Posle 26 godina u Srbiji je počela gradnja prvog termobloka B3 u Termoelektrani „Kostolac” snage 350 megavata, što je pet odsto od ukupno instalisanih elektroenergetskih kapaciteta u Srbiji. Reč je o najvećoj investiciji u domaćem energetskom sektoru, koja bi trebalo da bude završena do 2020. godine.

Kineska kompanija CMEK („Čajna mašineri inženjering korporejšn”) položila je juče kamen temeljac za izgradnju novog bloka, koji bi godišnje trebalo da proizvede 2,5 milijardi kilovat-časova električne energije. Ukupna vrednost druge faze projekta je 715,6 miliona dolara, od čega ulaganje u izgradnju novog bloka B3 iznosi 613 miliona dolara.

S obzirom na to da potrošnja struje u domaćinstvima i industriji stalno raste, neophodni su novi proizvodni kapaciteti, a novi blok će za pet odsto uvećati proizvodnju struje u odnosu na instalisane kapacitete.

Gradnja počinje podizanjem dimnjaka i sistema za hemijsku pripremu vode, a obeležavanju početka radova prisustvovala je i premijerka Ana Brnabić.

– Vrednost zajedničkog projekta Srbije i Kine je šest milijardi dolara. Sledeće nedelje u Budimpešti na samitu Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope sa kineskim premijerom biće potpisan ugovor o gradnji toplovoda Obrenovac–Beograd i deonice Koridora 11 od Preljine do Požege – rekla je Brnabićeva.

Projekat u Kostolcu realizuje se na osnovu međudržavnog sporazuma Srbije i Kine o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture, koji je započet još u vreme prethodnog ministra energetike Petra Škundrića. Izgradnja bloka B3 deo je druge faze projekta, uz povećanje proizvodnje kopa „Drmno” sa devet na 12 miliona tona uglja godišnje. 

Ambasador Kine u Srbiji Li Mančang preneo je čestitke predstavnika kineskog parlamenta povodom početka realizacije ovog projekta, dodajući da je saradnja dve zemlje dobar primer veze sa zemljama u regionu.

– Hvala predsedniku Vučiću i Vladi Srbije što su kineskoj kompaniji dali priliku da radi na ovom projektu i siguran sam da ćemo poštovati rokove i raditi kvalitetno – rekao je Li.

Aleksandar Antić, ministar energetike, ocenio je da je polaganje kamena temeljca za termoblok u Kostolcu izuzetno važno za elektroprivredu zemlje, ali i za celu privredu, dodavši da je vrednost investicija u elektroenergetski sektor trenutno tri milijarde evra. To su najveće investicije u nekoj oblasti, kazao je on i podsetio da je u toku gradnja postrojenja za novih 1.000 megavata struje.

– U izgradnji novog bloka učestvovaće veliki broj srpskih kompanija – rekao je Milorad Grčić, v. d. direktora „Elektroprivrede Srbije”, podsetivši da je poslednji termoblok pušten u rad 1991-1992. godine. Rok otplate za blok B3 u Kostolcu je 20 godina, uključujući i grejs-period od sedam godina, s fiksnom kamatom od 2,5 odsto godišnje.

– Ovo je veliki dan za „Elektroprivredu Srbije”. Ceo ovaj region sada postaje veliko i aktivno gradilište, a novi blok označiće proširenje kapaciteta EPS-a za pet odsto – istakao je Grčić.

Investicije EPS-a u TE „Kostolac” omogućavaju i oživljavanje domaće elektro i mašinogradnje, a izgradnja novog termobloka planirana je prema najstrožim evropskim standardima i tehničkim propisima. Ugovorom je predviđeno da sva oprema koja će biti ugrađena u novi blok ispuni evropske normative kvaliteta.

Grčić je istakao da je odmakla i izgradnja luke na Dunavu, kao i da su oba bloka TE „Kostolac” modernizovana – urađeno je odsumporavanje i prošireni kapaciteti kopa „Drmno”.

Kineski partneri će se, kako je rekao potpredsednik CMEK-a Tong Zigang, pridržavati ugovora i zakona, a iz Kine će stići najkvalitetnija oprema za novi blok. Kineska Eksim banka obezbedila je 85 odsto novca za finansiranje projekta, a EPS 15 odsto.

U Termoelektrani „Kostolac B” u okviru prve faze projekta završena je revitalizacija blokova B1 i B2, snage 700 megavata. Prvi deo kineskog kreditnog aranžmana uključuje i izgradnju infrastrukturnih objekata.

Srbija, inače, dve trećine struje dobija iz uglja, odnosno iz termoelektrana, dok se ostatak pokriva iz hidropotencijala, zahvaljujući kojem se godišnje proizvede 30 odsto električne energije EPS-a.

U devet termoelektrana i termoelektrani-toplani godišnje se proizvode 70 odsto električne energije, od čega „Nikola Tesla” A i B pokrivaju 50 procenata, dok „Kostolac” A i B proizvede 17 odsto električne energije, a „Kolubara”, „Morava” i „Panonske termoelektrane – toplane” oko tri odsto.

Nikad više uglja

Govoreći o spremnosti termoelektrana, koje za proizvodnju koriste ugalj, Milorad Grčić, v. d. direktora EPS-a, rekao je da je ovo javno preduzeće uspelo da prevaziđe lošu hidrološku situaciju u prvom kvartalu ove godine i da danas u Kostolcu i Lazarevcu ima za 1,1 milion tona uglja više nego lane. Nikada nije bilo više otkrivenog uglja nego ove godine, naglasio je on.