sreda, 13.12.2017. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:25
U KULTURNOM DODATKU 18. NOVEMBRA

Bilo jednom jedno Škozorište

petak, 17.11.2017. u 14:08
Пре 40 година основала познати драмски студио за децу: Љубица Бељански Ристић (Фото Анђелко Васиљевић)

O ISTRAJNOSTI

Ako danas pažljivije pogledate udžbenike videćete kako se ne radi na razvijanju kritičkog mišljenja. U tumačenju određenih sadržaja, iz književnosti na primer, stvari se nameću. U uputstvima učenicima za analizu pesme već su dati gotovi odgovori. Ili su postavljena sugestivna pitanja koja ne podstiču kreativnost, kaže Ljubica Beljanski Ristić, dramski pedagog

Negde krajem sedamdesetih godina, na gornjem Dorćolu, kada nije bilo previše uobičajeno da se dečje pozorište ne zasniva na dramskom tekstu, već na radioničarskom radu i iskustvima dece, nastajalo je Škozorište u kojem su deca bila glavni akteri, ali sve je bilo postavljeno tako da se u njihove igre uključe i gledaoci. Kao predložak za te predstave uzimali su situacije iz svakodnevnog života i iz sveta mašte, i od toga, kroz razgovore, igru, pokret i razne dramske tehnike osmišljavali scene koje su bile otvorene za improvizaciju.

I njihov interni način komunikacije bio je jedinstven. Osmislili su svoj autentični jezik na „šk“, vežbe u krugu zvali su škruge, improvizacija je bila škez, a to čuveno „šk“ počeli su da ubacuju i u svoja imena, pa je Sneža bila Škeza, a Anđa – Škanđa.

I po tome se vidi da Škozorište nije bio običan dramski studio za polaznike koji žele da se bave glumom, već prostor u kojem bi kroz crtanje, muziku, pokret i razgovor, najmlađi kreirali svoju zajedničku, njima zanimljivu, kreativnu i interaktivnu dramaturgiju.

Ove godine navršava se četrdeset godina od kada je Škozorište osnovala Ljubica Beljanski Ristić, dramski pedagog i vizionar, kojoj je nedavno uručena međunarodna nagrada za životno delo „Mali princ“, za izuzetan doprinos razvoju kulture i scenske umetnosti za decu. Ovu značajnu nagradu dodeljuje Međunarodni festival za decu u Subotici.

Mirjana Sretenović

KAPITAL U 21. VEKU
Nismo poslušali Franklina Ruzvelta

Vide se bar dve neminovnosti koje će naterati svet da, nekom vrstom kolektivne akcije, zaustavi najgore. Jedna neminovnost je u sve većoj automatizaciji rada, a druga je u nepovratnim ekološkim promenama. Sa jedne strane pojaviće se linija koja vodi od nejednakosti ka hijerarhiji. Sa druge strane pojaviće se linija koja vodi od oskudice ka obilju

Protestne parole protiv MMF-a (Foto Guillaume Paumier/Wikimedia Commons)

Zanimljiva rečenica Dejvida Bira koja glasi: „Uprkos tome što je bio neprepoznatljiv Med Meks (Pobesneli Maks prim. red.) uvek je izgledao tako verovatan”, navela me je da sastavim još jedan kaleidoskop u kome istražujem sudbinu kapitala, odnosno kapitalizma u 21. veku. Opasna vremena u kojima živimo teraju da promišljamo budućnost, a to promišljanje je skoro uvek uslovljeno dejstvima koje proizvodi savremena real politika. Bregzit je započeo mlevenje Evrope i Britanije, Tramp je utopljen u jedan veliki, neprestani skandal, Putin smišlja nova iznenađenja i prepade, populizam je sveprisutan, Erdogan se modelira u sultana za 21. vek, reakcionari posvuda zamajavaju narod, međunarodne napetosti su stalne, korupcija je neuništiva, kolone migranata su beskonačne, diskriminacija je ukorenjena, Kina svakim danom postaje sve moćnija, krupni kapital zajašio je ceo svet i radi na tome da ga, ovog puta, trajno izdeli i zauzme.

Vreme je za pogled unapred. Vide se bar dve neminovnosti koje će naterati svet da, nekom vrstom kolektivne akcije, zaustavi najgore. Jedna neminovnost je u sve većoj automatizaciji rada, a druga je u nepovratnim ekološkim promenama. Obe, uzajamno prepletene, govore da će neka, stvarno dramatična tranzicija, ovaj put, biti prosto nametnuta celoj planeti. Sa jedne strane pojaviće se linija koja vodi od nejednakosti ka hijerarhiji. Sa druge strane pojaviće se linija koja vodi od oskudice ka obilju. Piter Frejz, u svojoj knjizi Četiri budućnosti, mapirajući ove linije, dolazi do tipologija četiri moguće budućnosti: 1) komunizam, 2) rentizam, 3) socijalizam, 4) „eksterminizam” (istrebljenje).

Stanko Crnobrnja

LEGENDE
Postoji pukotina u svemu

Specijalno za „Politiku” iz Montreala

Multimedijalna izložba u Muzeju moderne umetnosti Montreala osim toga što predstavlja život i rad Leonarda Koena predstavlja i odgovor preko četrdeset umetnika, iz celog sveta na delo ovog autora. U centralnoj galeriji projektuju se inserti s koncerata tokom njegove višedecenijske karijere, koji se simultano projektuju preko cele površine zidova

Koenov portret na fasadi zgrade u Montrealu (Foto D. Milošević)

Montreal ovog novembra slavi svoga umetnika. Leonard Koen. Samo par nedelja posle izlaska njegovog poslednjeg albuma pre godinu dana, gde nam je  poručio da „odlazi  od stola”, to je zaista i uradio. Godinu dana posle, ovog 7. novembra šetam se Montrealom sa svojom domaćicom, glumicom Tinom Milivojević, sada Montrealkom, po tom istovremeno šarmantnom i zavodljivo melanholičnom gradu.

Dok prolazimo kroz deo grada koji se zove Plato, zamišljam kako je Koen sedeo u lokalnim barovima i jeo sendvič sa čuvenim dimljenim mesom kod legendarnog Švarca. Ispred njegove kuće ostavljeno je nekoliko buketa cveća i gori nekoliko svećica, na papiru običnom olovkom napisana je molba da se svećice ne ostavljaju na tremu drvene kuće već na pločniku. Na pločniku su napisani stihovi njegove čuvene pesme Aleluja: „Čuo sam da postoji tajni akord, koji je svirao David, a voleo Gospod…”

Dolazimo do Kresent ulice i pogled mi pada na ogroman mural, naslikan preko cele jedne strane solitera sa koga nam se smeši lik ovog čuvenog pesnika i muzičara. Nije veliki broj pesnika i muzičara koji su bili sve bolji kako su starili ali posebno je čudesno zablistati tako jako kao što je Koen učinio na svojim turnejama tokom poslednje decenije svoga života. Ti koncerti su bila velika umetnička dela, komponovani kao perfektni haiku stihovi.

Dolazimo do muzeja Moderne umetnosti Montreala (MAC). Svetlo jesenjeg sunca pada upravo na veliku Koenovu fotografiju i na tekst Pukotina u svemu na engleskom i francuskom jeziku, koji predstavlja naslov izložbe, a takođe je njegov čuveni stih. Izložba posvećena Leonardu Koenu otvorena je 9. novembra i trajaće do 9. aprila 2018.

Dijana Milošević

AMERIČKI PAZL
I zipo upaljač ima muzej

U namernom i slučajnom pronalaženju muzeja po američkoj provinciji naišli smo i na rokenrol kuću slavnih, Muzej –fabrika dušeka, Muzej Endija Vorhola...

Iz muzeja rokenrola (Foto: B. Dimitrijević)

Ne treba vam navigacija, samo gledajte sa auto-puta na levu stranu i videćete ogroman upaljač na vrhu zgrade, odmah tu vam je i nadvožnjak, govorio je mršavi momak na benzinskoj pumpi u blizini Bredforda, u severozapadnom delu Pensilvanije. Bio je u pravu, muzej zipo upaljača lako se pronađe. Viđali smo te upaljače u brojnim filmovima, kako ratnim, tako i mnogim drugim, gde je zipo bio jedan od onih ikonskih proizvoda koji su američki način života predstavljali svetu. Taj status imali su još samo levis farmerke, konvers patike, rej ban naočare za sunce, marlboro, Harli Dejvidson motocikli, alkoholno piće džek denijels i koka-kola. Zipo je i spomenik američkoj poslovičnoj ingenioznosti– Džordž Blejsdejl je video austrijski upaljač kojim se inspirisao, ali ga je usavršio, tako da se lakše pali, a ne gasi na vetru. Prvo je upaljače pravio od mesinga, a kasnije od nerđajućeg čelika. Pri ovom muzeju je i radionica za opravku upaljača, kao i prodavnica suvenira. Imam nekoliko prijatelja koji i dalje čuvaju ove upaljače u radnom stanju, posle više decenija. Ono što sam u ovom muzeju saznao jeste to da je kompanija Zipo kupila firmu Ronson, čije upaljače smo nekad davno smatrali za statusni simbol, a u beogradskim kafanama je uvek savetovano gostima da iste, nakon paljenja cigarete, vraćaju u džep, ako misle da ih sačuvaju.

Dva sata vožnje deli ovaj muzej od Klivlenda i rokenrol kuće slavnih, na samoj obali jezera Iri. Sama zgrada ovog muzeja je u obliku piramide čija je jedna strana od stakla i ima šest nivoa. Najvažnija postavka je u prizemlju, gde su u vitrinama izložene na stotine gitara, odeće, postera i raznih predmeta koji su pripadali velikanima roka.

Branko Dimitrijević

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU


Komentari2
15982
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Aleksandra
Da li bi Dadatak mogao da podigne nivo tekstova iz nauke, u poslednje vreme lice na skolske sastave, izbor tema kao da je iz Malog Dnevnika. Nekada su se u toj rubrici nalazili ozbiljni tekstovi.
Dejan R. Popovic, dipl. inz.
Poslednjem pasususu teksta g. Stanka Crnobrnje - "Nismo poslušali Franklina Ruzvelta" prikljcujem cetvrti pasus (odozdo) teksta g. Caslava Ocica - "Kraj rada ili novo ropstvo?". On glasi: "Ima li još u tom sumornom svetskom pejzažu izgleda za različitost i raznolikost, za univerzalna načela i pravila, za opšte vrednosti, za male, slabe i siromašne, „talantljive a neščastljive“? Pesimisti ih ne vide (jer, kako opštu sudbinu tumači Vajldov tkač: „U ratu, jaki od slabih prave robove, a u miru to čine bogati od siromašnih“), optimistički ozarena lica scijenticista i tehnobirokrata propovedaju bezrezervnu veru u neminovnu svetlu budućnost. A realisti? Oni – suču rukave!"

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Kultura /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja