utorak, 22.01.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:30

Mutna voda oko zrenjaninskog vodovoda

Dozvola za korišćenje vode koja treba da stigne iz Novog Sada duže se čeka nego ona iz 1905. kada je za prvi javni bunar stigla iz Beča
Autor: Đuro Đukićsreda, 15.11.2017. u 13:15
(Фото С. Гуцијан)

Zrenjanin – Odgovor na trenutno najznačajnije zrenjaninsko pitanje da li će novo i završeno postrojenje dobiti dozvolu da prečišćavanje vode znaće se kad se o tome izjasni Ministarstvo zdravlja, rekao je direktor ovdašnjeg JKP „Vodovod i kanalizacija” Ivan Dević na sinoćnoj tribini komentarišući najnovija zbivanja u vezi sa gorućim problemom grada na Begeju. On na skupu nije bio izlagač već posetilac, a „prozvan” je da govori.

Tu je prikazan i film „Zrenjaninski rašomon” koji govori o dešavanjima oko izgradnje fabrike vode. Biolog Živa Đurin prisetio se da je prvi javni bunar izgrađen u Velikom Bečkereku 1905. Grad je tada pripadao Austrougarskoj monarhiji, a dozvola je iz ondašnjeg glavnog grada carevine Beča stigla za tri meseca, mada se pošta tada prevozila i kočijama. Ova današnja dozvola za snabdevanje Zrenjanina prečišćenom vodom iz novog postrojenja nikako da stigne iz Novog Sada!?

Prvi vodovod je izgrađen 1962, a nekoliko decenija se govori da njegovi bunari nude nečistu vodu, pa su postavljana pilot postrojenja u potrazi za tehnologijom koja bi prečistila vodu. Onda je 2014. sanitarna inspekcija zabranila tu vodu za piće, pre svega zbog toga što sadrži prekomernu dozu arsena.

Dileme i sporenja da li je arsen iz zrenjaninske vode zaista štetan ni do danas nisu razrešeni. Ipak gradska vlast se odlučila da prihvati ponudu italijanske „Grupe Zilio” da izgradi novo postrojenje, a ugovor između te firme i JKP „Vodovod i kanalizacija” potpisan je pred italijanskim ambasadorom.

Tada je naglašeno da je reč o gradnji postrojenja o trošku investitora koje će gradu davati usluge prečišćavanja vode. Nakon popriličnog odugovlačenja u izgradnji u kojoj se ime investitora menjalo da bi pred kraj radova bilo saopšteno da je reč o konzorcijumu više firmi, nova fabrika je završena, a kako tvrde investitori, na osnovu temeljnih ispitivanja i dobijenih rezultata, prečišćena voda se potpuno uklapa u strogi pravilnik naše zemlje o higijenskoj ispravnosti vode za piće.

Ali iz pokrajinskog sekretarijata čija je sanitarna inspekcija zabranila vodu iz ovdašnjeg vodovoda, sada nema dozvole za korišćenje, a investitorima je rečeno da oni nisu stranka u postupku. Zrenjaninci kažu da se u pokrajini pozivaju na izmenjenu zakonsku regulativu po kojoj građane vodom ne može da snabdeva privatna firma, investitor se žalio drugostepenom organu – Ministarstvu zdravlja, od koga se očekuje da presudi. A što se tiče samog postrojenja ono je dobilo potvrdu od Ministarstva građevine.

Tribinu o rašomonijadi s vodom organizovao je „Zrenjaninski socijalni forum”, a njihov predstavnik Miroslav Samardžić je baš preko vode dao naglasak na osetljivo prelamanje privatnog i javnog interesa. On je naglasio da najvrednije izvore vode u Srbiji već eksploatišu privatne kompanije, uglavnom strane, te da će u narednim talasima privatizacije sigurno biti privatizovani i javni vodovodi čiji će vlasnici naročito u velikim gradovima, postati velike strane kompanije.

– Vodovodi su sada u vlasništvu jedinica lokalne samouprave koje njima i upravljaju. Ova preduzeća imaju monopolski položaj na tržištu, opravdana je bojazan da će privatni vlasnici insistirati na većim cenama, što će vodu učiniti nedostupnom za deo stanovništva. Cirkulacija vode povezana je sa cirkulacijom novca, privatizacija vodovoda može privatnim kompanijama da obezbediti ne samo velike profite već i političku kontrolu nad stanovništvom. Tako će biti ugroženo ne samo pravo na život mnogih pojedinaca i porodica, nego i javno zdravlje zbog bojazni da će se pojaviti zarazne bolesti.

Stanovništvo Srbije svoje ljudsko pravo na bezbednu vodu može sačuvati samo ako nastane masovni socijalni pokret koji će uspeti da odbrani naše resurse od agresivnog nastojanja, naročito stranih korporacija, da ih pretvori u izvor zarade, zaključio je Samardžić i založio se da se model javnih preduzeća u oblasti vodosnabdevanja zadrži.


Komentari0
693bd
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja