ponedeljak, 19.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 16.11.2017. u 14:00 Marina Vulićević

Sedam decenija Instituta za srpski jezik SANU

Delatnost ovog instituta je posao vestalki koje održavaju plamen naše kulture u sredini u kojoj je više eksperata za fudbal nego za jezik, rekao je Vladimir Kostić, predsednik SANU
Институт за српски језик САНУ (Фото А. Васиљевић)

Sedamdeset godina od osnivanja Instituta za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti obeleženo je juče svečanom akademijom, održanom u SANU. Zvanicama su se obratili predsednik SANU Vladimir Kostić, koji je naglasio da je Institut za srpski jezik strateška institucija čiji posao nije nimalo lak, i dr Jasna Vlajić-Popović, direktorka Instituta za srpski jezik, koja je napomenula da je Institut za srpski jezik SANU osnovan 15. jula 1947. godine i da je do danas ostao centralna naučna ustanova u Srbiji za sistematsko proučavanje srpskog jezika i izradu kapitalnih rečnika.

– Za ovaj institut vezana su vodeća imena srpske lingvistike 20. veka: Aleksandar Belić, osnivač i prvi direktor, njegovi učenici akademici Irena Grickat-Radulović, Milka Ivić, Pavle Ivić i Mitar Pešikan, kao i mnogi drugi istaknuti filolozi našeg vremena. Danas, 70 godina od osnivanja, u Institutu je zaposleno čak 65 saradnika, a među njima je 41 doktor nauka. Većinu zaposlenih čine mladi, perspektivni, istraživači, pred kojima je velika odgovornost da započete poslove uspešno završe – istakla je dr Jasna Vlajić-Popović, dodajući da je Institut za srpski jezik započeo digitalizaciju građe i rečnika, da su postavljene dve onlajn platforme „Prepis” sa digitalizovanom rukopisnom građom i da je započeta digitalizacija Rečnika SANU.

Ona je ukazala i na projekte koji se odnose na etimološka istraživanja srpskog jezika i izradu „Etimološkog rečnika srpskog jezika”, zatim na dijalektološka istraživanja srpskog jezičkog prostora, opis i standardizaciju savremenog srpskog jezika, kao i potprojekat „Primena lingvističkih istraživanja u izradi digitalnog pojmovnika”. Inače, u Institutu za srpski jezik ostvaruju se projekti lingvističkih istraživanja savremenog srpskog književnog jezika, izrada „Rečnika srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika” i „Rečnika crkvenoslovenskog jezika srpske redakcije”.

Predsednik SANU Vladimir Kostić primetio je da je delatnost Instituta za srpski jezik posao vestalki koje održavaju plamen našeg jezika u sredini u kojoj je više eksperata za fudbal od stručnjaka za jezik.

Specijalni savetnik ministra kulture i informisanja Dragan Hamović rekao je da se danas snebivamo da pomenemo da na jezik Vuka, Njegoša, Daničića, Filipa Višnjića i Andrića imamo preča prava od zastupnika identitetskih konstrukata novijeg datuma koji su voljno raskinuli jezičke i druge zajednice sa našim narodom.

– Ako nam je stalo do države, tada nam je stalo i do jezika – primetio je Hamović, uz napomenu da je izrađen predlog za izmenu Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma koji predviđa preciznije određenje službene upotrebe srpskog jezika i ćiriličnog pisma i uvođenje Saveta za srpski jezik.

Komеntari5
8553f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bosa S
Ne znam kako se SANU finansira, ali nisu u toku sa vremenom i ja ne vidim svrsishodnost.
Dejan R. Popovic, dipl. inz.
Prof. Rada Stijovic je u tekstu "Sajber reci" objasnjava da "veb" izvorno znaci "paukova mreza" i da se u recnicima definise kao "svetska komjuterska mreza koja putem telefona i satelita povezuje manje kompjuterske mreze", sto znaci da se moze upotrebljavati umesto "interneta", dok se "sajber" odredjuje kao skracenica od kiberneticki i definise "koja se odnosi na kompjutere i na informacione sisteme". Medjutim, "veb" je sistem međusobno povezanih, hipertekstualnih dokumenata koji se nalaze na internetu, sto znaci da se ne moze upotrebljavati umesto mreze "internet", dok je "sajber" (bolje "kiber") skracenica od "kibernetike" - grane nauke koja kombinuje teoriju i istraživanja u domenu komunikacionih i sistema upravljanja organizmima i mašinama. Veb je oblik medija, mada je on dostupan pojedincima i van medija. Sajber je zamena za kiber, samo ako je sajbernetika zamena za kibernetiku. Kiber(netski) kriminal je zamenjen sa visokotehnoloski kriminal u istoimenoj potvrdjenoj konvenciji.
Dejan R. Popovic, dipl. inz.
Bas me interesuju rezultati potprojekta „Primena lingvističkih istraživanja u izradi digitalnog pojmovnika”, na primer, aktuelno znacenje pojma "digitalizacija".
Драгољуб Збиљић
ОДРЖАНО ОПЕЛО СРПСКОМ ЈЕЗИКУ, А ЋИРИЛИЦИ НИ ПОМЕН! Колико и како је Институт сачувао српски језик и ћирилицу нека процени по овим чистим чињеницама. 1. Назив института је био планиран Институт за српски језик, а када је основан дато му је име Институт за српскохрватски језик. 2. Планирана је израда Речника српског језика, а ради се и данас Речник српскохрватског језика. 3. У време оснивања Института Срби су свој језик писали српском ћирилицом, 4. Од 1954. Институт је ћирилици одузео суверенитет у корист лоше склепане хрватске абецеде која је у Србију први пут убачена у време окупације Србије 1916. године после забране српске ћирилице и хрватска абецеда данас доминира 90 %. 5. То је чист резултат рада српских плаћених лингвиста у институту за српски језик. 6. Најпре је био познат у свету српски језик, а онда су створена још три језика. С обзиром на овакве резултате, слободно се може рећи да је овим скупом одржано опело српском језику а српској ћирилици ни помен.
Стана
Израда " Речника српскохрватског књижевног и народног језика" у оквиру САНУ делује несврсиходно и ретроградно,имајући у виду да се српски језик и ћирилица налазе пред великим изазовима, на које се не налазе адекватни одговори.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja