petak, 15.12.2017. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:27

Daleko je penzija za vernog Ljubišu

Aleksandar Jakovljević iz Kraljeva spasao je život psu i dobio takvu vernost da ga stečeni prijatelj zvani Ljubiša prati u stopu čak i na posao sa kojeg nikada nije neopravdano odsustvovao
Autor: Miroljub Dugalićsubota, 18.11.2017. u 22:00
Другарство започело пре шест година (Фото М.Дугалић)

Kraljevo – Sedam godina ima pas Ljubiša, kojeg znaju mnogi Kraljevčani pa ima i fanova kao svaka poznata ličnost. I, posebno su oni upoznati šta ovaj pas svakog jutra, koji minut pre osam sati čeka u Ulici cara Lazara. Znaju da tu strpljivo iščekuje da se njegov vlasnik Aleksandar Jakovljević Belac pojavi iz kuće i da zajedno krenu na posao. Stoji pored crvenog automobila „pežo partner” i kad se Belac pojavi Ljubiša uskače na mesto suvozača i zajedno kreću, dole ka Dositejevoj ulici. Tamo je Aleksandar sekretar u Društvu za pomoć nedovoljno razvijenim osobama. Pas Ljubiša ostaje pored vozila ili na kapiji, ponekad pravi društvo korisnicima i čeka svog drugara do kraja radnog vremena pa i duže... 

– Ja na posao mogu da zakasnim, ali on nikako. Čak i ako me ujutro duže nema da izađem iz kuće on odlazi sam i čeka me dole da tokom dana stignem. Tako je to već godinama – kaže nam Jakovljević.

Uz šalu, računamo prema poznatoj proporciji, da je, recimo, jedna godina psećeg života jednaka koliko sedam ljudskih godina ali bez one prve kada je bio „beba”, Ljubiša opet nema radnog staža za penziju.

– Nama ni za prevremenu, jer bi to bilo 43 godine staža. Jedino da mu nešto smuvamo ili da potražimo neku beneficiju. Znate on šest godina radi dva posla. Kad se vratimo sa ovog prvog on obavlja punu drugu smenu. Ostaje na trotoaru i tu stražari pokraj automobila ili motocikla. Možda bi i taj staž mogao da mu se uračuna, moramo to videti – kaže u šali Jakovljević.

On nam dalje priča da je i ranije imao pse, ali ovakvog, nikada! Ljubiša ne ostavlja svog gazdu, bolje rečeno prijatelja nigde. Pored toga što ide sa njim na posao ne izostaje ni iz kafane, prodavnice, s pijace...

– Ne mogu bez njega ni do ugla, ma ni preko ulice. U automobilu je sedište suvozača njegovo. Ponekad mi, da budem iskren, to i smeta. Recimo, dogovorimo se da ostane da me čeka ispred prodavnice, ali ako me duže nema, nekako se provuče i eto ga između rafova, a ja moram da glumim kao da nije moj. Kad mi pođe za rukom da mu pobegnem on najpre po celom gradu traži automobil, pa kad ga pronađe tu čeka. Ako u tome ne uspe, ide u komšiluk, u kafane, pamti gde smo svraćali. U kafanu uđe i odmah izađe kad mu, primera radi, konobar kaže: „Ljubiša nije ti Belac ovde” – objašnjava Jakovljević.

Tako je ovih godina dvadesetak puta Ljubiša, doduše bez putnog naloga, bio „poslovno” u Beogradu i drugim gradovima Srbije. Išao na Ravnu Goru, na izlete na Zlatibor, Kopaonik... Preko leta zajedno putuju i motociklom.

– Prošle godine letovao sam na Korčuli i izvadio sam mu pasoš, dabome na ime Ljubiša Jakovljević. Ali, sam u poslednjem momentu odustao da ga povedem. I, on me svih desetak dana tražio i, ipak, najviše je bio pokraj automobila. Tu su ga njegovi fanovi hranili ali kad sam se vratio bio je primetno na mene ljut – kaže Aleksandar Jakovljević.

Ovo drugarstvo započeto je pre šest godina, pomenuti pas nije neke poznate rase, običan je, kako se to kaže, avlijaner. Tada, tek nešto odrasliji od šteneta, doživeo je saobraćajnu nesreću. Na ulici ga je udario automobil, a vozač se nije ni osvrnuo. Na sreću, bilo je to ispred Aleksandrove kuće pa je on od komšinice u kiosku doznao šta se desilo.

– Pronašao sam ga po tragu od krvi, ispod jedne prikolice. Bio je sav krvav i uplašen, samo su mu okice u uglu sijale. Od povreda nije mogao da hoda pa sam ga stavio u svoj automobil i odvezao kod veterinara. Sat i po je trajala operacija, a lečenje petnaestak dana, uz moj trošak od oko dve stotine evra. I, ništa tu nije bilo sporno, hteo sam da ga vratim na ulicu odakle je i potekao, ali se on nije dao. Kumovao sam mu imenom Ljubiša, nisam hteo da ga nazovem ni Džoni, ni Džeki već nekim našim, što bi se reklo, srpskim imenom. I, eto, od tada traje naše svakodnevno druženje, uz njegovu neviđenu vernost, a i ja, šta mogu iako mi to ponekad smeta, nikako ne bih mogao da ga se odreknem – kaže Aleksandar Jakovljević. Ljubišin najbolji drug i kum... 


Komentari3
a8641
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Bela
Divan tekst, ali je Ljubiša to i zaslužio, obzirom da se razlikuje od drugih. Slučajno dobro poznajem Ljubišu i često govorimo da je on u prethodnom životu bio čovek:))) On je car:) Ostalo je rekao Deda Zvonce u svom komentaru, da se ne ponavljam.
joj sto je divno
Molim vas jos ovakvih predivnih tekstova, da nam ulepsate dan.
Деда Звонце
Творац нам је поклонио псе и кућне љубимце да се од њих научимо љубави, верности и пожртвованости!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja