četvrtak, 04.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 14.11.2017. u 22:00 Aleksandar Apostolovski
UZ GODIŠNjICU SMRTI PATRIJARHA PAVLA

Tajna večera sa gospodinom Vrobelom

Patrijarh Pavle, koji se upokojio na današnji dan 2009. godine, imao je veliki razlog da se dođe u Soko Grad. Tvorac i vlasnik jedinstvenog Internacionalnog muzeja starih vetrenjača i vodenica iz Nemačke odlučio je da u ime nemačkog naroda, u znak pokajanja, manastiru daruje veliki pozlaćeni krst
Патријарх Павле на вечери у трпезарији манастирског конака у Соко Граду (Фото из личне архиве Сретена Цветојевића)

Noga srpskog patrijarha prvi put je kročila u Azbukovicu 23. marta 2000. godine. Patrijarh Pavle doputovao je u manastir ispod Sokola s namerom da narednog dana, na godišnjicu NATO agresije, uz sasluženje mnogobrojnih arhijereja, sveštenstva i monaštva, osvešta monumentalni krst pre njegovog postavljanja na citadelu Sokolske stene, neposredno iznad manastira, gde se i sada, kao kandilo iznad ikone, nalazi i obasjava sve nesrećne duše koje su ostavile svoje kosti u katakombama starog Soko Grada.

Patrijarh Pavle, koji se upokojio na današnji dan 2009. godine, imao je veliki razlog da se tog dana nađe u Soko Gradu. Nemački državljanin i prijatelj šabačkog vladike Lavrentija Horst Vrobel iz Gihforna, tvorac i vlasnik jedinstvenog Internacionalnog muzeja starih vetrenjača i vodenica, odlučio je da kao znak pokajanja za sve žrtve i stradanja Srba, u ime nemačkog naroda, manastiru i narodu ovog kraja daruje veliki pozlaćeni krst. Izrađen u brodogradilištu „Sava” u Mačvanskoj Mitrovici, čelični krst visok je 13,5 metara i težak 2,2 tone, pozlaćen po ivicama 24-karatnim zlatom.

Dok se seća kako su piloti tadašnje RVO i PVO iz sastava nekadašnje 890. mešovite helikopterske jedinice zakačili veliki krst ispod transportnog helikoptera i preko susednih visova poneli ga prema najvišoj tački Soko Grada, profesor Sreten Cvetojević Cvele iz Ljubovije pamti za njega nešto još važnije. To je bio njegov prvi susret sa patrijarhom Pavlom. Cvetojević je savetnik šabačke eparhije i zamenik predsednika Društva prijatelja manastira Svetog Nikolaja Velimirovića u Soko Gradu.

Prepričavajući kako je sa nekoliko osoba prisustvovao zajedničkoj večeri, takozvanoj trpezi ljubavi, priređenoj u čast patrijarha i gospodina Vrobela u trpezariji manastirskog konaka, Cvetojević tu večeru opisuje kao izuzetno iskustvo.

– Pored mnoštva interesantnih detalja sa večere, izdvojio bih zvaničnu ceremoniju razmene poklona između Njegove svetosti i gospodina Vrobela. Znajući iz priča episkopa Lavrentija da patrijarh Pavle u slobodno vreme, ne samo iz hobija, već zbog svog poimanja života, sam obavlja mnoge zanatske poslove, poput popravljanja svoje obuće, stolarije ili struje u Patrijaršiji i po manastirima, Vrobel mu je na poklon uručio univerzalni komplet alata, „mini kištru”, u kojoj se nalaze različite minijaturne alatke, poput šrafcigera, burgija, ključeva, šila, sečiva… Njegova svetost je zahvalio i rekao, blago se nasmešivši: „Mislim da će se vašem poklonu mnogo više obradovati moj naslednik. Ja bih mnogo više voleo da ste mi doneli samo jednu testericu!” Potom je Pavle zamolio svog đakona Stevicu Rapajića da to prevede. Patrijarh je, zauzvrat, Vrobelu uručio knjigu na nemačkom jeziku „Srpske svetinje na Kosovu i Metohiji” – napominje profesor Cvetojević.

Sa te večere on se seća još jednog interesantnog razgovora. Patrijarh Pavle pričao je o poseti manastiru Devič posle NATO agresije i neprijatnosti koje je imao sa trojicom, kako ih je tada nazvao – „arnauta”. Bili su naoružani automatskim oružjem, ili „mašingeverima”, pričao je patrijarh.

– Jedan od trojice kosovskih Albanaca, koji je znao srpski, kazao mu je: „Znam te, ti si onaj pop što stalno govori da je Kosovo sveta srpska zemlja. Moglo bi tebi ovde nešto gadno da se desi. Uostalom, ovo više nije vaša zemlja i vaš manastir.” Patrijarh Pavle mu je odgovorio: „Ne brinem se ja i nema meni šta gadno da se desi, a čija je zemlja i čiji je manastir, to nije uopšte bitno, jer smo svi deca Božija i Bogu se uvek i na svakom mestu možemo i trebamo moliti”. Potom je zatražio da ga puste da prođe do manastira, jer želi da se lično uveri šta je sa monahinjama. I propustili su ga da prođe. Ali dok mi je patrijarh Pavle to pričao, vladika Lavrentije se blago nagao prema meni i tiho mi šapnuo: „Nema njemu šta da se desi, on je jednom nogom već na nebu” – prepričava profesor detalje sa večere.

Šabački vladika Lavrentije je i prvi zagovornik da se u manastirskom kompleksu ispod Soko Grada, pored već postojećeg hrama posvećenog Svetom Nikolaju Velimiroviću, podigne još jedan hram koji bi podsećao na vreme koje je sada svetac, a tada episkop Nikolaj Velimirović proveo na tronu ohridsko-bitoljske episkopije, od 1920. do 1935. godine.

Posle smrti patrijarha Pavla rodila se ideja da bude podignuta kopija Crkve Svetog Jovana Kanea sa Ohridskog jezera, jedan od najlepših primera vizantijske arhitekture. Kad hram bude završen, najverovatnije sledeće godine, biće posvećen blaženopočivšem patrijarhu Pavlu.

Dobrotvori i ktitori budućeg hrama su predsednik Društva prijatelja manastira Svetog Nikolaja Velimirovića u Soko Gradu doktor Miloš Ranković sa suprugom i dvojicom sinova, koji su takođe lekari, kao i Radoslav Veselinović sa svojom porodicom, vlasnik „Galeb grupe” iz Šapca. Od 1989. godine do danas, pored prvobitno sagrađenog hrama i zvonika, ispod Soko Grada nikao je čitav manastirski kompleks sa tri velika konaka, bibliotekom i više funkcionalnih sala, izložbenim prostorima, letnjim amfiteatrom, sportskim terenima.

Patrijarh Pavle, poznat po svojoj skromnosti i duhovitosti, sigurno bi pronašao način da se našali zbog činjenice da se hram posvećen njemu nalazi nedaleko od otvorenog bazena.

Komеntari3
12bae
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sreten Bozic -Wongar
Patrijah Pavle je svojim vernicima ostavio dragoceni poklon : CAST SKROMNOST I POSTENJE. Ovo bi trebalo krunmisati sa godisnjim priznanjem za njegove sledbenike koji imaju tu vrelinu.
Anna
Nas veliki Patrijarh Pavle je bio tako tih za zivota, hodao necujno, govorio blago , nije se isticao...Bio je monah u pravom smislu te reci.Bio je Patrijarh u najtezem periodu nase istorije. Pravi svetac u najgorem vremenu nase novije istorije. Narod ga je prepoznao i ispratio na vecni boravak medju andjele. Moli Boga za nas , nas skromni Pavle.
Sasa Trajkovic
Svakim danom SRBIJA vidi koliko joj nedostaje harizma i mudrost ali i skromnost Patrijarha Pavla kiji je u najtežim vremenima za srpski narod i crkvu propovedao ljubav i praštanje hrišćanski pobožno i skromno. Nadam se da ćemo kao narod smoći snage da ga proglasimo za sveca jer je on svojim ovozemaljskim bivstvovanjem to zaslužio.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja