ponedeljak, 19.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 13.11.2017. u 09:00 Darko Pejović
PREDSTAVLjAMO: INSTITUT ZA SRPSKI JEZIK SANU

Identitet i istorija naroda čuva se u jeziku

Nastao pre tačno sedamdeset godina na temeljima Leksikografskog odseka, koji je 1893. ustanovila Srpska kraljevska akademija, Institut je bio i ostao centralna naučna ustanova za proučavanje našeg jezika, njegove prošlosti i sadašnjosti
Увод­на стра­ни­ца сај­та пре­пис.орг, на ко­ме је у ди­ги­тал­ном об­ли­ку из­ло­жен део ру­ко­пи­сне ба­шти­не

U pro­u­ča­va­nje i ne­go­va­nje osnov­nog oru­đa kul­tu­re jed­nog na­ro­da, ge­ne­ra­ci­je sa­rad­ni­ka In­sti­tu­ta za srp­ski je­zik ugra­di­le su se­dam­de­set go­di­na ra­da. Po­vo­dom zna­čaj­nog ju­bi­le­ja, u SA­NU će pre­ko­su­tra bi­ti odr­ža­na sve­ča­na aka­de­mi­ja. 

In­sti­tut je for­mi­ran pri Srp­skoj aka­de­mi­ji na­u­ka 1947, na te­me­lji­ma Lek­si­ko­graf­skog od­se­ka, ko­ji je 1893. usta­no­vi­la Srp­ska kra­ljev­ska aka­de­mi­ja. De­fi­ni­san je kao cen­tral­na na­uč­na usta­no­va za pro­u­ča­va­nje na­šeg je­zi­ka, nje­go­ve pro­šlo­sti i sa­da­šnjo­sti. Ko­li­ko je ve­li­ko i bo­ga­to to po­lje is­tra­ži­va­nja, efekt­no je opi­sao do­sko­ra­šnji di­rek­tor In­sti­tu­ta dr Sre­to Ta­na­sić: „Sve što smo stvo­ri­li i sve što nam se do­go­di­lo, ču­va se u je­zi­ku, za­to je je­zik naj­po­u­zda­ni­ji ču­var isto­ri­je i iden­ti­te­ta.”

Za­da­tak In­sti­tu­ta je i rad na ve­li­kom Reč­ni­ku srp­sko­hr­vat­skog knji­žev­nog i na­rod­nog je­zi­ka, za­po­čet u Lek­si­ko­graf­skom od­se­ku. Od 1959. do 2015. ob­ja­vlje­no je 19 to­mo­va Reč­ni­ka. O ka­kvom je mo­nu­men­tal­nom po­du­hva­tu reč, ilu­stru­je či­nje­ni­ca da je pla­ni­ra­no naj­ma­nje tri­de­set to­mo­va i ob­u­hvat oko 500.000 poj­mo­va.  

In­sti­tut pa­ra­lel­no re­a­li­zu­je još če­ti­ri pro­jek­ta, ko­ji se ti­ču opi­sa i stan­dar­di­za­ci­je sa­vre­me­nog srp­skog je­zi­ka, iz­ra­de Reč­ni­ka cr­kve­no­slo­ven­skog je­zi­ka srp­ske re­dak­ci­je i Eti­mo­lo­škog reč­ni­ka, kao i is­tra­ži­va­nja di­ja­le­ka­ta na ce­lo­kup­nom srp­skom je­zič­kom pro­sto­ru.

Pri In­sti­tu­tu je i se­di­šte Od­bo­ra za stan­dar­di­za­ci­ju srp­skog je­zi­ka, ko­ji će u de­cem­bru obe­le­ži­ti ju­bi­lej – 20 go­di­na po­sto­ja­nja.

„In­sti­tut ima 65 sa­rad­ni­ka, od ko­jih 41 ima zva­nje dok­to­ra na­u­ka. Ko­le­ge re­dov­no uče­stvu­ju na kon­gre­si­ma i struč­nim sku­po­vi­ma sla­vi­sta u ze­mlji i ino­stran­stvu, ali i u re­a­li­za­ci­ji ka­pi­tal­nih me­đu­na­rod­nih pro­je­ka­ta. In­sti­tut ko­mu­ni­ci­ra sa srod­nim in­sti­tu­ci­ja­ma u Polj­skoj, Če­škoj, Ma­ke­do­ni­ji, Slo­ve­ni­ji Ru­si­ji... S udru­že­nji­ma Sr­ba u Ru­mu­ni­ji i Ma­đar­skoj ima­mo ugo­vo­re o sa­rad­nji”, is­ti­če dr Ja­sna Vla­jić Po­po­vić, di­rek­tor  In­sti­tu­ta za srp­ski je­zik SA­NU. 

Ka­ko i pri­li­či ku­ći je­zi­ko­slo­va­ca, In­sti­tut iz­da­je čak če­ti­ri struč­na ča­so­pi­sa. Tri je po­kre­nuo Alek­san­dar Be­lić (1876–1960), naj­zna­čaj­ni­ji srp­ski i je­dan od vo­de­ćih svet­skih lin­gvi­sta pr­ve po­lo­vi­ne 20. ve­ka, ujed­no i pr­vi di­rek­tor In­sti­tu­ta za srp­ski je­zik SA­NU.

„Srp­ski di­ja­lek­to­lo­ški zbor­nik”, pr­vi put je iza­šao 1905. i sma­tra se jed­nim od na­ših naj­sta­ri­jih ča­so­pi­sa. „Ju­žno­slo­ven­ski fi­lo­log” se po­ja­vio 1913, a auto­ri pri­lo­ga u po­čet­ku su go­to­vo od­re­da bi­li ino­stra­ni lin­gvi­sti, s ko­ji­ma je Be­lić, kao ru­ski i ne­mač­ki đak, us­po­sta­vio pri­ja­telj­stva još to­kom ško­lo­va­nja. Ča­so­pis „Naš je­zik”, po­sve­ćen kul­tu­ri go­vo­ra i je­zič­kim po­u­ka­ma, po­čeo je da iz­la­zi 1932, a od 2000. go­di­ne In­sti­tut iz­da­je i ča­so­pis „Lin­gvi­stič­ke ak­tu­el­no­sti”. Osim po­bro­ja­ne struč­ne pe­ri­o­di­ke, po­sto­ji bo­ga­ta pro­duk­ci­ja mo­no­graf­skih stu­di­ja i te­mat­skih zbor­ni­ka. 

„Po­no­sni smo i na is­ko­rak u di­gi­ta­li­za­ci­ju, na na­še plat­for­me pre­pis.org i ras­kov­nik.org”, ka­že di­rek­tor in­sti­tu­ta dr Ja­sna Vla­jić Po­po­vić. Deo knji­škog i ru­ko­pi­snog na­sle­đa je „pre­ve­den” u di­gi­tal­ne for­me i obo­ga­ćen ala­ti­ma za pre­tra­ži­va­nje sa­dr­ža­ja. Ta­ko su sa­da sva tri iz­da­nja Vu­ko­vog reč­ni­ka do­stup­na ko­ri­sni­ci­ma glo­bal­ne mre­že, kao i Di­ja­le­kat­ski reč­nik Gli­go­ri­ja Gli­še Ele­zo­vi­ća i Reč­nik go­vo­ra ju­žne Sr­bi­je Mom­či­la Zla­ta­no­vi­ća. 

„Po­sto­je evrop­ska me­ri­la ko­ja pre­ci­zno pro­pi­su­ju šta je­dan je­zik tre­ba da ima da bi bio va­lja­no opi­san. Pred na­ma je još mno­go po­sla da bi­smo do­se­gli te stan­dar­de, a za ostva­re­nje ta­kvog ci­lja neo­p­hod­na je fi­nan­sij­ska i sva­ka dru­ga po­dr­ška dr­ža­ve”, za­klju­ču­je dr Ja­sna Vla­jić Po­po­vić.

Komеntari12
1093d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Мали Ђокица
Питање је је ли Институт за српски језик САНУ још у САНУ? Јер је САНУ рекла да издавање Вуковог Рјечника, а поводом 200 годишњег јубилеја, није у надлежности САНУ????? Не верујем ни да ће сутра Вук бити на дневном реду. О каквом чувању језика они говоре?
Драгољуб Збиљић
СРБИ ПРЕКО НОРМАТИВНО ЛЕГАЛИЗОВАНОГ ТУЂЕГ ПИСМА (ГАЈИЦЕ) ГУБЕ ИДЕНТИТЕТ. Српски идентитет не чува се само у језику него и у писму ћирилици. Хрватска латиница је, уместо забрањене српске ћирилице, први пут ушла у Србију у окупацији у Првом светском рату. Тада је хрватска абецеда (гајица) постојала у Србији за све време окупације. После Другог светског рата по налогу комунистичке власти то хрватско писмо фаворизовано је у Југославији и Србији где је за Србе наметнуто као друго писмо које је плански све више истискивало српско писмо. Данас је Матица
Коста
@Миодраг Миленовић "Нестали су и народи и њихови језици, али су остали многи материјални докази њиховог постојања...." Сасвим тачно. Погледјате Ирце, Шкоте и Велшане.
Ана
Институт за српски језик,као централна научна установа за про­у­ча­ва­ње српског је­зи­ка, морао би да се бави и будућношћу ,да у будућности српски језик и писмо не би постали прошлост.
Миодраг Миленовић
Можда делује ефектно, али "опис": „Све што смо ство­ри­ли и све што нам се до­го­ди­ло, чу­ва се у је­зи­ку, за­то је је­зик нај­по­у­зда­ни­ји чу­вар исто­ри­је и иден­ти­те­та” више приличи поетици него науци. Језик јесте чувар историје и идентитета једног народа, али нити се све што смо створили чува у језику, а није ни најпоузданији чувар. Нестали су и народи и њихови језици, али су остали многи материјални докази њиховог постојања...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja