utorak, 12.12.2017. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:58
POLEMIKA OKO PROMENE USTAVA

Sudije i tužioci biraju sami sebe

Planirano je da Narodna skupština ubuduće nema učešća u izboru sudija, zamenika tužilaca, predsednika sudova, šefova tužilaštava, niti u izboru članova Visokog saveta sudstva...
Autor: Aleksandra Petrovićnedelja, 12.11.2017. u 22:00
Зграда судова у Немањиној 9 у Београду (Фото Д. Јевремовић)

Radna verzija teksta promene Ustava u oblasti pravosuđa još nije napravljena, ali se na tome uveliko radi. Srbija neće uspeti da promeni Ustav do kraja 2017. godine.

– Kasnimo, ali kvalitet je svakako važniji od roka – rekla je Tanja Miščević, šef Pregovaračkog tima za pristupanje Srbije EU, na petom okruglom stolu o promeni ustavnog okvira za pravosuđe, koji je održan nedavno u Novom Sadu.

Istog dana, javnu debatu o izmenama Ustava napustili su Društvo sudija, Udruženje tužilaca, Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika, Centar za pravosudna istraživanja, Komitet pravnika za ljudska prava i Beogradski centar za ljudska prava. Javnim saopštenjem otkazali su saradnju „pre svega zbog toga što država do sada nije izašla s polaznim osnovama za izmenu Ustava i što proces usmerava na mehanizme koji će pravosuđe učiniti još zavisnijim od političke vlasti”.

Planirano je da Narodna skupština ubuduće nema učešća u izboru sudija, zamenika tužilaca, predsednika sudova, šefova tužilaštava, niti u izboru članova Visokog saveta sudstva (VSS) i Državnog veća tužilaca (DVT).

Tako bi sudije i tužioci birali sami sebe, odnosno birali bi se između sebe. To zvuči kao nezavisnost od druge dve grane vlasti – zakonodavne i izvršne. Međutim, to zvuči i kao samoupravljanje i udaljavanje pravosuđa od naroda.

U Srbiji se svaki sudija i zamenik tužioca prvi put biraju tako što ih predloži VSS, odnosno DVT, a predlog izglasa Narodna skupština. Kada žele da napreduju u sud ili tužilaštvo višeg ranga, onda ih bira direktno VSS, odnosno DVT. Predsednike sudova i javne tužioce bira Narodna skupština, na predlog VSS, odnosno DVT. Članove ova dva tela iz redova sudija i tužilaca takođe bira Skupština, na osnovu rezultata tajnog glasanja u sudovima i tužilaštvima.

Da li je dobro da Narodna skupština bude isključena iz postupka izbora u pravosuđu, pitali smo najpre Petra Petrovića, predsednika Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Narodne skupštine koji je, po položaju, i član VSS-a i DVT-a.

– Mislim da nema potrebe da se menja Ustav. Smatram da Narodna skupština, kao zakonodavni organ, nema najveći uticaj na izbor sudija i predsednika sudova, jer u VSS-u, koji je predlagač svih tih odluka, većinu imaju sudije – kaže Petrović.

Od 11 članova VSS-a, šest su sudije. Od 11 članova DVT-a, šest su zamenici javnih tužilaca. Pored njih, izborni članovi su i jedan advokat i jedan profesor prava. Izborne članove bira Narodna skupština. Članovi VSS-a i DVT-a po položaju su ministar pravde i predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe. Predsednik Vrhovnog kasacionog suda je predsednik VSS-a, a predsednik DVT-a je republički javni tužilac.

– Ni na koji način Narodna skupština nema odlučujuću ulogu. Nisu sazreli uslovi da VSS i DVT sami odlučuju o izboru sudija, zamenika tužilaca, predsednika sudova i šefova tužilaštava. Nisu sazreli uslovi da oni budu potpuno samostalni u donošenju ovako velikih odluka. U nekim drugim, mnogo razvijenijim zemljama ministri postavljaju sudije i tužioce, pa zašto bismo onda mi bili pokusni kunić za ovakve ustavne promene koje nam nameću. Neka druge zemlje to prvo pokušaju kod njih – kaže Petar Petrović.

Bivši član VSS-a, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu dr Milan Škulić, koji je sada sudija Ustavnog suda Srbije, kaže da 250 narodnih poslanika „makar brojčano ima veću težinu nego 11 članova Visokog saveta sudstva”.

– Narodna skupština nije samo organ koji se poistovećuje s politikom, već je ona svojevrstan glas naroda jer poslanike bira narod. Procedura izbora sudija od strane Narodne skupštine je očiglednija i transparentnija nego izbor samo u nekom uskom pravosudnom telu, između ostalog i zbog toga što se kod nas već dugo sednice Narodne skupštine redovno i direktno prenose na programu državne televizije, pa se i raspravlja o kandidatima pred javnošću. Tada je teško da nekome iole razumnom padne na pamet da tek tako predloži za sudiju kandidata koji je studirao 15 godina ili je fakultet završio s prosekom jedva preko šest – kaže dr Škulić.

Profesor se seća da su se članovi VSS-a i sami pitali kako će poslanici reagovati na predlog takvog kandidata.

– Zato izbor od strane Skupštine predstavlja još jedan mehanizam za viši stepen realnosti u predlaganju kandidata. Ako VSS I DVT isključivo sami biraju sudije i tužioce, bez ikakvog upliva Narodne skupštine, makar kod prvog izbora, onda bi se moglo zaključiti da je izbor nosilaca pravosudnih funkcija ostao poslednja oaza samoupravljanja u Srbiji – kaže dr Škulić.

Venecijanska komisija preporučuje Srbiji da sudije i tužioce ubuduće biraju pravosudni saveti i insistira da predstavnik Narodne skupštine ne bude u tim savetima, a da ministar pravde ili ne bude član tih saveta ili da ima ograničeno pravo glasa, podseća profesor.

– To ne mora automatski biti loše. Treba proceniti šta je dobro za Srbiju. Kada je reč o opasnosti od upliva politike u izbor sudija i tužilaca, ili čak uticaja tajkuna, onda bi neko ciničan lako mogao da zaključi da je daleko lakše izlobirati većinu u izbornom telu koje ima 11 članova, kao što su VSS i DVT, nego u Narodnoj skupštini koja ima 250 poslanika – kaže Milan Škulić.

Nijedan sistem izbora u pravosuđu nije savršen, dodaje profesor. Neke evropske zemlje čak i nemaju pravosudna tela, već glavnu ulogu u izboru sudija i tužilaca imaju ministri i parlament.

– Učešće parlamenta kod prvog izbora sudije obezbeđuje demokratski legitimitet – da niko ne može suditi ako narod nije makar posredno dao saglasnost za to. Ustav određuje da se sudske odluke donose u ime naroda, a kako očekivati presudu u ime naroda od sudije koga nije birao narod – kaže beogradski advokat Dušan Bratić.

Ustav određuje da se odnos tri grane vlasti zasniva na ravnoteži i međusobnoj kontroli i da je sudska vlast nezavisna, podseća Bratić.

– Nezavisnost sudstva ne predstavlja samo nezavisnost od zakonodavne i izvršne vlasti već i nezavisnost od bilo kog spoljnog uticaja, od medija, pojedinaca ili interesnih grupa i grupa za pritisak, kao i od međunarodnih tela i organizacija. Uslov samostalnosti i nezavisnosti sudstva je karakter sudije, njegova sloboda od uticaja i čvrstina da se odupre svakom pritisku i iskušenju kada sudi i donosi odluku, a politika uvek nađe načina da pokuša da utiče – kaže Dušan Bratić.

Renesansu našeg pravosuđa neće doneti izmene Ustava po kojima će same sudije, na tajnim izborima u sudovima, birati članove VSS-a, da bi tako izabrana grupa sudija birala i unapređivala sudije bez posrednog učešća naroda, zaključuje advokat.


Komentari13
54a98
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Branislav Ivanovic
Да, свакако контрола народа је врло битна, неопходна. Нисам се много давао у размишљање како ту равнотежу три гране одржавати, не знам где то у упоредном праву најбоље функционише. Наравно, највише увек зависи од достигнутог ступња свести људи који су у овим трима гранама и да правосуђе и друштво могу да функционишу добро што су код судија и тужилаца морал и неустрашивост у борби за право и правду на вишем нивоу. Не треба искључити Народну Скупштину, једини проблем јесте ако у њој превладава једномишљење по послушности, а не једноумље по памети.
Božidar Milenović
Problem nezavisnosti sudstva u Srbiji nije samo procedura izbora sudija i tužilaca. Postoje mnoga pitanja za koja je veoma teško pronaći prikladne odgovore. Nov način izbora je samo jedan deo odgovora. Najlakše je učiniti sudstvo u Sribiji nezavisnim od domaćih političara. Ali, u aktuelnoj konstelaciji međunarodnih odnosa, u poziciji male i nedovoljno razvijene zemlje zavisne od mnogo faktora, kako sudstvo učiniti nezavisnim od domaće i međunarodne mafije, od agenata i špijuna svetskih moćnika, od Sorošovih NVO i od mnogih drugih opasnih “virusa”. Imamo li mi dovoljno otporne, savesne i patiriotski orijentisane stručnjake među sudijama i tužiocima? Da li znamo da kreiramo sistem u kome takvi stručnjaci mogu da opstanu i dođu do izražaja? Da li su aktuelni političari u vlasti i opoziciji sposobni i iskreno spremni da iznedre takav sistem? Mnogo je pitranja, a odgovori ne smeju biti improvizacije....
Gavrilovic Slavisa
ZAšto je problem da se sudije i tuzioci biraju dvotrecinskom vecinom glasova u Skupstini.
Marko
NIje problem da bude tako. Problem je sto je samaa EU navela da kod nas u sufovima postoji leglo korupcije i sad oni treba i dalje da se osecaju zasticenim i sebe da namestaju. Ne oni prvo treba da odgovaraju za urusavanje drustva, za korupciju, za dilere koji su uhapseni pa se setaju ulicama, i za mnogo toga jer su jednia institucija gde niko nikad nije odgovarao, a korupcija je svima ocigledna. Tek kad se zavrsi taj proces onda oni najbolji neka s ebiraju medju sobom. Da ne spopminjemo koliko njih ima kupljene diplome., ali narod sve zna i kad tad sve ispliva.
Petar Matic
Bolje da pod hitno uvedete porotu ako zelite bar malo da popravite situaciju. Koja je inace katastrofalna

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja