petak, 16.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:19

​Život viđen kao umetnost

Sećanje na Kostu Bogdanovića, vajara, istoričara umetnosti, profesora, priređeno je u Galeriji 212, a u planu su izložbe posvećene dizajnu i primenjenoj umetnosti
Autor: Biljana Lijeskićnedelja, 19.11.2017. u 22:00
Вајар Коста Богдановић (Фото лична архива)

Očuvati sećanje na umetnika moguće je samo ako njegovo delo živi izloženo oku posmatrača. Upravo se time bavi Marko Bogdanović, istoričar umetnosti i sin velikog vajara Koste Bogdanovića (1930–2012), priredivši izložbu „Skulpture i reljefi”, u čast svog oca, koja će trajati do 28. novembra u Galeriji 212, u Beogradu. U tom pravcu je odjeknula i najava gradske vlasti da će skulptura „Tripod“ Koste Bogdanovića uskoro biti realizovana na kružnom toku kod Bogoslovije. Obojeno u prepoznatljivu ultramarin boju i ovo delo podsećaće nas na velikog vajara.

Poznato je da je Kosta Bogdanović mnogo radio i uradio tokom svog života, ali je malo onih koji znaju da se sticajem okolnosti kao dvanaestogodišnjak našao u partizanima, za vreme Drugog svetskog rata.

Po obrazovanju je prvo bio biolog, da bi potom završio istoriju umetnosti u Beogradu i usavršio umetničku praksu u ateljeu Svetozara Stojanovića. Realizovao je oko hiljadu dela, omiljeni materijal u kom je stvarao bilo je drvo, a na osnovu tema preuzetih iz istorije umetnosti svojim ciklusima je davao nazive „Vizanteme”, „Forma islamika”, „Forma japanika” ili „Forma arhitektonika”. Napisao 12 knjiga iz oblasti teorije umetnosti. Uz to je bio i kustos i direktor Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Sve ove sitnice, koje stvarno čine život, ispričao je u razgovoru za „Politiku” Marko Bogdanović prisećajući se slavnog oca, a potom prešao na aktuelnosti:

– Izložbom u Galeriji 212, sa kustoskinjom Jelenom Gajić, nameravam da prikažem pet decenija stvaralaštva i razvoja Koste Bogdanovića, od 1960. do 2012. godine. I da pokažem različite cikluse kao što su „Kapije”, „Vizanteme”, „Poliperspektive”, „Okamenjene senke”. Izloženo je oko tridesetak radova, reljefa. I tri skulpture: dve su iz 1961. godine, u tehnici drvo sa aplikacijama od metala, koje nisu dugo bile u javnosti, a treća je tajanstvena, potiče iz 1964. godine i nosi naziv „Portret M. F.” Ne znam ko je M. F. Pretpostavljam da je to neko od prijatelja mog oca.

Razgovarajući na temu očuvanja značajnih dela Koste Bogdanovića, naš sagovornik ističe da se on time bavi na dva načina. Prvo, izgradio je depo sa odličnim uslovima za čuvanje Kostinih skulptura, crteža, slika, dizajnerskih rešenja, kojih ima oko osam stotina. Drugi način je izlagačka delatnost. Iako umetnik nije vodio evidenciju svega što je uradio, ni pisao dnevnik, njegov sin smatra da je „Kostina skulptura neraskidivo povezana sa onim što je pisao, njegove ideje po kojima je stvarao se mogu rekonstruisati kroz njegov teorijski rad”.

– Planiram da priredim još dve izložbe Koste Bogdanovića, jedna će biti posvećena njegovom dizajnu, omotima ploča i plakata. Sve što je moj otac radio bila je umetnost i iz tog viđenja života kao umetnosti oblikovao je i predmete za svakodnevnu upotrebu. I danas u kući imamo žarač za kamin, kojem je napravio dršku od piljevine i ofarbao je u plavo i zlatno i tako stvorio malu skulpturu koju koristimo. Tome će biti posvećena druga izložba, primenjenoj umetnosti – ističe Marko Bogdanović.

Detinjstvo koje je naš sagovornik proveo uz oca bilo je, kako tvrdi, „neverovatno, van svih kategorija. U dugim šetnjama kroz Beograd komentarisali smo arhitekturu, upućivao mi je pitanja o određenom stilu i karakteristikama zgrada. Pravio je igračke za mene, brodove, crteže sa motivima srednjeg veka. Njegov ciklus ’Forma arhitektonika’ bio je produkt naših priča”.

– Kosta je bio značajan kao teoretičar, govorio je o stvarima ispred svog vremena. Odrastao sam na tome. Imao je vrlo široko obrazovanje i veliko životno iskustvo i to je uticalo na njegovu teoriju. Voleo je muziku, film, dizajn, bio je inspirisan klasičnom muzikom, a najomiljeniji autor mu je bio Mocart. Moglo bi se reći da sam odrastao u Muzeju savremene umetnosti, gde je on bio kustos, potom direktor i osnivač Centra za vizuelnu kulturu i informacije. Sećam se njegovih predavanja o Šumanoviću i te atmosfere. Drago mi je što je MSU ponovo otvoren, Kostina dela nisu uvršćena u ovu, sadašnju postavku, ali će verujem biti u budućnosti i to učinjeno – kaže za kraj sin poznatog vajara, istoričar umetnosti, okrenut u svom radu najviše istoriji arhitekture.

„Tripod” Koste Bogdanovića

– Skulptura „Tripod” vajara Koste Bogdanovića postoji kao maketa, a biće izgrađena na kružnom toku kod Bogoslovije i to zahvaljujući energiji Milutina Folića, gradskog arhitekte. Inicijativa je krenula i od vajara Mrđana Bajića, oni su u zajedničkom razgovoru došli do te ideje da dela koja su prošla ranije konkurse sada budu izvedena, uz pomoć NIS-a. „Tripod” će biti visok osam i po metara i blizu šest tona težak, izrađen će biti od prohrom čelika, ofarban u Kostinu ultramarin boju. Drago mi je što će ta skulptura, iz ciklusa „Forme arhitektonike”, biti kao kapija na ulazu u grad, sa te strane. I uz Bogosloviju, koju je projektovao Aleksandar Deroko i koja je primer modernističke arhitekture tridesetih, uklapa se sa nizom asocijacija, povezanih baš sa ultramarinom – kaže Marko Bogdanović, istoričar umetnosti,

Ultramarin

Umetnik Kosta Bogdanović je u jednom od svojih nekadašnjih intervjua objašnjavao kolorit koji je rado koristio:

– Ultramarin je boja koje nema u prirodi. Ono što mislimo da je plavo to je samo vazduh… Ultramarin je onaj poslednji ton prema ljubičastoj, postoje četiri fabrička ultramarina, ali ja ne koristim ni jedan, već pravim svoj. Zašto? To je boja koja sugeriše dubinu i njena simbolika ukazuje na ideju o spiritualnom, nebeskom i kosmičkom. U slikarskom efektu ona daje produženu dubinu u odnosu na crnu. Plava boja je beskraj i ta metafora je nešto što ne mogu da dostignem, a hteo bih.


Komentari0
97605
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja