ponedeljak, 11.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:55
PREDSTAVLjAMO: INSTITUT ZA SRPSKI JEZIK SANU

Identitet i istorija naroda čuva se u jeziku

Nastao pre tačno sedamdeset godina na temeljima Leksikografskog odseka, koji je 1893. ustanovila Srpska kraljevska akademija, Institut je bio i ostao centralna naučna ustanova za proučavanje našeg jezika, njegove prošlosti i sadašnjosti
Autor: Darko Pejovićponedeljak, 13.11.2017. u 09:00
Увод­на стра­ни­ца сај­та пре­пис.орг, на ко­ме је у ди­ги­тал­ном об­ли­ку из­ло­жен део ру­ко­пи­сне ба­шти­не

U pro­u­ča­va­nje i ne­go­va­nje osnov­nog oru­đa kul­tu­re jed­nog na­ro­da, ge­ne­ra­ci­je sa­rad­ni­ka In­sti­tu­ta za srp­ski je­zik ugra­di­le su se­dam­de­set go­di­na ra­da. Po­vo­dom zna­čaj­nog ju­bi­le­ja, u SA­NU će pre­ko­su­tra bi­ti odr­ža­na sve­ča­na aka­de­mi­ja. 

In­sti­tut je for­mi­ran pri Srp­skoj aka­de­mi­ji na­u­ka 1947, na te­me­lji­ma Lek­si­ko­graf­skog od­se­ka, ko­ji je 1893. usta­no­vi­la Srp­ska kra­ljev­ska aka­de­mi­ja. De­fi­ni­san je kao cen­tral­na na­uč­na usta­no­va za pro­u­ča­va­nje na­šeg je­zi­ka, nje­go­ve pro­šlo­sti i sa­da­šnjo­sti. Ko­li­ko je ve­li­ko i bo­ga­to to po­lje is­tra­ži­va­nja, efekt­no je opi­sao do­sko­ra­šnji di­rek­tor In­sti­tu­ta dr Sre­to Ta­na­sić: „Sve što smo stvo­ri­li i sve što nam se do­go­di­lo, ču­va se u je­zi­ku, za­to je je­zik naj­po­u­zda­ni­ji ču­var isto­ri­je i iden­ti­te­ta.”

Za­da­tak In­sti­tu­ta je i rad na ve­li­kom Reč­ni­ku srp­sko­hr­vat­skog knji­žev­nog i na­rod­nog je­zi­ka, za­po­čet u Lek­si­ko­graf­skom od­se­ku. Od 1959. do 2015. ob­ja­vlje­no je 19 to­mo­va Reč­ni­ka. O ka­kvom je mo­nu­men­tal­nom po­du­hva­tu reč, ilu­stru­je či­nje­ni­ca da je pla­ni­ra­no naj­ma­nje tri­de­set to­mo­va i ob­u­hvat oko 500.000 poj­mo­va.  

In­sti­tut pa­ra­lel­no re­a­li­zu­je još če­ti­ri pro­jek­ta, ko­ji se ti­ču opi­sa i stan­dar­di­za­ci­je sa­vre­me­nog srp­skog je­zi­ka, iz­ra­de Reč­ni­ka cr­kve­no­slo­ven­skog je­zi­ka srp­ske re­dak­ci­je i Eti­mo­lo­škog reč­ni­ka, kao i is­tra­ži­va­nja di­ja­le­ka­ta na ce­lo­kup­nom srp­skom je­zič­kom pro­sto­ru.

Pri In­sti­tu­tu je i se­di­šte Od­bo­ra za stan­dar­di­za­ci­ju srp­skog je­zi­ka, ko­ji će u de­cem­bru obe­le­ži­ti ju­bi­lej – 20 go­di­na po­sto­ja­nja.

„In­sti­tut ima 65 sa­rad­ni­ka, od ko­jih 41 ima zva­nje dok­to­ra na­u­ka. Ko­le­ge re­dov­no uče­stvu­ju na kon­gre­si­ma i struč­nim sku­po­vi­ma sla­vi­sta u ze­mlji i ino­stran­stvu, ali i u re­a­li­za­ci­ji ka­pi­tal­nih me­đu­na­rod­nih pro­je­ka­ta. In­sti­tut ko­mu­ni­ci­ra sa srod­nim in­sti­tu­ci­ja­ma u Polj­skoj, Če­škoj, Ma­ke­do­ni­ji, Slo­ve­ni­ji Ru­si­ji... S udru­že­nji­ma Sr­ba u Ru­mu­ni­ji i Ma­đar­skoj ima­mo ugo­vo­re o sa­rad­nji”, is­ti­če dr Ja­sna Vla­jić Po­po­vić, di­rek­tor  In­sti­tu­ta za srp­ski je­zik SA­NU. 

Ka­ko i pri­li­či ku­ći je­zi­ko­slo­va­ca, In­sti­tut iz­da­je čak če­ti­ri struč­na ča­so­pi­sa. Tri je po­kre­nuo Alek­san­dar Be­lić (1876–1960), naj­zna­čaj­ni­ji srp­ski i je­dan od vo­de­ćih svet­skih lin­gvi­sta pr­ve po­lo­vi­ne 20. ve­ka, ujed­no i pr­vi di­rek­tor In­sti­tu­ta za srp­ski je­zik SA­NU.

„Srp­ski di­ja­lek­to­lo­ški zbor­nik”, pr­vi put je iza­šao 1905. i sma­tra se jed­nim od na­ših naj­sta­ri­jih ča­so­pi­sa. „Ju­žno­slo­ven­ski fi­lo­log” se po­ja­vio 1913, a auto­ri pri­lo­ga u po­čet­ku su go­to­vo od­re­da bi­li ino­stra­ni lin­gvi­sti, s ko­ji­ma je Be­lić, kao ru­ski i ne­mač­ki đak, us­po­sta­vio pri­ja­telj­stva još to­kom ško­lo­va­nja. Ča­so­pis „Naš je­zik”, po­sve­ćen kul­tu­ri go­vo­ra i je­zič­kim po­u­ka­ma, po­čeo je da iz­la­zi 1932, a od 2000. go­di­ne In­sti­tut iz­da­je i ča­so­pis „Lin­gvi­stič­ke ak­tu­el­no­sti”. Osim po­bro­ja­ne struč­ne pe­ri­o­di­ke, po­sto­ji bo­ga­ta pro­duk­ci­ja mo­no­graf­skih stu­di­ja i te­mat­skih zbor­ni­ka. 

„Po­no­sni smo i na is­ko­rak u di­gi­ta­li­za­ci­ju, na na­še plat­for­me pre­pis.org i ras­kov­nik.org”, ka­že di­rek­tor in­sti­tu­ta dr Ja­sna Vla­jić Po­po­vić. Deo knji­škog i ru­ko­pi­snog na­sle­đa je „pre­ve­den” u di­gi­tal­ne for­me i obo­ga­ćen ala­ti­ma za pre­tra­ži­va­nje sa­dr­ža­ja. Ta­ko su sa­da sva tri iz­da­nja Vu­ko­vog reč­ni­ka do­stup­na ko­ri­sni­ci­ma glo­bal­ne mre­že, kao i Di­ja­le­kat­ski reč­nik Gli­go­ri­ja Gli­še Ele­zo­vi­ća i Reč­nik go­vo­ra ju­žne Sr­bi­je Mom­či­la Zla­ta­no­vi­ća. 

„Po­sto­je evrop­ska me­ri­la ko­ja pre­ci­zno pro­pi­su­ju šta je­dan je­zik tre­ba da ima da bi bio va­lja­no opi­san. Pred na­ma je još mno­go po­sla da bi­smo do­se­gli te stan­dar­de, a za ostva­re­nje ta­kvog ci­lja neo­p­hod­na je fi­nan­sij­ska i sva­ka dru­ga po­dr­ška dr­ža­ve”, za­klju­ču­je dr Ja­sna Vla­jić Po­po­vić.


Komentari12
1ec1e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Мали Ђокица
Питање је је ли Институт за српски језик САНУ још у САНУ? Јер је САНУ рекла да издавање Вуковог Рјечника, а поводом 200 годишњег јубилеја, није у надлежности САНУ????? Не верујем ни да ће сутра Вук бити на дневном реду. О каквом чувању језика они говоре?
Драгољуб Збиљић
СРБИ ПРЕКО НОРМАТИВНО ЛЕГАЛИЗОВАНОГ ТУЂЕГ ПИСМА (ГАЈИЦЕ) ГУБЕ ИДЕНТИТЕТ. Српски идентитет не чува се само у језику него и у писму ћирилици. Хрватска латиница је, уместо забрањене српске ћирилице, први пут ушла у Србију у окупацији у Првом светском рату. Тада је хрватска абецеда (гајица) постојала у Србији за све време окупације. После Другог светског рата по налогу комунистичке власти то хрватско писмо фаворизовано је у Југославији и Србији где је за Србе наметнуто као друго писмо које је плански све више истискивало српско писмо. Данас је Матица
Коста
@Миодраг Миленовић "Нестали су и народи и њихови језици, али су остали многи материјални докази њиховог постојања...." Сасвим тачно. Погледјате Ирце, Шкоте и Велшане.
Ана
Институт за српски језик,као централна научна установа за про­у­ча­ва­ње српског је­зи­ка, морао би да се бави и будућношћу ,да у будућности српски језик и писмо не би постали прошлост.
Миодраг Миленовић
Можда делује ефектно, али "опис": „Све што смо ство­ри­ли и све што нам се до­го­ди­ло, чу­ва се у је­зи­ку, за­то је је­зик нај­по­у­зда­ни­ји чу­вар исто­ри­је и иден­ти­те­та” више приличи поетици него науци. Језик јесте чувар историје и идентитета једног народа, али нити се све што смо створили чува у језику, а није ни најпоузданији чувар. Нестали су и народи и њихови језици, али су остали многи материјални докази њиховог постојања...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja