ponedeljak, 19.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:29
KOŠARKAŠKI VREMEPLOV: OD IGRE DO “KLUBIZMA“ (1)

Amateri voze „mercedes“

Pioniri srpske i jugoslovenske igre pod obručima su i pedesetih još igrali za „pojačanu ishranu“ (hleb i jogurt), a tek kasnije za stipendije koje su, recimo, krajem šezdesetih bile na nivou boljih plata
Autor: Aleksandar Miletićnedelja, 19.11.2017. u 09:30
Наша кошарка увек је обиловала асовима игре под обручима (Фото ФИБА и лична документација/Фотомонтажа: Зорица Милутиновић)

Počelo je kao igra, pre 126 godina, kada je profesor fizičke kulture na Springfildu (Masačusets, SAD), nesuđeni kanadski sveštenik Džejms Nesmit, došao na originalnu ideju kako da u zimskim mesecima trenira učenike američkog fudbala. Zakačio je korpu („basket“ na engleskom) za voće na balkon sale za vežbanje (priča se da je bio visok baš 3,05 m) i tako se rodio basket-bal! „Politika“ će tek tri decenije kasnije (1923) u par redova najaviti njegov dolazak u Jugoslaviju („Stigao je basket-bal, igra prikladna za ženskinje i gracioznu gospodu...“).

Za razvoj košarke u Evropi značajnu ulogu su odigrali ratovi. Prvi svetski tako što su američki vojnici širili ovaj sport, a Drugi svetski – na neobičan način, uvezavši sudbine potonje četvorice velikana srpske i evropske košarke Bore Stankovića, Nebojše Popovića, Radomira Šapera i Aleksandra Nikolića. Da nije bilo tog rata oni se nikad ne bi okupili na istom zemljanom pravougaoniku (tada se igralo na teniskoj šljaci) a još manje košarku krstili u „ljubav svog života“. Tašmajdanska zemlja, od 1942. do 1944, bila je uvod u njihov patent koji su kasnije neki nazvali „jugoslovenska škola košarke“.

Ako se analizira razvoj košarke i njena obeležja u određenim periodima, onda bi mogla da se izdvoje neka karakteristična poglavlja: amaterizam, kvazi-amaterizam, profesionalizam i globalizacija (superprofesionalizam).

Mada su još u antičko doba šampionima sledovale bogate nagrade, evropski sport (košarka) u mnogim zemljama u prvoj polovini dvadesetog veka počivao je na amaterskim principima. Pioniri srpske i jugoslovenske igre pod obručima su i pedesetih još igrali za „pojačanu ishranu“ (hleb i jogurt), a tek kasnije za stipendije koje su, recimo, krajem šezdesetih bile na nivou boljih plata. Zato je  kolega Pero Zlatar, nekadašnji predsednik Cibone, svojevremeno ukazivao na to da su profesionalci bili među nama mnogo pre no što se misli („igrao za metar drva ili milion dolara, ti si svakako profesionalac“).

Primera radi, jedan od najboljih evropskih centara tog doba, Nemanja Đurić je osetio čari profesionalizma 1965. godine, kada je iz beogradskog Radničkog otišao u Italiju (pravilo u Jugoslaviji bilo je da igrači do 28 godine ne mogu u inostranstvo):

„Od Radničkog za deset godina nisam dobio ni dinar. I ono što bi mi sledovalo kao olimpijskom kandidatu, to bi klub potrošio za pojačanu ishranu. Jednostavno, bili smo sirotinja. Kad sam otišao u Italiju dobio sam toliko novca da sam, recimo, mogao da kupim  `mercedes` godišnje. Ruku na srce, ne neke super klase, ali za naše prilike fantastičan“.

U isto vreme, u Crvenoj zvezdi, njen as Vladimir Cvetković je naslućivao blagodeti profesionalizma:

„Zvezda je bila tada jedan od imućnijih klubova. Imala je dosta prijatelja koji su pomagali. Ja sam dobio plaćen stan i hranu i pristojan džeparac. Hranio sam se u „Plavom jadranu“, današnjoj „Grčkoj kraljici“, a jedno vreme i kod „Orača“. Kasnije je bio restoran „Komunalac“, u Zmaja od Noćaja, blizu Kalemegdana. Bile su i turneje dva-tri puta godišnje, pa je uvek moglo nešto da se zaradi. Tako da smo tada dobro živeli kao sportisti“.

Član prve petorke reprezentacije na kraju šeste decenije prošlog veka Dragutin Čermak, kaže da nikada nije krio šta je dobio od Partizana kada je 1969. došao iz Radničkog:

„Ravno pet miliona dinara! Tada sam sebi kupio prvi auto za 2,2 miliona dinara , „opel trijumf herald“, nov, ispod čekića. Znalo se  da je to profesionalizam, ali vodilo se kao amaterizam. Tako se vodila i evropska košarka u to vreme. Sledeći ugovor je bio kada sam napunio 28 godina i stekao pravo da odem u inostranstvo, kao profesionalac. Igrao sam dve sezone u Holandiji i ugovor mi je bio 15.000 dolara, plaćeni stan i hrana, što je za ono vreme – ako poredim s današnjim - otprilike bio „mercedes i po“. Što je bilo izuzetno, jer košarka je malo plaćala. Sećam se da je fudbaler Ilija Petković otišao u francuski klub Troa za 50.000 dolara“.

Nekoliko godina kasnije, najbolji igrač Cibone Nikola Plećaš nije mogao da ide na Olimpijske igre u Montrealu 1976, zato što je prekršio principe amaterizma, snimivši reklamu za čaj! Evropa je bila puna lažnih amatera, a naši najbolji košarkaši su morali da čekaju svoj 28. rođendan da bi uopšte i mogli i da pomisle na inostranstvo. Tako su i velikani poput Zorana Slavnića (Španija), Dragana Kićanovića i Dražena Dalipagića (Italija) otišli čim su ispunili taj uslov.

Sutra: Kraj jedne košarkaške ere

 


Komentari2
932a9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Filip
Humka zene, legendarne kosarkasice Crvene Zvezde i Jugoslavije, Ljubice Otasevic u koju su bili zaljubljeni i Ivo Andric, Milos Milutinovic, Kerry Grant, i italijanski naftni magnat Enrico Partanova, koja je bila pod prismotrom zigosanog crvenog zandara Krcuna krasi groblje u Houston, Texas, USA. Mozda neko napravi neki film o zeni vrijednoj paznje u ime sporta koji je u venama Srba i u ime svih dana kosarke na Balkanu.
Sasa
Visina kosa od 3.05, tacnije 3.048 m, nije slucajna. Visina kosa je postavljena na tacno 10 stopa (feet-a) sto je u metrima priblizno gore navedenoj brojci

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Sport / Košarka

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja