pa­tro­li­ra­la ju­žnim Pa­ci­fi­kom, a do­pri­nos u bor­bi pro­tiv fa­ši­zma da­li su i tre­ći brat ka­plar Di­mi­ter, kao i nji­ho­ve tri se­stre.

Džon Vil­son Mi­nić: Po­sled­njom Me­da­ljom ča­sti (naj­ve­će voj­no od­li­ko­va­nje za hra­brost ko­je se do­de­lju­je po­je­din­cu u SAD) za ak­ci­ju u Dru­gom svet­skom ra­tu do­bio je voj­nik iz Pen­sil­va­ni­je, Džon Vil­son Mi­nić. U no­vem­bru 1944. go­di­ne, na­pad nje­go­ve če­te je u Ne­mač­koj za­u­sta­vljen min­skim po­ljem, što je voj­ni­ke iz­lo­ži­lo že­sto­koj ar­ti­lje­rij­skoj i mi­no­ba­cač­koj va­tri. Mi­nić je po­veo če­ti­ri do­bro­volj­ca kroz bo­dlji­ka­ve ži­ce i min­sko po­lje, ali im je na­lo­žio da se za­klo­ne. On je sam pr­vo uni­štio mi­tra­lje­sko gne­zdo, is­ko­ri­stio za­ro­blje­ne Nem­ce kao vo­di­če kroz min­sko po­lje, a po­tom uni­štio i go­to­vo či­ta­vu če­tu ne­pri­ja­te­lja. Na­ga­zio je na mi­nu „od­skoč­na be­ti” to­kom pre­la­ska dru­gog min­skog po­lja, opet kre­ću­ći se sam, is­pred svih, kroz ne­pre­kid­nu ne­pri­ja­telj­sku va­tru. Imao je 36 go­di­na. Od­li­ko­va­nje je post­hum­no uru­če­no Mi­ni­će­voj udo­vi­ci 1948. go­di­ne.

Džordž Ma­mu­la: Ovaj na­red­nik voj­ske SAD bio je po­znat ši­rom sve­ta po svo­joj hra­bro­sti, a u Ko­rej­skom ra­tu je od­li­ko­van Kr­stom za iz­u­zet­nu slu­žbu. To­kom Dru­gog svet­skog ra­ta bio je pri­pad­nik ču­ve­ne spe­ci­jal­ne je­di­ni­ce Me­ri­lo­vi raz­boj­ni­ci u Bur­mi. Pri­pa­dao je Le­gi­ji hra­brih, a nje­go­va de­la za­be­le­že­na su u „Ho­lu hra­bro­sti” u Pit­sbur­gu.

Te­re­za Đu­rić: Pen­zi­o­ni­sa­na je 2013. go­di­ne u či­nu bri­gad­nog ge­ne­ra­la Rat­nog va­zdu­ho­plov­stva SAD. Na po­sled­njem slu­žbe­nom po­lo­ža­ju bi­la je za­me­nik di­rek­to­ra Sve­mir­skog i oba­ve­štaj­nog od­se­ka u Pen­ta­go­nu. Vla­snik je ne­ko­li­ko fa­kul­tet­skih di­plo­ma (kom­pju­ter­ske na­u­ke, stra­te­ške stu­di­je…) i dva­de­se­tak od­li­ko­va­nja, me­đu ko­ji­ma su Znač­ka sve­mir­ske ko­man­de, Me­da­lja rat­nog va­zdu­ho­plov­stva za iz­u­zet­ne za­slu­ge u slu­žbi, Me­da­lja za slu­žbu u ra­tu pro­tiv glo­bal­nog te­ro­ri­zma… Slu­ži­la je u Ira­ku, Av­ga­ni­sta­nu, Azi­ji, na Ha­va­ji­ma… Po­sle pen­zi­o­ni­sa­nja po­sta­la je ko­man­dant ka­de­ta Žen­skog in­sti­tu­ta za li­der­stvo Vir­dži­ni­je.

Džordž Buč Ka­ra­mar­ko­vić: Pi­lot, ge­ne­ral-ma­jor Ma­rin­skog kor­pu­sa SAD. Za­be­le­že­no je da je od­ra­stao u rad­nič­koj po­ro­di­ci u srp­skoj za­jed­ni­ci u okru­gu Bi­ver u Pen­sil­va­ni­ji, da je Bo­žić sla­vio u ja­nu­a­ru u skla­du s pra­vo­slav­nim obi­ča­ji­ma, a u pu­tu­ju­ćoj bi­bli­o­te­ci ka­sni­jeg „pu­kov­ni­ka K”, ka­ko su ga zva­li, iz­dva­ja­le su se knji­ge „Si­lo­va­nje Sr­bi­je” i „Ro­do­ljub ili iz­daj­nik” (bi­o­gra­fi­ja Dra­že Mi­ha­i­lo­vi­ća). Bio je pi­lot he­li­kop­te­ra u Pred­sed­nič­koj he­li­kop­ter­skoj eska­dri­li to­kom Re­ga­no­vog man­da­ta, a u slu­žbu se vra­tio na­kon 11. sep­tem­bra u Mi­ni­star­stvu do­mo­vin­ske si­gur­no­sti.

Knji­gu „Sr­bi – ame­rič­ki rat­ni he­ro­ji”ob­ja­vio je Me­di­ja cen­tar „Od­bra­na”, a po­dr­ža­la am­ba­sa­da SAD u Be­o­gra­du. Du­šan Ba­bac je sa­rad­nik Isto­rij­skog mu­ze­ja Sr­bi­je i be­o­grad­skog Voj­nog mu­ze­ja i autor ve­li­kog bro­ja čla­na­ka i knji­ga o voj­noj isto­ri­ji Sr­bi­ji. On je i je­dan od auto­ra iz­lo­žbe i ka­ta­lo­ga „Slu­žbe­nog ode­lo Sr­bi­je u 19. i 20. ve­ku”, or­ga­ni­zo­va­noj u SA­NU, i kon­sul­tant za uni­for­me u broj­nim fil­mo­vi­ma i po­zo­ri­šnim pred­sta­va.

Komentari7
883ee
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Radmila Mišić
Sve je ovo dirljivo napisano- u znak zahvalnosti Amerikancisu nas bombardovali 1944. i 1999.
Siniša Škarica
Koliko je srba učestvovalo 1999- godine?
Smiljka
Ginuli smo vise za tudje zemlje nego za svoju.
Никола
Дјелимично се слажем са вама Смиљка, али чим је живио тамо и борио са за ту земљу то је и његова земља. Да му је било добро овдје, не би ни отишао.
Muja
Ovo mi liči na početak propagiranja bliskosti Srba i NATO-a. Ne ponosim se naročito tim sunarodnicima koji su ratovali za interese SAD.
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja