utorak, 12.12.2017. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:25
INTERVJU: SARA SKINAZI, kustos

Neofuturizam vedrih boja daje nadu

Šezdesetih godina Skinazi je upoznao najslavnije ličnosti pariskog umetničkog života, a na otvaranje njegove izložbe u Galeriji „Dankan” došao je Dali u invalidskim kolicima na opšte ushićenje prisutnih
Autor: Biljana Lijeskićčetvrtak, 16.11.2017. u 22:00
Данијел Скинази док слика Пучинија (Фотографије лична архива)
Сара Скинази, уметникова ћерка и кустос

Slikar Danijel Skinazi (1933) nije doputovao u Srbiju, ali njegova dela jesu u vidu retrospektive „Skinazi – dinamika neofuturizma”, koju do 15. januara naredne godine možemo pogledati u Italijanskom institutu za kulturu u Beogradu. Skinazi je prva saznanja o umetnosti stekao u rodnoj Aleksandriji, potom u Italiji, a u prestonici Francuske se uz Karla Kara i Đorđa de Kirika susretao sa najznačajnijim umetnicima 20. veka. Inspirisao se renesansom, Van Gogom i Gogenom, džezom i vozovima, a stvarao je i na temu holokausta. Kao osnivač neofuturizma smatrao je da pored tehnološkog napretka čovek treba da sačuva tradiciju i neguje istinske ljudske vrednosti. U svojoj poeziji upozoravao je: „Ne ponavljajte greške svojih očeva”. Na otvaranju Skinazijeve retrospektive u našoj prestonici bila je prisutna i umetnikova ćerka Sara Skinazi, kustos koja je u razgovoru za „Politiku” rekla:

– Već godinama poznajem rad Davida Skalmanija, direktora Italijanskog kulturnog centra u vašem gradu, i Paole Kordone i otuda ideja da publici u Srbiji predstavimo ovu izložbu. Skinazijeva dela, njih tridesetak, dočaravaju pokret u svakom delu našeg života, tako izložba počinje slikom baleta, koju smo odabrali i za reklamni poster, potom se prelazi na pokret melodije u muzici Pučinija i opere „Madam Baterflaj“, a tu je i Verdi. Slede sport i novija dela sa apstraktnim u pokretu. Neofuturistička etika koja nastaje 1970. koncentriše se na ljudsku figuru i na čovekov rad, ona ima vedrinu boja čija poruka je uvek nada!

Vaš otac je u Parizu sarađivao sa brojnim ličnostima. Ko je ostavio najdublji utisak na njega?

Šezdesetih godina Skinazi je upoznao najslavnije ličnosti te epohe slikarstva i pariskog umetničkog života. Na otvaranje njegove izložbe u Galeriji „Dankan” došao je Dali u invalidskim kolicima i to je izazvalo opšte ushićenje i veliku radost svih prisutnih. Galerista je bio brat slavne balerine Isidore Dankan. Upoznao je i futuristu Karla Kara, a osamdesetih godina i pisca Žozefa Žofoa i Klarisu Nikoidski. Ona je dobar deo svoje književne karijere posvetila Modiljaniju koji je bio rodom iz Livorna i Jevrejin, kao i moj otac. Moram svakako da kažem da su susreti sa Sonjom Delone bili vrlo značajni za Skinazija kada je reč o razmeni mišljenja o neofuturizmu. Sonja, žena Robera Delonea, ostaje stub savremene svetske istorije umetnosti. Skinazi se družio i sa Andreom Vilerom, Pikasovim dugogodišnjim fotografom, koji je preminuo prošle godine, a za mog oca je bez ikakve naknade načinio fotografije od neprocenjive vrednosti. U znak sećanja i poštovanja njegove fotografije sam uvrstila u katalog koji prati Skinazijevu izložbu.

Kako je izgledao Manifest neofuturizma objavljen 1970. u Milanu i u čemu se razlikovao od futurističkog objavljenog početkom prošlog veka?

Manifest neofuturizma iz 1970. podeljen je na dva dela. Kubizam-futurizam je izražen kroz slikarsko-filozofski i socijalni koncept blizak humanističkom i renesansnom duhu. To više nije nasilje ranog futurizma, veličanje mašine, dekompozicija i deformisanje slike „čoveka kubizma”. Čovek i priroda ponovo dobijaju prirodni izgled i svečanu i apsolutno ljudsku dimenziju. Svetlost i pokret nastaju iz čoveka i stvaraju dinamizam u delu. „Figaro” je 1909. na prvoj stranici objavio Manifest futurizma italijanskih umetnika Marinetija i Bočonija u kojem je umetnost veličala modernost, brzinu, tehnologiju. Danijel Skinazi je 1970. sa neofuturizmom sa svoje strane krenuo u osvajanje Pariza, lansirajući novi slikarski humanizam u kojem čovek dominira nad mašinom, želeći da bude u skladu sa prirodom.

Vaš otac je voleo renesansnu umetnost, Van Goga i Gogena, slikao je i na temu holokausta, bio inspirisan džezom, pisao poeziju, koji motivi su ga po vašem mišljenju najviše zaokupljali?

Da, naravno, umetnost renesanse, Leonardo, Mikelanđelo, prava su uporišta za njega. Svakako da je tema sećanja značajna s obzirom na to da je on bio prognan iz zemlje u kojoj je rođen u italijansko-sefardskoj porodici koja je volela svoju Aleksandriju u Egiptu. Iako Jevrejin, školovao se kod italijanskih salezijanskih sveštenika, bio je u razredu sa pravoslavnim hrišćanima i družio se sa muslimanima. Aleksandrija je u to doba bila pomalo kao Njujork za nas devedesetih godina. Danijel Skinazi kao osoba i umetnik budi osećaj nade i suživota sa različitim ljudima. Tako je i tema holokausta vezana za sećanje koje se ne sme izgubiti.

Koja njegova dela smatrate najuspešnijim?

Velike murale kojih u svetu ima jedanaest i koji su, pored onih koje je uradio Sikeiros, možda jedini u svetu u toj veličini. Pre svega mislim na „Alegoriju hipodroma” od 42 metra u San Rosoreu, na velike murale železničke stanice u Pizi koji su posvećeni Galileu Galileju, kao i mural „Bitka na Majorci”. Tu su takođe i paneli na centralnoj stanici u Nici u Francuskoj (trenutno se jedan nalazi u opštini Kašina u Italiji, a drugi u Nici), mural u manastiru Fontanasanta u Paviji, kojem je dodao dve zapovesti „Ne zaboravi” i „Poštuj prava i dužnosti čoveka”, kao i „Voz, svedok ljudskih sudbina” u holu železničke stanice u Čečini, u Toskani, koji kao simbol mira prikazuje dolazak voza iz Aušvica u Rim i susret pape Vojtile i rabina Elija Toafa. Murali koje je uradio na javnim mestima su upravo ono što on najviše voli. Na stanicama gde ih svi mogu videti, oni su neka vrsta uličnog muzeja, postaju kultura na dohvat ruke, pružaju mogućnost da se prenese poruka mira i da se prolaznici edukuju ili inspirišu vedrinom neofuturističkih boja.


Komentari0
0b862
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja