petak, 24.11.2017. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:40

Vrhovni pesnik i fingirane kontroverze

O Njegošu je, od njegove smrti, objavljeno oko 400 knjiga, ali još nije izučen onako kako zaslužuje, rekao akademik Miro Vuksanović na skupu u Matici srpskoj
Autor: Snežana Kovačevićutorak, 14.11.2017. u 13:41
Зграда Матице српске (Фото С. Ковачевић)

Novi Sad – S Njegošem bolje znamo ko smo, i od Njegoša najbolje doznajemo šta nam valja činiti, poručio je akademik Miro Vuksanović na svečanom otvaranju naučnog skupa „Knjige o Njegošu” koji je juče u Matici srpskoj posvećen ovom pesniku, vladiki i vladaru.

To je drugi naučni skup koji priređuje Njegošev odbor, osnovan pod krovom Matice srpske 2006. godine. Prošli put, pre osam godina, tema je bila delo Petra II Petrovića Njegoša, a sada se o ovom pesniku „Luče mikrokozme“ govorilo kroz knjige koje su drugi o njemu pisali.

Skup je održan na dan rođenja Njegoša (1813), ali su više od ove „male godišnjice” organizatori želeli da istaknu – 170 godina od prvog izdanja Gorskog vijenca. Te 1847. prvi put su objavljeni i Vukov prevod Novog zaveta, Brankove Pesme i Daničićev Rat za srpski jezik i pravopis, pa Vuksanović kaže da je to prelomna godina za našu duhovnost, jezik, književnost i kulturu.

Za naučni skup je odabrano 16 knjiga i 16 autora koji su izučavali Njegoša. To su, između ostalog, vladika Nikolaj Velimirović koji govori o Njegoševoj religiji, Branislav Petronijević koji tumači Njegoševu filozofiju, engleski, francuski i nemački slavisti Edvard Denis Goj, Mišel Oben, Alojz Šmaus, kao i niz domaćih autora, među kojima je jedini živi stvaralac profesor Milo Lompar.

O ovim knjigama su osim Lompara govorili i profesori univerziteta i naučni radnici Jovan Delić, Radomir Ivanović, Mikonja Knežević, Radojka Vukčević, Goran Maksimović, Lidija Tomić, Duško Babić, Boris Lazić, Ilija Marić, Duško Pevulja, Nenad Nikolić, Dragan Stanić, Drago Perović, Vojislav Jelić i Ljiljana Pešikan Ljuštanović.

Od Njegoševe smrti 1851. do danas o Njegošu je objavljeno oko 400 knjiga, ali još nije izučen onako kako zaslužuje, ali jeste, dodaje akademik Vuksanović, – „krivotvoren“.

„Njegoš je ceo svoj život i misiju posvetio miru među ljudima, slobodi, opštim ljudskim vrednostima, a neko je pronašao da je on u najmanju ruku genocidan pisac“, izjavio je akademik i dodao da je raspon u kome se gleda na Njegoša „od onoga da je vrhovni srpski pesnik, kao što jeste, pa do onih malicioznih i neodrživih mišljenja da je reč o čoveku koji stvara zlo“.

Predsednik Matice srpske Dragan Stanić istakao je na svečanom otvaranju naučnog skupa da se Njegoš i srpska kultura ne mogu odvojiti.

„A onaj ko bi pokušao da to nekako, nebrigom i nasiljem odvoji, taj sasvim sigurno srpskoj kulturi ne pripada! Taj može da pripada samo srpskoj nekulturi!“, kazao je Stanić u svojoj besedi.

Predsednik Matice je podsetio na vezu ove institucije i Njegoša. Po njegovim rečima, kad je Njegoš u srpsku književnost ušao knjigom „Pustinjak cetinjski”, prvi kritički prikaz o njemu bio je objavljen u Letopisu Matice srpske i napisao ga je Teodor Pavlović. Njegoš je posle toga objavio u Letopisu nekoliko tekstova, a 1845. postao je član Matice srpske, uplativši 100 forinti.

„Kad je preminuo, Jovan Subotić je održao veliko nekrološko slovo u Beču, koje je tada organizovao knez Mihailo Obrenović. Taj tekst je izašao u Letopisu Matice srpske. To je prvi pokušaj da se u celini sagleda Njegoševo delo, već u trenutku smrti“, rekao je Stanić novinarima.

I nakon toga je još mnogo gestova, napomenuo je Stanić, ukazivalo na to koliko Matica srpska drži do Njegoša i nasleđa, a formiranje Njegoševog odbora 2006. godine značilo je „krunu“ tih napora.

Skup je u Matici okupio brojnu publiku, a pozdravnu reč uputio je vladika bački Irinej. Inače, na čelu Njegoševog odbora je mitropolit cetinjski Amfilohije.


Komentari1
2b142
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Немања
170 година после донета - Декларација о заједничком језику. Рат за српски језик није завршен, многе битке су добијене, али су многе и изгубљене...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja