sreda, 21.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:41

Tra­gič­ni kraj srp­skog Džem­sa Di­na

U Kinoteci iz­lo­žba o glum­cu Mi­lo­šu Mi­lo­še­vi­ću, ko­ji je še­zde­se­tih go­di­na 20. ve­ka sni­mao u Ho­li­vu­du
Autor: Mirjana Sretenovićsubota, 18.11.2017. u 22:00
Милош Милошевић (Фото Кинотека)

Kra­jem pe­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka Mi­loš Mi­lo­še­vić do­šao je iz Knja­žev­ca u Be­o­grad bez bi­lo ka­kvog sna o film­skoj ka­ri­je­ri, a još ma­nje na­de da će ubr­zo obre­sti u dru­štvu slav­nih film­skih glu­ma­ca i kao ret­ko ko­ji Sr­bin us­pe­ti da za­poč­ne ho­li­vud­sku ka­ri­je­ru.

Sa po­ro­di­com Mi­lo­še­vić sta­nu­je na Ču­bu­ri, u Mak­si­ma Gor­kog broj  6.  Ide u Pr­vu mu­šku gim­na­zi­ju i 1960. upi­su­je eks­pe­ri­men­tal­nu ško­lu glu­me na Cr­ve­nom kr­stu, u kla­si Jo­ve Put­ni­ka, u Do­mu kul­tu­re „Bo­ži­dar Adži­ja”. Smeo i ku­ra­žan, sa dru­go­vi­ma se op­kla­dio da će po­sta­ti dru­gi Džems Din.

Ce­la po­ro­di­ca ima­la je ve­li­ke ci­lje­ve. U po­ro­dič­noj isto­ri­ji Mi­lo­še­vi­ća za­be­le­že­no je da je Mi­lo­šev de­da, ta­ko­đe Mi­loš, bio pred­sed­nik knja­že­vač­ke op­šti­ne. De­da i pra­de­da An­ta bi­li su vla­sni­ci ču­ve­ne tr­go­vač­ke fir­me „An­ta Mi­lo­še­vić i sin”. Mi­lo­šev stric Pre­drag bio je kom­po­zi­tor i di­rek­tor Be­o­grad­ske ope­re, a Mi­lo­šev otac Bo­ži­dar stu­di­rao je eko­no­mi­ju i mu­zi­ku u Be­ču, i bio pr­vi se­kre­tar Udru­že­nja iz­vo­zni­ka Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je.

Kad su do­šli ko­mu­ni­sti, Mi­lo­šev otac tr­pi mal­tre­ti­ra­nja, jer je na­vod­no sa­ra­đi­vao sa oku­pa­to­rom. Osu­di­li su ga na tri go­di­ne za­tvo­ra kao ne­pri­ja­te­lja na­ro­da i od­u­ze­li mu imo­vi­nu. Maj­ka Ju­li­ja­na, ko­ja je upi­sa­la kurs dak­ti­lo­gra­fi­je, sa po­ro­di­com pre­la­zi za Be­o­grad, a Mi­lo­še­va se­stra Zo­ri­ca, sli­kar­ka, uda­je se za sli­ka­ra Bru­na Ma­ska­re­li­ja, i da­nas ži­vi u Ri­mu, gde je i njen sin ko­ji no­si to „po­ro­dič­no” ime Mi­loš.

U Mu­ze­ju ju­go­slo­ven­ske ki­no­te­ke, u Ko­sov­skoj, do kra­ja me­se­ca tra­je iz­lo­žba „Se­ća­nje na jed­nu mla­dost”, po­sve­će­na se­ća­nju na Mi­lo­ša Mi­lo­še­vi­ća (1941-1966). Uspo­me­ne na dru­že­nja sa ovim glum­cem za naš list evo­ci­ra, Mi­lo­šev drug iz mla­do­sti, prav­nik Ra­do­slav La­le Vu­ja­di­no­vić.

Bi­lo je to do­ba ka­da eki­pa iz kra­ja za­jed­no ide na kli­za­nje na Taš, gle­da­ju fil­mo­ve i boks me­če­ve, po­se­ću­je žu­re­ve i osva­ja­ju le­pe de­voj­ke. Pe­ri­od igran­ki u Bo­ži­dar­cu i na Ka­le­meg­dan­skoj te­ra­si, od­la­za­ka u le­gen­dar­nu di­sko­te­ku Euri­di­ka, do­ba ši­mi ci­pe­la i zvo­na­stih pan­ta­lo­na.

‒ A Mi­loš zgo­dan i pa­me­tan. Za nje­ga su dor­ćol­ske le­po­ti­ce go­vo­ri­le da je lep k’o smrt, sa­vr­še­no gra­đen i iz­u­ze­tan džen­tlmen. Be­hu to go­di­ne ka­da je po­stao kralj „štaf­te” u Knez Mi­ha­i­lo­voj ko­ja se bez nje­ga ni­je mo­gla za­mi­sli­ti. Jed­nu No­vu go­di­nu smo sla­vi­li ta­ko što smo gle­da­li fil­mo­ve u bi­o­sko­pu na Cr­ve­nom kr­stu. U po­noć je bi­la lu­tri­ja i je­dan  naš drug osvo­jio je pe­če­no pra­se. Pre­šli smo u ka­fa­nu „Ta­bor” i lum­po­va­li do zo­re. Be­o­grad je ta­da bio ma­li, svi smo se zna­li ‒ ka­že Vu­ja­di­no­vić. On je o Mi­lo­šu Mi­lo­še­vi­ću pi­sao i u svo­joj knji­zi „Kr­sta­ši, Ču­bur­ci”, s pod­na­slo­vom „Ka­da su le­gen­de bi­li sa­mo mom­ci iz kra­ja”. 

Ka­ko je u Be­o­gra­du u to vre­me bi­lo znat­no jef­ti­ni­je sni­ma­ti fil­mo­ve ne­go u Ho­li­vu­du, ili bi­lo gde u Evro­pi, na­ša pre­sto­ni­ca je po­sta­la film­ska Me­ka. U Ko­šut­nja­ku su po­če­le da se sni­ma­ju ve­li­ke ko­pro­duk­ci­je. Jed­na od pr­vih bi­la je film „Mar­ko Po­lo” gde je Mi­lo­še­vić na ka­stin­gu iza­bran za du­ble­ra Ale­na De­lo­na. Još se pre­pri­ča­va zgo­da ka­ko je De­lon imao kri­ve no­ge pa su na pla­ži za tu svr­hu sni­ma­li Mi­lo­še­ve. Ka­ko je sni­ma­nje fil­ma pre­ki­nu­to je zbog fi­nan­sij­skih pro­ble­ma, naš glu­mac na De­lo­nov po­ziv od­la­zi za Pa­riz.

Mi­lo­še­vić u Pa­ri­zu ple­ni pa­žnju že­na. Za­lju­blju­je se u Fran­sis Ka­no­vas ko­ja ka­sni­je uzi­ma ime Na­ta­li i uda­je se za Ale­na De­lo­na, a De­lon po­tom Mi­lo­ša upo­zna­je sa Sin­ti­jom Bu­ron, sa ko­jom Mi­lo­še­vić 1964. od­la­zi u Ame­ri­ku. Par naj­pre ži­vi u Nju­jor­ku gde ovaj mla­dić po­ha­đa ško­lu „Se­ven Arst Stu­dio”. Uzi­ma umet­nič­ko ime Mi­loš Mi­loš. Sni­ma fil­mo­ve „Ru­si do­la­ze, Ru­si do­la­ze” Nor­ma­na Džu­i­so­na i „In­ku­bus” Le­sli­ja Sti­ven­sa.

Još jed­nu le­po­ti­cu, mi­si­cu Bar­ba­ru En To­mas Ru­ni, su­pru­gu po­zna­tog glum­ca Mi­ki­ja Ru­ni­ja, Mi­loš Mi­lo­še­vić upo­zna­je u re­sto­ra­nu „Adri­a­tik” u Los An­đe­le­su, ko­ji su dr­ža­li Gor­da­na Ko­va­če­vić Ši­po­vac, Mi­lo­še­va dru­ga­ri­ca iz osnov­ne ško­le iz Knja­žev­ca i njen su­prug fud­ba­ler. To je me­sto za oku­plja­nje umet­nič­kog kre­ma: Na­ta­li Vud, El­vis Pri­sli...

‒ Mi­lo­še­vić i Bar­ba­ra po­či­nju da se za­ba­vlja­ju dok je ona još u pro­ce­su raz­vo­da od Mi­ki­ja Ru­ni­ja. Me­đu­tim, nji­ho­va ve­za okon­ča­va se tra­gič­no. Mi­lo­še­vić je pro­na­đen mr­tav po­red Bar­ba­re Ru­ni  30. ja­nu­a­ra 1966. u ku­pa­ti­lu u vi­li Mi­ki­ja Ru­i­ja u Los An­đe­le­su. Na pi­što­lju ni­je bi­lo oti­sa­ka. Kad je nje­go­vo te­lo do­pre­mlje­no u Be­o­grad, i sa­hra­nje­no na No­vom gro­blju, vi­de­lo se da je  imao frak­tu­ru lo­ba­nje i na­pr­slu kost na ru­ci. Sav je bio u ra­na­ma i mo­dri­ca­ma, a u zva­nič­nom iz­ve­šta­ju je pi­sa­lo da je reč o ubi­stvu i sa­mo­u­bi­stvu. U to ni­su po­ve­ro­va­li ni Mi­lo­še­va se­stra, kao ni pri­ja­te­lji, jer je bio mlad, že­ljan ži­vo­ta ‒ ka­že naš sa­go­vor­nik.

Eks­per­ti­za u Be­o­gra­du po­ka­za­la je da im je u vi­ski si­pan bar­bi­tu­rat ko­ji ih je oma­mio. U to do­ba Ru­ni se le­čio na pri­vat­noj kli­ni­ci i na­ga­đa­lo se da bi mu Bar­ba­ra u bra­ko­ra­zvod­noj par­ni­ci uze­la ve­li­ku su­mu nov­ca. Isto ta­ko, Ru­ni­jev sin je ka­sni­je re­kao: „Ja ne ve­ru­jem da je mo­ju maj­ku ubio taj Ju­go­slo­ven”, pod­se­ća Vu­ja­di­no­vić.

Svi oni ko­ji su ne­što zna­li u afe­ri Mi­lo­še­ve smr­ti ubr­zo su ne­sta­li. Mi­lo­še­vu su­pru­ga Sin­ti­ju ubi­li su se­dam go­di­na po­sle Mi­lo­še­ve smr­ti i na­đe­na je una­ka­že­na u ge­pe­ku auto­mo­bi­la. Ubi­jen je i de­tek­tiv ko­ji je ra­dio na ra­sve­tlja­va­nju ovog slu­ča­ja.

Mi­lo­še­vić, ko­ji je tek za­gri­zao svoj ame­rič­ki san, ubi­jen je na po­čet­ku sni­ma­nja isto­rij­skog spek­ta­kla „Pad Rim­skog car­stva” En­to­ni­ja Ma­na, a u Be­o­gra­du su na­kon nje­go­vog ubi­stva kre­nu­le ku­lo­ar­ske pri­če ka­ko je imao ve­ze sa sa kri­mi­na­lom, da je plej­boj; reč­ju, loš mo­mak, čak i da je imao in­ce­stu­o­znu ve­zu sa maj­kom...

‒ Bio je sve sem to­ga. Po­šten, ga­lan­tan, ve­li­ki drug. Pri­ja­te­lji­ma je slao po 2. 000 do­la­ra ka­ko bi im po­mo­gao. Dra­go mi je da se sa­da re­di­te­lji ja­vlja­ju s že­ljom da sni­me film o Mi­lo­šu, mom­ku ko­ji je pro­kr­čio se­bi put van na­ših gra­ni­ca i na­ža­lost tra­gič­no za­vr­šio u svo­joj 25. go­di­ni. Ta­kvi lju­di ne za­slu­žu­ju za­bo­rav ‒ ka­že Vu­ja­di­no­vić, o mla­di­ću či­ji je ži­vot vre­me­nom pre­šao u ur­ba­nu le­gen­du.


Komentari1
c231c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sasa Trajkovic
Divna sentimentalna priča o običnom čoveku koji je sledio svoj san ... Kada bi smo se kao narod bavili svojom kulutrom i bogatom istorijom malim ali i velikim ljudima koji su ostavili traga na filmu u pričama ili anegdotama napisali bi na stotine knjiga ali i lepih filmova.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja